Krezubost
Krezubost (engl. partial edentulism) predstavlja sindrom koji karakteriše nedostatak jednog ili više stalnih zuba gornje ili donje vilice. Uzroci krezubosti su različiti: oboljenja zuba (karijes), oboljenja njihovog potpornog aparata (parodontopatije), oboljenja vilične kosti ili drugih tkiva usne duplje, povrede, poremećaji u razvoju (anodoncija) itd. Ova pojava je danas veoma rasprostanjena kod osoba svih životnih dobi.[1]
Nedostatak zuba dovodi do niza posledica: pomeranja zuba u pripadajućem zubnom nizu, izdizanja („isplivavanja“) zuba suprotne vilice naspram bezubog polja, naginjanja zuba, obrtanja oko uzdužne osovine, poremećaja međuviličnih odnosa i sl. Ovo kasnije uzrokuje bolove u viličnom zglobu, stvara probleme pri žvakanju i govoru, dovodi do većeg korišćenja preostalih zuba i njihovog bržeg trošenja, stvara estetske nedostake i druge slične probleme.[1][2]
Rešavanjem problema krezubosti se najčešće bavi stomatološka protetika i tu svrhu se izrađuju različite nadoknade.[1]
Oblici krezubosti[uredi | uredi izvor]
U zavisnosti od rasporeda bezubih polja i preostalih zuba odgovarajućeg zubnog niza, postoji nekoliko osnovnih oblika krezubosti:
- prekinuti zubni niz (kada je bezubo polje sa obe strane ograničeno zubima),
- skraćeni zubni niz (kada se bezubo polje nalazi na kraju zubnog niza i samo sa jedne strane je ograničeno zubima),
- višestruko prekinuti zubni niz (kada se u zubnom nizu nalazi više odvojenih bezubih polja ograničenih preostalim zubima) i
- kombinacija prekinutog i skraćenog zubnog niza.[2]
Subtotalna ili maksimalna krezubost je stanje kada je u vilici preostao veoma mali broj zuba (1-3), dok se gubitak svih zuba jedne vilice označava kao bezubost (engl. complete edentulism).[2]
Podela krezubosti[uredi | uredi izvor]
Postoji veliki broj podela krezubosti prema različitim kriterijumima.[3] Danas se najčešće koriste tri klasifikacije: prema Kenediju, Vildu i Ajhneru. Prve dve su zasnovane na osnosu zuba i bezubih polja u okviru iste vilice, a treća prati ove odnose uzimajući u obzir istovremeno gornju i donju vilicu.[2]
Kenedi klasifikuje krezubost u četiri klase:
- klasa Kenedi I - obostrano skraćeni zubni niz;
- klasa Kenedi II - jednostrano skraćeni zubni niz;
- klasa Kenedi III - prekinut zubni niz u regiji bočnih zuba;
- klasa Kenedi IV - prekinut zubni niz u regiji prednjih zuba.
S obzirom da osim ovih osnovnih slučajeva postoji niz drugih specifičnih slučajeva krezubosti, svaka od ovih klasa se dalje može podeliti na tri grupe (A, B i C).[2]
Prema Vildu postoje tri klase krezubosti:
- klasa Vild I - prekinut zubni niz;
- klasa Vild II - jednostrano ili obostrano skraćeni zubni niz;
- klasa Vild III - kombinacija prekinutog i skraćenog zubnog niza.[2]
Kod klasifikacije prema Ajhneru se analizira odnos bezubih polja i preostalih zuba u obe vilice, a osnovni kriterijum je kontakt pretkutnjaka i kutnjaka sa desne i leve strane gornje i donje vilice (četiri zone). Ovde takođe postoje tri klase krezubosti:
- klasa A - kada postoje očuvani kontakti antagonističkih zuba u sve četiri zone bez obzira na gubitak pojedinih zuba:
- grupa A1 - prisutni su svi zubi u obe vilice, ali su pojedini zubi oštećeni i zahtevaju rekontrukciju,
- grupa A2 - u jednoj vilici su prisutni svi zubi, a u drugoj postoji prekinut zubni niz,
- grupa A3 - u obe vilice se javljaju bezuba polja;
- klasa B - kada kontakti antagonističkih zuba postoje samo u jednoj, dve ili tri zone;
- klasa C - kada nedostaju kontakti antagonista u sve četiri zone.[2]
Zbrinjavanje[uredi | uredi izvor]
Postoji nekoliko načina zbrinjavanja krezubosti u stomatološkoj protetici. Izbor načina lečenja i vrste protetske nadoknade zavisi od broja nedostajućih zuba, rasporeda bezubih polja, stanja bezubog grebena, odnosa antagonista, estetskih zateva, želja i materijalnih mogućnosti pacijenata.[1]
Nadoknade mogu biti fiksne i mobilne. U fiksne nadoknade za zbrinjavanje krezubosti spadaju mostovi i krunice, a u mobilne se ubrajaju parcijalne proteze (pločaste, skeletirane, valplasti i sl).[1]
-
Most u procesu izrade -
Završen most -
Zlatna krunica -
Parcijalna proteza
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d „Krezubost i vrste protetskih nadoknada”. Pristupljeno 30. 5. 2010.
- ^ a b v g d đ e D. Trifunović, S. Radlović, M. Kandić, M. Nastić, A. Petrović, M. Krstić, D. Stanišić-Sinobad: Stomatološka protetika pretklinika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2001, str. 184-193.
- ^ Emanuel Bratu, Dorin Bratu, Sergiu Antonie: Classification systems for partial edentulism[mrtva veza], Victor Babes University of Medicine and Pharmacy Timisoara, Department of Oral Implantology
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
