Laminin
Laminin označava grupu proteina vanćelijskog matriksa, visoke molekulske težine (~400 do ~900 kDa). Predstavljaju glavnu komponentu bazne lamine (sloj bazne membrane) i temelj proteinske mreže za većinu ćelija i organa. Kao važan deo bazne lamine, utiču na diferencijaciju, migraciju i adheziju ćelija[1].
Laminini su heterotrimerni proteini koji sadrže α-lanac, β-lanac i γ-lanac, koji se nalaze u pet, četiri, odnosno, tri genetičke varijante. Molekule laminina imenovane su prema sastavu njihovog lanca. Dakle, laminin-511 sadrži α5, β1 i γ1 lance[2].
Otkriveno je 14 kombinacija lanaca In vivo. Trimerni proteini ukrštaju se i formiraju ukrštenu strukturu koja se može vezati za druge ćelijske membrane i molekule vanćelijskog matriksa[3]. Tri kraća kraka su posebno važna u vezivanju za druge molekule laminina, što im omogućava da formiraju listove. Dugi krak sposoban je da se veže za ćelije, što pomaže da se organizovane ćelije tkiva pričvrste za ćelijsku membranu.
Porodica lamininskih glikoproteina ulaze u sastav strukturne skele u gotovo svakom tkivu organizma. Oni se luče i ugrađuju u vanćelijske matrikse. Laminin je od ključnog značaja za održavanje u životu i opstanak tkiva. Defekti na lamininima mogu uzrokovati nepravilno formiranje mišića, što dovodi do oblika mišićne distrofije, smrtonosne bolesti sa kožnim bubuljicama i defektom bubrežnog filtera[4].
Tipovi[uredi | uredi izvor]
Otkriveno je 15 trimera laminina. Laminini su kombinacije različitih alfa-, beta- i gama lanaca[5].
- Alfa lanaca su: LAMA1, LAMA2, LAMA3, LAMA4, LAMA5
- Beta lanci: LAMB1, LAMB2, LAMB3, LAMB4
- Gama lanci: LAMC1, LAMC2, LAMC3
Prvobitno su lamnini numerisani redom kako su otkriveni, tj. laminin-1, laminin-2, laminin-3, itd., ali je nomenklatura kasnije izmenjena tako da opisuje koji su lanci prisutni u svakoj izoformi (laminin-111, laminin-211....). Pored toga, mnogi laminini su imali uobičajena imena pre nego što je bilo koja nomenklatura laminina bila na snazi.
| Stara nomenklatura | Stari sinonimi | Sastav lanca | Nova nomenklatura |
|---|---|---|---|
| Laminin-1 | EHS laminin | α1β1γ1 | Laminin-111 |
| Laminin-2 | Merosin | α2β1γ1 | Laminin-211 |
| Laminin-3 | S-laminin | α1β2γ1 | Laminin-121 |
| Laminin-4 | S-merozin | α2β2γ1 | Laminin-221 |
| Laminin-5 / Laminin-5A | Kalinin, epiligrin, nicein, ladsin | α3Aβ3γ2 | Laminin-332 / Laminin-3A32 |
| Laminin-5B | α3Bβ3γ2 | Laminin-3B32 | |
| Laminin-6 / Laminin-6A | K-laminin | α3Aβ1γ1 | Laminin-311 / Laminin-3A11 |
| Laminin-7 / Laminin-7A | KS-laminin | α3Aβ2γ1 | Laminin-321 / Laminin-3A21 |
| Laminin-8 | α4β1γ1 | Laminin-411 | |
| Laminin-9 | α4β2γ1 | Laminin-421 | |
| Laminin-10 | Drosophila-liki laminin | α5β1γ1 | Laminin-511 |
| Laminin-11 | α5β2γ1 | Laminin-521 | |
| Laminin-12 | α2β1γ3 | Laminin-213 | |
| Laminin-14 | α4β2γ3 | Laminin-423 | |
| α5β2γ2 | Laminin-522 | ||
| Laminin-15 | α5β2γ3 | Laminin-523 |
Funkcija[uredi | uredi izvor]
Osnovna uloga Laminina je da formiraju nezavisne mreže. Povezuju su sa tip IV kolagen mrežama preko entaktina, fibronektina, i perlekana. Vezuju se za ćelijske membrane preko integrinskog receptora i drugih plazmamembranskih molekula, kao što su distroglikanski kompleks glikoproteina i glikoprotein Lutheran krvne grupe. Kroz ove interakcije, laminini doprinose vezivanju i diferencijaciji ćelija, obliku i kretanju ćelije, održavanju tkivnog fenotipa i podsticanju preživljavanja tkiva. Neke od ovih funkcija laminina vezana je za specifične proteinske sekvence ili fragmente; peptidna sekvenca, koja se nalazi na alfa lancu laminina, promovira adheziju endotelnih ćelija.
Laminin alfa4 je raspoređen u različitim tkivima uključujući periferne nerve, ganglije dortzalnog korena, skeletne mišiće i kapilare; u nervmomuskularnom spoju, potreban je za sinapsnu specijalizaciju. Predviđeno je da struktura domena laminin-G liči na pentraksin.
Patologija[uredi | uredi izvor]
Postojanje oštećenja na strukturi jednog određenog laminina, laminina-211, uzrok je jednog oblika kongenitalne mišićne distrofije. Laminin-211 sastoji se od α2, β1 i γ1 lanaca. Ova distribucija laminina uključuje mozak i mišićna vlakna. U mišićima se vezuje za alfa distroglikan i integrin alfa7—beta1, preko G-domena, a preko drugog kraja se vezuje za vanćelijski matriks.
Oštećeni laminin-332, koji je neophodan za adheziju epitelnih ćelija na baznu membranu, dovodi do stanja zvanog spojna epidermolysis bulosa,karakterističnim bujnim granulacijskim tkivom kože i sluznica i izdubljenim zubima.
Neispravan laminin-521 u filteru bubrega uzrokuje curenje proteina u mokraću i nefrotski sindrom.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Timpl, R.; Rohde, H.; Robey, P.G.; Rennard, S.I.; Foidart, J.M.; Martin, G.R. (1979). „Laminin–a glycoprotein from basement membranes.”. Journal of Biological Chemistry (na jeziku: engleski). 254 (19): 9933—9937. PMID 114518. doi:10.1016/S0021-9258(19)83607-4
.
- ^ Aumailley, M; Brucknertuderman, L; Carter, W; Deutzmann, R; Edgar, D; Ekblom, P; Engel, J; Engvall, E; Hohenester, E (2005). „A simplified laminin nomenclature”. Matrix Biology (na jeziku: engleski). 24 (5): 326—332. PMID 15979864. doi:10.1016/j.matbio.2005.05.006.
- ^ Extracellular matrix : a practical approach. M. A. Haralson, John R. Hassell. Oxford: IRL Press. 1995. ISBN 0-19-963220-0. OCLC 30976571.
- ^ Yurchenco, Peter D.; Patton, Bruce L. (2009). „Developmental and Pathogenic Mechanisms of Basement Membrane Assembly”. Current Pharmaceutical Design (na jeziku: engleski). 15 (12): 1277—1294. PMC 2978668 . PMID 19355968. doi:10.2174/138161209787846766.
- ^ Colognato, H.; Yurchenco, P. D. (2000). „Form and function: the laminin family of heterotrimers”. Developmental Dynamics: An Official Publication of the American Association of Anatomists. 218 (2): 213—234. ISSN 1058-8388. PMID 10842354. S2CID 33567462. doi:10.1002/(SICI)1097-0177(200006)218:2<213::AID-DVDY1>3.0.CO;2-R.
