Knjiga o slobodnom izumevanju i veštini šahovske igre

Knjiga o slobodnom izumevanju i veštini šahovske igre (šp. Libro de la invención liberal y el arte del juego del ajedrez) je jedna od najstarijih knjiga o savremenom šahu u Evropi. Delo je napisao španski sveštenik Ruj Lopez de Segura, koji je bio inspirisan delom Questo libro e da imparare giocare a scachi Pedra Damijana iz 1512. godine. Ruj Lopez je nastojao da sačini knjigu u kojoj bi bile ispravljene Damijanove greške. Tako je nastalo delo koje predstavlja šahovski vodič sa osnovnim pravilima i osnovama strategije i taktike. Neka od pravila po kojima se i dan-danas igra prvi put su spomenuta u ovoj knjizi. Knjiga je napisana 1561. godine i izdata u Alkali de Enares.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Ruj Lopez je 1560. godine posetio Rim i tamo bio u mogućnosti da pročita knjigu Questo libro e da imparare giocare a scachi koja se odnosila na šah i čiji je autor bio Pedro Damijano. Analizirajući knjigu, Lopez je utvrdio da njen sadržaj nije najpogodniji i da postoje greške koje se mogu ispraviti, pa je odlučio da napiše novu i iscrpniju knjigu o šahovskoj igri. Nagnan i nadahnut Damijanovim delom, Lopez je u svom delu kritikovao Damijanove analize.^[1] Originalno izdanje knjige je na španskom jeziku. Prevedena je na italijanski 1584. godine, a u 17. veku i na francuski jezik.^[2]

Sadržaj[uredi | uredi izvor]

U knjizi se, između ostalog, nalaze podaci o poreklu igre, pravila igre, kao i neki saveti za poboljšanje igre i osnovi strategije i taktike.

Knjiga se sastoji iz četiri dela.

U prvom delu se uopšteno govori o šahovskoj igri, opisana je njena istorija, a navedena su šahovska pravila po kojima se igrala u Kraljevini Kastilji. U to doba, pat pravilo je podrazumevalo da je pobedio onaj šahist koji se našao u pat poziciji, za razliku od današnjeg ishoda pozicije – remija. U knjizi je takođe navedeno tada važeće pravilo koje omogućava da jedan od igrača pobedi ako pojede sve protivnikove figure, osim kralja. U delu je takođe izloženo pravilo pedeset poteza, koje je i danas jedno od osnovnih pravila igre.

U drugom delu, Ruj Lopez uvodi reč „gambit“ i navodi primere otvaranja koja do tad nisu bila objavljena: kraljev gambit, nekoliko varijanti lovčevog otvaranja i današnja Štajnicova varijanta španskog otvaranja.

Poslednja dva poglavlja knjiga sadrže kritike analiza Pedra Damijana, koje je naveo u svom delu Questo libro e da imparare giocare a scachi. Naime, Damijano je smatrao da je posle poteza 1.e4 e5 2. Sf3, za crne figure najbolji potez 2...Sc6. Međutim, Ruj Lopez je smatrao da je to pogrešan potez i da je bolji potez 3.Lb5. Ogroman doprinos za pomenuto otvaranje imao je Ruj Lopez, pa je u zapadnoj literaturi poznato pod njegovim imenom, iako je bilo poznato i pre njega.^[3]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Ruj Lopez de Segura

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Harry Golombek, Golombek's Encyclopedia of Chess. . Crown Publishing. 1977. pp. 186,. ISBN 978-0-517-53146-4.
^ Sunnucks, Anne (1970). The Encyclopaedia of Chess. St. Martins Press. str. 294. ISBN 978-0-7091-4697-1.
^ David Vincent Hooper, Kenneth Whyld, Оксфордски шаховски приручник (друго издање). . Oxford University Press. 1992. pp. 234-235,. ISBN 978-0-19-280049-7.

[1] Harry Golombek, Golombek's Encyclopedia of Chess. . Crown Publishing. 1977. pp. 186,. ISBN 978-0-517-53146-4.

[2] Sunnucks, Anne (1970). The Encyclopaedia of Chess. St. Martins Press. str. 294. ISBN 978-0-7091-4697-1.

[3] David Vincent Hooper, Kenneth Whyld, Оксфордски шаховски приручник (друго издање). . Oxford University Press. 1992. pp. 234-235,. ISBN 978-0-19-280049-7.

[1]

[2]

[3]