Марија од Тека

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија од Тека
Краљица Марија
Лични подаци
Датум рођења(1867-05-26)26. мај 1867.
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
Датум смрти24. март 1953.(1953-03-24) (85 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
Породица
СупружникЏорџ V
ПотомствоЕдвард VIII, Џорџ VI, Мери, војвоткиња од Хервуда, Хенри, војвода од Глочестера, Принц Џорџ, војвода од Кента, Принц Џон од Уједињеног Краљевства
РодитељиФренсис од Тека
Марија Аделајда од Кембриџа
Династија Виндзор
Краљица Уједињеног Краљевства; царица Индије
Период6. мај 191020. јануара 1936.

Марија од Тека (енгл. Mary of Teck, енгл. Victoria Mary Augusta Louise Olga Pauline Claudine Agnes; Лондон, 26. мај 1867 — Лондон, 24. март 1953) је била британска краљица, као и супруга краља Џорџа V. Рођена је као принцеза од Тека, војводства у краљевини Виртемберг, а браком је пре мужевог доласка на трон постала војвоткиња од Јорка и принцеза од Велса.

Краљица Марија је била узор формалног краљевског понашања осталим члановима краљевске породице. Колекција накита коју је оставила иза себе данас се сматра непроцењивом.

Детињство[уреди | уреди извор]

Рођена је у Лондону као принцеза Викторија Марија од Тека, а звали су је Меј по месецу у којем је рођена. Њен отац је био Френсис, војвода од Тека, а мајка принцеза Марија Аделајда од Кембриџа. Крстио ју је надбискуп од Кентерберија у палати Кенсигтон 27. јула. Кумови су јој били краљица Викторија од Уједињеног Краљевства, баба по мајци, Августа од Хесен-Касела и Едвард, принц од Велса, будући краљ Едвард VII и њен свекар.

Била је најстарије од четворо деце својих родитеља и једина кћерка, па је пружала узор млађој и немирној браћи. Дружили су се са унуцима краљице Викторије и принца Алберта, који су били њихови вршњаци. Образовале су је њена мајка, која је за жену свога сталежа проводила необично много времена уз своју децу, и гувернанта.

Иако је њена мајка била унука краља Џорџ III од Уједињеног Краљевства и стога прва рођака краљице Викторије, принцеза Викторија Марија је била тек нижи члан краљевске породице. Њен отац није имао наследство и много новца, и је био ословљаван нижим „Светло Височанство“, уместо „Краљевско Височанство“, јер је брак његових родитеља био морганатски. Међутим, њеној мајци је парламент осигурао годишњи приход од 5000 фунти, а она је од своје мајке добијала 4000 фунти годишње. Упркос томе, породица је стално била у дуговима. Од 1883. породица је путовала Европом и обилазила разне рођаке, па су неко време боравили и у Фиренци. Године 1885. вратили су се у Лондон. Викторија Марија је била блиска са мајком и тетком, која је браком била велика војвоткиња Мекленбург-Штрелица. Тетки, која је живела у Немачкој, је писала чак и током Првог светског рата.

Војвоткиња од Јорка[уреди | уреди извор]

Принцеза Џорџ, војвоткиња од Јорка

У децембру 1891. је верена за свога рођака, принца Алберта Виктора, најстаријег сина принца од Велса. Викторија Марија није била много пожељна прилика због свог скромног порекла, али је изабрана за будућу жену престолонаследниковог најстаријег сина због тога што се свиђала краљици Викторији. Међутим, принц Алберт Виктор, војвода од Кларенса и Авондејла, је умро шест седмица после од тешког облика грипа, који је харао Уједињеним Краљевством током зиме 1891—1892.

Упркос овоме разочарењу, краљица Викторија је и даље желела Викторију Марију за своју снаху, па ју је верила за свога другог унука, Џорџа, војводу од Јорка. Џорџ је био млађи брат Алберта Виктора и након његове смрти дошао је на друго место у наследном низу. У мају 1893. Џорџ ју је несигурно запросио и она је пристала. Брак је склопљен 6. јула 1893. и Викторија Марија је постала принцеза Џорџ, војвоткиња од Јорка. Њихов брак је био веома успешан углавном зато што Џорџ, за разлику од свога оца, није имао љубавнице. Из брака се родило шесторо деце који су били поверени дадиљи, а сматра се и да је Викторија Марија била непосвећена мајка која није приметила да једна од дадиља злоставља њену децу. Њен најстарији син, Едвард, је о њој писао као о хладној мајци.

