Kuglanje na 9 čunjeva
Kuglanje na 9 čunjeva je tip igre kuglanje koji se uglavnom igra u Evropi. Evropska prvenstva se održavaju svake godine. Preko 90.000 članova je u timovima u Nemačkoj od oko 130.000 kuglaša u Evropi. Srbija, Švajcarska, Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Lihtenštajn su zemlje gde se mogu naći kuglane za kuglanje na 9 čunjeva.
Igra
[uredi | uredi izvor]Ovaj sport je jedan od onih gde igrač kugla ("baca") kuglom niz stazu do devet čunjeva. Kugla je manja, kako po dimenzijama tako i po masi, od kugle koje se koristi u US bowling-u, kugle mogu imati dve rupe za prste ili su bez rupa. Staze su duže nego kod američkog sistema kuglanja. Čunjevi, za kuglanje na 9 čunjeva, su na kraju staze postavljeni u oblik kvadrata koji je rotiran tako da se jedna od dijagonala kvadrata poklapa sa pravcem staze. Kod većine automata na kuglanama, čunjevi imaju konopac na vrhu, kojim su povezani za sam automat i koji služi da se čunjevi podignu i postave na čunjsko postolje za sledeći hitac. U Nemačkoj postoji četiri tipa automata za podizanje čunjeva.
Meč se igra sa 120 hitaca na četiri staze. Na svakoj stazi igrač ima po 30 kugli i to prvih 15 na svih devet čunjeva, na punu postavu, i drugih 15, gde ne dobija novu postavu dok ne poruši sve čunjeve iz prethodne (čišćenje).
U Švajcarskoj kugle su veće i masivnije od kugli u američkom sistemu kuglanja. Postoje dve rupe, jedna za palac i druga za neki drugi prst.
Poeni
[uredi | uredi izvor]Poeni se dodaju na sledeći način, za svaki oboren čunj po jedan poen. Profesionalni igrači dostižu i do 700 oborenih čunjeva, a u poslednje vreme i prestižu taj rezultat (u 120 hitaca).
Kontroverznost
[uredi | uredi izvor]Tokom 1930-ih u nekoliko gradova SAD, kuglanje na 9 čunjeva je bilo zabranjeno jer su radnici radije odlazili na kuglanje nego što su odrađivali svoje norme. Ovo je jedan od glavnih razloga za to što je kuglanje na deset čunjeva tako popularno u SAD, dok je suprotno tome u Evropi popularnije kuglanje na 9 čunjeva.