Житарице

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Жито)
Производи од житарица

Житарице су једногодишње биљке из фамилије трава (Gramineae), чији зрнасти плодови (жита) служе за исхрану и као сировина у прехрамбеној индустрији. Називају се и хлебна жита или цереалије.

Плодови житарица су богати угљеним хидратима, беланчевинама, целулозом, минералним материјама и витаминима.

Подела и систематика житарица[уреди]

У првом реду то су: пшеница (triticum), раж (secale), јечам (hordeum), пиринач (oriza), овас (avena) и кукуруз (zea mays). Поред наведених у жита се убрајају просо (panicum), сирак (sorgum), хељда (псеудоцереалија из фамилије Fagopyrum ) и хибрид пшенице и ражи под називом triticale.

Према неким ботаничким особинама, жита се деле на права или стрна, која имају цвет у облику класа и просолика чији је цвет у облику метлице. У права или стрна жита убрајају се пшеница, раж, јечам и овас, а у просолика пиринач и кукуруз.

Жита се деле и према начину прераде. Жита која се прерађују млевењем имају назив млинске сировине, док жита која се прерађују љуштењем имају заједнички назив љуштине.

Пшеница[уреди]

За више информација погледајте чланак Пшеница.

Најзначајнија млинска сировина свакако је пшеница. Основна систематизација је ботаничка. Економски најзначајнија је обична пшеница (triticum aestivum). Друга по значају тврда пшеница (triticum durum) а следе енглеска пшеница (triticum tugidum), патуљаста пшеница (triticum compactum) и друге. Пшеница се групише и према времену сетве односно жетве. По овој подели све пшенице сврставају се у три групе. Прву групу чине озиме, другу јаре а трећу чине факултативне пшенице.

Раж[уреди]

За више информација погледајте чланак Раж.

Са становишта прераде интересантна је само једна врста под називом cereale и то варијетет vulgare. Поред рада на селекцијама ражи и пшенице, у последње време доста се ради на њиховом укрштању при чему се добијају хибриди под називом тритикале (triticale).

Јечам[уреди]

За више информација погледајте чланак Јечам.

Све форме јечма сврстане су у једну врсту под називом hordeum sativum и то:

  • I група - вишереди јечам
  • II група - прелазни јечам
  • III група - двореди јечам
  • IV група - непотпуни јечам
  • V група - лабилни јечам

Селекција јечма иде у два основна правца и то према намени. Јечам намењен за производњу слада и јечам намењен за анималну и хуману исхрану треба да је са што већим уделом беланчевина. И у једном и у другом правцу до сада је изабран велики број сорти, које су прилагођене одређеним агроеколошким условима.

Овас[уреди]

За више информација погледајте чланак Овас.

Због неколико захтева са повећаном количином воденог талога распрострањеност оваса је релативно мала. Већина културних форми оваса се дели на овас метличар и овас заставичар. Обе подврсте имају више варијатета који се разиликују по броју зрна. У оквиру сваког варијатета селекционисано је више сорти.

Пиринач[уреди]

За више информација погледајте чланак Пиринач.

Све културне форме пиринча спадају у једну врсту под на зивом обичан пиринач (oriza sativa). У тој се врсти разликује велики број варијатета који се разлиују према присутности или одсуству осја, боји осја и плевице, боји, величини и облику зрна и другим особинама. У оквиру варијатета до сада је селекционисано више хиљада сорти.

Кукуруз[уреди]

За више информација погледајте чланак Кукуруз.

Кукуруз се може сврстати у следећу групу: кокичар, тврдунац, зубан, мекунац, воштени кукуруз, шећерац и плевичар. Поред набројаних има и других група које нису значајне са становишта индустријске прераде. Од свих група економски су најзначајнији зубани и тврдунци.

Спољашње везе[уреди]