Дана 22. јануара 1901. године умрла је краљица Викторија, баба њеног мужа, па је Маријин свекар наследио трон као Едвард VII од Уједињеног Краљевства. До краја те године Џорџ и Викторија Марија су наставили да носе титуле војводе и војвоткиње од Јорка. Војвода и војвоткиња од Јорка су без деце обилазили разне земље Британске империје: Гибралтар, Малту, Египат, Цејлон, Сингапур, Аустралију, Нови Зеланд, Маурицијус, Јужну Африку и Канаду. У мају 1901. године пар је у име Џорџовог оца отворио прву седницу аустралијског парламента у Мелбурну.

Принцеза од Велса[уреди | уреди извор]

Марија од Тека као принцеза од Велса

Дана 9. новембра 1901. године, девет дана по повратку у Уједињено Краљевство и на краљев шездесети рођендан, принцу Џорџу је дата титула принца од Велса, чиме је Викторија Марија постала принцеза од Велса. Као принцеза од Велса, Викторија Марија је пратила свога мужа на путовањима у Аустроугарску и Виртемберг 1904. године. Следеће године родила је своје последње дете, принца Џона. Порођај је био веома тежак и Џон је до краја живота имао проблеме са дисањем, као и са епилепсијом. Умро је са тринаест година.

Октобра 1905. принц и принцеза од Велса су опет отишли на осмомесечно путовање, а деца су опет била остављена краљу и краљици односно деди и баби. При крају турнеје принц и принцеза од Велса посетили су Шпанију и присуствовали венчању краља Алфонса XIII Шпанског и Викторије Еухеније. Само недељу дана по повратку у Уједињено Краљевство, Џорџ и Викторија Марија су отишли у Норвешку како би присуствовали крунисању краља Хокона VII и краљице Мод, иначе Џорџове сестре.

Краљица[уреди | уреди извор]

Краљ Џорџ V и краљица Марија

Краљ Едвард VII умро је 6. маја 1910. године и Викторија Маријин муж је постао краљ Џорџ V а она краљица Уједињеног Краљевства. Џорџ је тада од ње затражио да избаци једно име, а она је изабрала да се одрекне имена „Викторија“, да би могла да буде краљица Марија и не била мешана са његовом бабом Викторијом од Уједињеног Краљевства. Крунисана је заједно са својим мужем 22. јуна 1911. године у Вестминстерској опатији. Касније исте године, нови краљ и краљица су отпутовали у Индију како би били формално признати за цара и царицу Индије. Поводом њене посета у Индији је отворено неколико школа названих њеним именом.

Почетак Џорџове владавине обележен је Маријиним конфликтима са свекрвом, бившом краљицом Александром. Александра је током сахране свога мужа захтевала предност над Маријом, која је сада као краљева супруга имала предност над њом и свим осталим женама у краљевству. Поред тога, одлагала је своје исељење из Бакингемске палате и задржала је део краљевских драгуља који је требало да припадну Марији, новој краљици.

За време Првог светског рата краљица Марија је подигла штанд са храном поред палате и посећивала рањене војнике у болницама.Републиканци су током тог периода као разлог за укидање монархије наводили Џорџево и Маријино немачко порекло. Краљ је због тога одлучио да укине све своје и немачке титуле његових рођака који су били британски држављани, а и име династије је промењено из Сакс-Кобург и Гота у Виндзор. Два месеца по завршетку рата, са тринаест година, изненада је умро Маријин најмлађи син, а своју тугу је описала у свом дневнику и писмима.

Краљица Марија је била велика подршка свом мужу током друге половине његове владавине. Помагала му је са говорима и државним пословима, и притом користила своје познавање историје и монархије. Описивана је као хладнокрвна и достојанствена током рата и периода грађанских немира, као и борбе за независност Ираца и Индијаца. Касних 1920-их краљ Џорџ V је имао озбиљне проблеме са плућима, погоршане његовим пушењем. Године 1935. краљ и краљица су прославили 25. годишњицу владавине а Џорџ V се у говору поводом сребреног јубилеја захвалио својој супрузи.

