Kosmičke misterije
Kosmičke misterije (lat. Mysterium Cosmographicum) knjiga je o astronomiji nemačkog astronoma Johana Keplera, objavljena u Tibingenu 1596. godine. Kepler u ovoj knjizi govori da se odnos veličina šest planeta poznatih u to vreme može prikazati pomoću pet Pravilnih poliedara, unutar sfere koja predstavlja Saturnovu orbitu.
Ova knjiga opisuje Keplerovu kosmičku teoriju, baziranu na heliocentričnom sistemu, u kome pet pravilnih poliedara definiše strukturu univerzuma i predstavljaju Božji plan pomoću geometrije. Ovo je prvi pokušaj još od Nikole Kopernika da se heliocentricizam fizički dokaže.[1] Kepler u knjizi kaže da je prvi put primetio ovaj odnos slučajno dok je računao odnos između kruga i kruga obrazovanog rotiranjem upisanog kruga. Tada je uočio da je dati odnos isti kao i odnos između orbita Saturna i Jupitera. Napisao je: "Samo sam se čistom srećom približio pravom stanju stvari. Mislio sad da je to bila Božja volja kada sam slučajno došao do nečega do čega nikada ne bih mogao doći mukotrpnim radom." Ali nakon daljih proračuna shvatio je da ne može predstaviti sve planete koristeći dvodimenzionalne mnogougle, već pomoću pet pravilnih poliedara.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ James R. Voekel. "Classics of Astronomy by Johannes Kepler". chapin.williams.edu. 2010.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
