Kosta Mesarović
Kosta Mesarović | |
|---|---|
 Porodična grobnica koste Mesarovića u Arkadama na Novom groblju u Beogradu | |
| Datum rođenja | 1840. |
| Datum smrti | 14. januar 1886. |
| Mesto smrti | Sanremo |
Kosta Mesarović (1840 − Sanremo, 14. januar 1886) je bio trgovac, bankar i narodni poslanik.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Otac mu je bio trgovac žitom iz Sremske Mitrovice, a majka iz Vršca.[1] Prvo je radio kao knjigovođa u velikoj manufakturnoj radnji Antonija Pajevića. U njoj je upoznao Mihajla Pavlovića, koji je radio kao kalfa i sa kojim je u Beogradu 1865, na uglu Dubrovačke (danas Ulica kralja Petra) i Uzun-Mirkove ulice, otvorio radnju za prodaju ručno izrađenih proizvoda pod imenom „Mesarović i Pavlović”. Radnja je dobro poslovala i ubrzo postala jedna do najspešnijih, pa su vlasnici od zarađenog novca sazidali kuće u Cincar-Jankovoj ulici.[1] Od 1872. je bio član Glavnog trgovačko−zanatlijskog odbora.[1]
Učestvovao je u Srpsko-turskim ratovima (1876−1878).[1]
Nakon 1880. je kupio plac od veletrgovca Nikole Stefanovića u Knez Mihailovoj ulici i na njemu je izgradio dvospratnu kuću po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog.[1]
Kao kandidat Napredne stranke je 1881. izabran za narodnog poslanika.[1]
Bio je član Železničkog odbora koji je 1881. zaključivao ugovor o izgradnji Srpske železnice, sa predsednikom francuskog Društva generalne unije, Eženom Bontuom (fr. Eugène Bontoux). Glasao je protiv zaključivanja ugovora, ali je ugovor ipak izglasan u Skupštini, pa je zbog toga podneo ostavku sa mesta narodnog poslanika i priključio se Radikalnoj stranci.[1]
Februara 1884. izabran je za člana Upravnog odbora Narodne banke Kraljevine Srbije.[1] O izboru podloge za srpski dinar, napisao je brošuru „Da li srebrne ili zlatne novčanice”.[1] Bio je dobrotvor Beogradske trgovačke omladine.[1] Na proleće 1886. se razboleo od upale pluća i otišao na lečenje u Sanremo, gde je ubrzo i umro.
Porodica[uredi | uredi izvor]
U prvom braku, sa suprugom Perkom (1846—1882), rođenom Milošević je imao sinove Milutina (1880—1944), po zanimanju trgovca i autora radova iz oblasti ekonomije i Nikolu (1875—1922), po zanimanju trgovca i preduzetnika i ćerke Katinku[1] i Ljubicu. U drugom braku takođe je imao decu, koja su rano umrla.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tatić, Uroš (2014). Popov, Čedomir; Bešlin, Branko, ur. Srpski biografski rečnik, knjiga 6, Mar-Miš. Novi Sad: Matica srpska. ISBN 978-86-7946-149-0.