Краљица мајка[уреди | уреди извор]

Краљица мајка Марија са унукама, будућом Елизабетом II и Маргаретом

Џорџ V је умро 20. јануара 1936. године и Маријин најстарији син је постао краљ Едвард VIII од Уједињеног Краљевства. Марија није променила титулу и остала је најпрестижнија жена у краљевству пошто је њен син био неожењен. Едвард је одмах изазвао уставну кризу када је објавио да жели да ожени два пута разведену Американку, Волис Ворфилд. Марија није одобравала развод који је био против тадашњег учења Цркве Енглеске, и сматрала је Волис Симпсон неподобном за улогу краљице. Американка је била представљена краљици Марији још за време живота краља Џорџа V, али краљица Марија је касније одбијала да је прими на свој двор. Након што га је премијер обавестио да Волис никада неће бити прихваћена као краљица и да његова владавина због ње неће бити популарна, Едвард је абдицирао.

По Едвардовој абдикацији, круну је наследио Маријин други син, Алберт, који је узео име Џорџ VI од Уједињеног Краљевства. Како је он био ожењен и његова жена, Елизабет Боуз-Лајон, постала краљица, Марија је постала краљица мајка. Међутим, није волела да је тако зову већ је, као и њена свекрва, инсистирала да је зову краљица Марија. Желела је да пружи свом сину подршку тако што је присуствовала његовом крунисању. Ниједна друга краљица то није урадила, пошто носиоци краљевских титула обично не присуствују крунисањима. Марија никада није опростила сину Едварду што је осрамотио Круну абдициравши и никада није прихватила Волис као снају.

Током Другог светског рата, Џорџ VI је желео да евакуише своју мајку и успео је да је убеди да заједно са 55 својих слуга одседне у Глостерширу. У Глостерширу је посећивала војску и раднике у фабрикама, а организовала је и сакупљање материјала за производњу наоружања. Године 1942. изгубила је у авионској несрећи још једног сина, Џорџа, војводу од Кента. Вратила се у Лондон по завршетку рата, у јуну 1945. године.

Године 1952. умро је краљ Џорџ VI, трећи син којег је надживела. Круну је наследила Маријина унука, Елизабета II од Уједињеног Краљевства. Краљица Марија је умрла следеће године са 85 година, десет недеља пре унукиног крунисања.

Србија јој је доделила Орден Светог Саве.[1]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фридрих II Еуген
 
 
 
 
 
 
 
8. Лудвиг од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Фридерика од Бранденбург-Швета
 
 
 
 
 
 
 
4. Александар од Виртемберга (1804—1885)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Charles Christian, Prince of Nassau-Weilburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Хенријета од Насау-Вајлбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Каролина од Орање-Насауа
 
 
 
 
 
 
 
2. Френсис, војвода од Тека
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Count Mihály Rhédey von Kis-Rhéde
 
 
 
 
 
 
 
10. Count László Rhédey von Kis-Rhéde
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Baroness Terézia Bánffy von Losoncz
 
 
 
 
 
 
 
5. Countess Claudine Rhédey von Kis-Rhéde
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Baron Gregor Inczédy von Nagy-Várad
 
 
 
 
 
 
 
11. Baroness Agnes Inczédy von Nagy-Várad
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Karoline Barcsay von Nagy-Barcsa
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија од Тека
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фредерик, принц од Велса
 
 
 
 
 
 
 
12. Џорџ III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Августа Саскоготска
 
 
 
 
 
 
 
6. Адолф, војвода од Кембриџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Карл Лудвиг Фридрих од Мекленбурга
 
 
 
 
 
 
 
13. Шарлота од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елизабета Албертина од Сакс-Хилдбургхаузена
 
 
 
 
 
 
 
3. Мери Аделејд од Кембриџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Frederick II, Landgrave of Hesse-Kassel
 
 
 
 
 
 
 
14. Фридрих од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марија од Велике Британије
 
 
 
 
 
 
 
7. Аугуста од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Charles William, Prince of Nassau-Usingen
 
 
 
 
 
 
 
15. Каролина од Насау-Узингена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Countess Caroline Felizitas of Leiningen-Dagsburg
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Џорџ V
3. јун 1865. 20. јануар 1936.

Деца[уреди | уреди извор]

деца краљице Марије
име слика датум рођења датум смрти супружник
Едвард VIII
23. јун 1894. 28. мај 1972. Волис Симпсон, војвоткиња од Виндзора
Џорџ VI
14. децембар 1895. 6. фебруар 1952. Елизабет Боуз-Лајон
Мери, грофица од Хервуда
25. април 1897. 28. март 1965. Хенри Ласкел
Хенри, војвода од Глостера
31. март 1900. 10. јун 1974. Елис, војвоткиња од Глостера
Џорџ, војвода од Кента
20. децембар 1902. 25. август 1942. Марина од Грчке и Данске
Џон од Велике Британије 12. јул 1905. 18. јануар 1919. умро у младости

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 364. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]