Kusaka Genzui

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Genzui Kusaka
Kusaka Genzui
久坂 玄瑞
Datum rođenja1840.
Mesto rođenjaHagi, provincija Nagato, Japan
Datum smrti20. avgust 1864.(1864-08-20) (23/24 god.)
Mesto smrtiKjoto, Japan
SupružnikKatori Miwako

Kusaka Genzui (久坂 玄瑞, 1840. – 20. avgust 1864) bio je japanski samuraj iz oblasti Čošu koji je bio aktivan tokom Bakumacu perioda postavši jedan od ključnih promotera sono džoi pokreta. Tokom Kinmon incidenta izgubio je život u borbi sa snagama oblasti Sacuma.

Kratka biografija[uredi | uredi izvor]

Kusaka Genzui se u detinjstvu zvao Hidezaburo a rođen je 1840. godine u Hagiju, gradu u provinciji Nagato koja je tada bila u sklopu feudalne oblasti Čošu. Bio je treći sin lekara Kusake Rjotekija i Tomiko. Njegov najstariji brat zvao se Genki, dok mu je drugi brat umro u ranom detinjstvu.[1] Porodica je bila deo samurajske klase i za to je primala doprinose od 25 kokua.[2]

Od najranijeg doba Genzui je učio iz kineskih klasika i udžbenika koji su mu dolazili pod ruku. Pohađao je istu školu kao i Takasugi Šinsaku i bio deo učenika Jošide Šoina.[3] U jednom trenutku je pohađao i lokalnu medicinsku školu „Koseikan“. Kada je imao četrnaest godina umire mu majka a iste godine i otac kao i brat Genki. Kao jedini član porodice nastavlja sa porodičnim poslom u medicini, brije glavu i uzima ime Genzui. Sa 17 godina dobija mesto u domu škole „Koisekan“ i stipendiju čije troškove u potpunosti pokriva oblast.[4]

Susret sa Jošida Šoinom[uredi | uredi izvor]

Godine 1856. Nakamura Mičitaro preporučuje Genzuija da nastavi svoje školovanje na ostrvu Kjušu što je on iskoristio da obiđe celo ostrvo, poseti poznate predele kao i uticajne književne figure koje su ga inspirisale da se bavi pisanjem poezije.[5] Dok je bio i Kumamotou, jedan samuraj, Mijabe Teizo, ga je podstakao da uči u školi Jošide Šoina,[6] u kojoj je već neko vreme učio prijtelj njegovog brata. Nakon što se vratio u Hagi, Genzui piše Šoinu pismo i uz pomoć Cučija Šokaija, koji je bio prijatelj Šoina i uspeva da se prijavi kao učenik njegove škole.[7]

U svom pismu Šoinu, Genzui je prestavio svoje političko mišljenje i zapažanja, usput navodeći: "Kao za vreme bitke u Kuanu (1281) strani predstavnici moraju biti isečeni na šta će Amerikanci sigurno reagovati napadom. Kad se to bude desilo taj događaj podići će moral i disciplinu samuraja koji će se pretvoriti u energičnu snagu nacionalne odbrane. "[a] [8] Šoin je vratio pismo ispisivajući oštru kritiku na margini: "Vaš argument je neozbiljan, plitak i neiskren. Mrzim ovakvo mišljenje i ne podržavam osobe koje ih pišu. Prekasno je da se tako reaguje prema američkim predstavnicima. Ako bismo uzeli za primer stare načine da rešimo probleme u modernom svetu to bi samo pokazalo koliko smo plitki u presudama. Bolje bi ti bilo da bolje promisliš nego da gubiš vreme pišući ovakve tekstove. Napomene koje se ne mogu pokazati u praksi nemaju nikakvu svrhu."[b] [9]

Genzuijev učitelj Jošida Šoin.

Fizički opis[uredi | uredi izvor]

Iako nije za sobom ostavio fotografiju, ostali su crtani portreti i pismeni opisi koji govore da je Genzui bio visok 6 šakua (182 cm) i da je imao dobru i razvijenu građu. Imao je mrenu na jednom oku i bio je prepoznatljiv po visini i tonu svoga glasa. [4]

Originalni citati[uredi | uredi izvor]

  1. ^ 「弘安の役の時の如く外国の使者を斬るべし。そうすれば、必ず米国は来襲する。来襲すれば、綱紀の緩んだ武士達も覚醒し、期せずして国防も厳重になるであろう」[8]
  2. ^ 「あなたの議論は浮ついており、思慮も浅い。至誠より発する言葉ではない。私はこの種の文章を憎みこの種の人間を憎む。アメリカの使節を斬るのは今はもう遅い。昔の死んだような事例をもとに、現在のまったく違った出来事を解決しようということを思慮が浅いと言うのだ。つまらぬ迷言を費すよりも、至誠を積み蓄えるべきだ。実践を抜きにした言説は駄目だ」[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Furukawa 1979, str. 5.
  2. ^ Huber 1990, str. 93.
  3. ^ Takeda 1944, str. 14.
  4. ^ a b Takeda 1944, str. 17; Furukawa 1979, str. 16.
  5. ^ Tateishi 2015, str. 44.
  6. ^ Tateishi 2015, str. 46.
  7. ^ Takeda 1944, str. 30.
  8. ^ a b Takeda 1944, str. 32.
  9. ^ a b Takeda 1944, str. 33–35.

Citirani radovi[uredi | uredi izvor]

  • Furukawa, Kaoru (1979). Kakan no shishi: Kusaka Genzui den 花冠の志士 : 久坂玄瑞伝. Bungeishunjū. OCLC 23327076. 
  • Huber, Thomas M. (1990). The Revolutionary Origins of Modern Japan. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1755-7. 
  • Takeda, Kanji (1944). Kusaka Genzui 久坂玄瑞 (na jeziku: Japanese). Dōtōsha. OCLC 33654618. 
  • Tateishi, Yū (2015). Kusaka Genzui: Takasugi Shinsaku to narabi shōsareta shōkasonjuku no shun'ei 久坂玄瑞 : 高杉晋作と並び称された松下村塾の俊英 (na jeziku: Japanese). PHP Kenkyūjo. ISBN 9784569762630. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ikeda, Satoshi (1966). Takasugi Shinsaku to Kusaka Genzui: henkakuki no seinenzō 高杉晋作と久坂玄瑞: 変革期の青年像,. Daiwa Shobō. 
  • Kusaka, Genzui (1978). Fukumoto, Giryō, ur. Kusaka Genzui zenshū 久坂玄瑞全集 [Kusaka Genzui complete works]. Matsuno Shoten. 
  • Wada, Kenji (1943). Kusaka Genzui no seishin 久坂玄瑞の精神 [The Psychology of Kusaka Genzui]. Kyōbunsha. 
  • Hayashida, Shinnosuke; Kameda, Kazukuni (2012). Takasugi Shinsaku, Kusaka Genzui 高杉晋作・久坂玄瑞. Meitoku Shuppansha. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кусака_Гензуи&oldid=27673172”