Бочни зуби

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бочни зуби

Бочни зуби (лат. dentes posteriores s. transcanini s. postcanini) представљају калцификоване органе у вилицама сисара, и у сталној дентицији обухватају двије класе зуба:

  • преткутњаке (премоларе) и
  • кутњаке (моларе).

Код предака данашњих сисара ('лат. therapsida) у свакој половини вилице првобитно су постојала 4 премолара и 3 молара, што се данас налази нпр. код свиње. Међутим, током еволуције овај број је код неколицине сисара редукован, тако да код неких врста премолари потпуно недостају. Са друге стране, код биљоједа је често увећан број бочних зуба што је условљењо начином њихове исхране.

Преткутњаци[уреди]

Класа преткутњака (лат. dentes praemolares) је код човјека карактеристична само за сталну дентицију и то су зуби који замјењују млијечне моларе у денталном луку, између 10. и 12. године живота.

Постоји укупно осам преткутњака, по два у сваком квадранту хуманог зубика:

То су четврти и пети зуб од сагиталне медијалне линије. На основу положаја у зубном луку, а такође и са морфолошког и функционалног аспекта, они се означавају као средњи (интермедијални) и прелазни зуби, између класа очњака и кутњака.

Са вестибуларне стране они личе на очњаке и допуњују их у функцији (кидање хране), али захваљујући присуству гризне површине активно подржавају и моларе у мљевењу хране током мастикације. Осим тога, значајни су и са становишта естетике и стабилности оклузије.

Кутњаци[уреди]

Стални кутњаци (лат. dentes molares) су највећи зуби у устима и истовремено су највише постериорно лоцирани. Име им потиче од латинске ријечи molaris, што значи млински камен. Они нису супституенти (замјенски зуби), јер избијају иза млијечних зуба и од њих преузимају доминантну улогу у формирању оклузалних односа хумане дентиције. Код човјека обично има дванаест сталних молара, по три у сваком квадранту, а означавају се као први, други и трећи стални кутњак.

Класи молара припадају:

Пространа оклузална површина, јака коријенска подршка и однос према виличном зглобу, чине класу молара идеално прикладном за функцију мљевења хране. Они имају и естетску и фонетску улогу, а такође подупиру и вертикалну димензију лица и структуре темпоромандибуларног зглоба.

Референце[уреди]

  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање ("Службени гласник“ Београд, ). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање ("Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, ). 2001. ISBN 978-86-17-08912-0.;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање ("БМГ“ Београд, ). 2001. ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780


P medicine.svg Овај текст је објашњење појма везаног за медицинске и сродне науке.
Текст има за циљ опширније описивање појма,
проширивање његовог значења и повезивање са сродним чланцима.