Kulturni jaz
Kulturni jaz predstavlja bilo koju sistematsku razliku između dve kulture koja ometa njihove međusobne odnose ili razumevanje. Prepreke međusobnim odnosima mogu biti razlike u ponašanju, vrednostima, edukaciji ili običajima određenih kultura.[1] Kako su se međunarodne komunikacije, trgovina i turizam proširili, pod sve većim uticajem globalizacije, neke od komunikacionih i kulturnih podela su se smanjile. Knjige o tome kako da se ophodimo prema kulturnim razlikama i kako da ih budemo svesni pokušavaju da pripreme turiste i poslovne ljude koji stalno menjaju svoju lokaciju.[2] Imigranti prilikom svog prvog dolaska u neku državu moraju se upoznati sa novom kulturom, to jest sličnostima i razlikama u odnosu na svoju.
Turisti, takođe, mogu biti suočeni sa razlikama kao što su govor tela i način oblačenja stanovnika države koju posećuju. Turistički vodiči se trude da im na najbolji mogući način objasne takve kulturne razlike.[3]
Pravna kultura[uredi | uredi izvor]
Pravna kultura je sistem zakona i pravila koji su karakteristični za određeni narod, region, religiju ili drugu društvenu grupu. Kulturni jaz se javlja kada se više suprotstavljenih sistema mogu primeniti u istoj situaciji. Pravne tvorevine kao što su ugovori ili pravna lica nisu jednaki u svim kulturama. U nekim slučajevima, pojedinci koriste taj pravni jaz radi ostvarenja sopstvene dobiti.
Generacijski jaz[uredi | uredi izvor]
Generacijski jaz se javlja kada se iskustva i stavovi jedne generacije znatno razlikuju od iskustava i stavova drugih generacija. Svetski ratovi su znatno doprineli stvaranju generacijskih razlika u mnogim nacijama. Ovaj termin je prvi put počeo masovno da se koristi u kontrastu generacija „Bejbi-bumersa” (rođeni u godinama nakon Drugog svetskog rata) i „Tihe generacije” (njihovih roditelja). Kultura mladih adolescenata i tinejdžera koji žele sami da stvore sopstveni identitet i da pokažu da su nezavisni od svojih roditelja, često dovodi do generacijskih konflikata. Svaka generacija stvara svoje karakteristike, slobode i standarde koje je čine drugačijom od drugih.[4]
Odnos kultura prema polovima[uredi | uredi izvor]
Status muškaraca i žena nije isti u svim državama na svetu. U najstarijim zakonicima, slobodnim ljudima su smatrani samo punoletni muškarci dok se žene nisu ni pominjale, ili su smatrane robovima. Kroz istoriju, kako je vreme odmicalo, razvojem demokratije razvijao se i status žena.
Možemo veoma lako zaključiti da države koje su ekonomski stabilnije daju ženama veća prava. To je donekle i moguće objasniti i opravdati time što je „jači pol” predodređen da, koristeći svoju snagu, radom obezbeđuje hranu za svoju porodicu, pa u ekonomski nepovoljnim situacijama oni predstavljaju važan resurs.
Jaz između sela i grada[uredi | uredi izvor]
Kulturni jaz između sela i grada dostiže svoj vrhunac. Gradovi su toliko urbanizovani da čovek sa sela neretko ne može da se snađe u njima. Način života, nivo obrazovanja i pismenosti, način odevanja, tempo života su samo neke od karakteristika koje stvaraju jaz između stanovnika iste nacije koji žive u urbanoj, odnosno ruralnoj sredini.
Jaz obrazovanja[uredi | uredi izvor]
Obrazovna kultura sastoji se od različitih znanja koje ljudi dobijaju tokom života. Kulturni jaz se javlja kada ljudi iz različitih kultura zajedno pohađaju nastavu. Različite kulture imaju drugačiji odnos prema predavaču tokom nastave, a i nakon nje. Azijski studenti fokusiraju se više na knjige i vežbe, za razliku od evropskih i američkih studenata, koji su više skloni da postavljaju pitanja tokom nastave. Kulturni jaz u obrazovanju dolazi zbog različitih obrazovnih tradicija različitih naroda.
U Americi i Evropi studenti ocenjuju svoje predavače prema njihovim sposobnostima, dok to nije slučaj u Aziji.
Na primer, azijski studenti dobijaju znanja striktno orijentisana prema ispitu, dok evropski i američki studenti dobijaju mnogo raznovrsnija i šira znanja.
Različiti načini razmišljanja i analize stvari čine da učenici razmatraju stvari na različite načine. Oba sistema, zapadni i istočni, imaju svoje prednosti i mane, ali oba stvaraju kulturni jaz.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2008. ISBN 9780198612209.
- ^ Kart, Peni; Foks, Kris (2008). Bridging the Culture Gap: A Practical Guide to International Business Communication. Kogan Page Publishers. str. 192. ISBN 978-0-7494-5274-2.
- ^ Joyce Merrill Valdes Culture Bound: Bridging the Cultural Gap in Language Teaching Cambridge University Press, 1986 ISBN 978-0-521-31045-1. 222 pages [1]
- ^ Falk, Gerhard; Falk, Ursula A. (2005). Youth culture and the generation gap. Algora Publishing. str. 254. ISBN 978-0-87586-368-9.
- ^ Džao, Jali; Džou, Sijaoguang; Huang, Jihung (2008). Chinese Students' Knowledge and Thinking about America and China. Social Studies. str. 13—22. ISSN 0037-7996.