Legat Atelje Petra Lubarde
| Legat „Atelje Petra Lubarde” | |
|---|---|
| Legat Petra Lubarde u Beogradu | |
 | |
| Osnivanje | 2004. |
| Lokacija | Beograd SR Jugoslavija |
| Vrsta | Legat |
| Direktor | Filip Brusić |
| Veb-sajt | http://www.kucalegata.org/ |
Legat „Atelje Petra Lubarde” je reprezentativna zbirka materijalnih i kulturnih dobara koje je darodavac, koji je pripadao generaciji likovnih stvaralaca koja je doprinela formiranju modernog srpskog i jugoslovenskog slikarstva sredinom 20 veka, legirao gradu Beogradu, smeštena u prostoru zgrada u Iličićevoj br. 1, koja je vlasništvi grada Beograda, a koja je umetniku doživotno bila dodeljena na korišćenje. O ovom legatu danas brigu vodi Kuća legata iz Beograda.[1]
Život i karijera darodavca[uredi | uredi izvor]
Petar Lubarda je bio jedan od najznačajnijih umetnika koji je svojim stvaralaštvom obeležio i odredio tokove slikarstva druge polovine 20. veka, u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji i šire. Bio je slikar modernista, jake stvaralačka snaga i odlučnog izraza kojim je sebi odredio značajno mesto među najdarovitije i najuticajnije umetnike.
Aktuelan u svom stvaralaštvu on je permanentno nastaojao da se uklopi i ne zaostaje ni malo za savremene evropske i svetske tokove. Zahvaljujući velikom slikarskom daru i savremenim stvaralačkim duhom: „veliki Petar svojim delom promenio sudbinu jugoslovenskog slikarstva posle Drugog svetskog rata.”
Stvaračlački duh i lični uticaj Petara Lubarda, ne samo u slikarstvu u kome je dominirao, već i u drugim oblastima jugoslovenskog umetničkog stvaralaštva, neprestano je težio izlaska iz „kulture u zatvorenom društvu”.
Za života Lubarda je imao više od 50 samostalnih izložbi i učestvovao je na oko 350 kolektivnih izložbi širom sveta.
Istorijat legata[uredi | uredi izvor]
Sa suprugom Verom, Lubarda je useljen u Reprezentativna vilu na Dedinju, u Iličićevoj ulici, u blizini Titove rezidencije, 1957. godine na anegdotski način, kao „paradigma jednog minulog komunističkog vremena”.
| „ | Naime, ugledna strana delegacija, koja je došla u zvaničnu posetu Jugoslaviji, želela je da obiđe atelje čuvenog Lubarde. Slikar, koji je stvarao u skromnom ateljeu, po hitnom postupku, naredbom „sa vrha", preseljen je u zdanje na Dedinju. Nekoliko meseci posle slikareve smrti, u leto 1974. godine, u jednom delu kuće postavljen je legat Petra Lubarde, koji je zatvoren za javnost 1983. godine. Od tada, pa sve do smrti slikareve udovice 2008. godine, dakle, čitavih četvrt veka, i pored nekoliko neuspelih pokušaja reanimacije Ateljea Petra Lubarde, ova kuća egzistira kao opskurno mesto, gde se Lubardina dela seku, rasparčavaju, nestaju pod nerazjašnjenim okolnostima.[2] |
” |
Kuća legata iz Beograda legat je primila, uz nedostatak umetničkih dela i drugih predmeta, u jako lošem stanju, jer su zgrada i zatečeni predmeti bili devastirani i ugroženi usled višegodišnjeg nemara i nebrige.
U kući u Iličićevoj ulici u momentu ulaska u posed, nadležna komisija, pronašla je 24 dela, koja pripadaju legatu, dok su 33 slike nestale. Takođe su otkrivene još 23 slike, među kojima i Lubardine, koje su pripadale Lubardinoj supruzi Veri, kao i 250 crteža.
Nakon intervencije nadležnih iz Kuće legata i gradskih službi u periodu od 2008. do 2011. godine popisan je i konzerviran celokupan likovni materijal, nameštaj i deo arhivske građe (pisma, beleške, skice, lična dokumenta, fotografije, kalkovi i dr).
O legatu[uredi | uredi izvor]
Legat „Atelje Petra Lubarde” – čini kuća,[a] u kojoj je slikar živeo i stvarao do svoje smrti kao korisnik a ne vlasnik prostora, tako da legat praktično čine sva njegova umetnička dela i sve lične stvari, koje je on ostavio gradu Beogradu. Legat trenutno čine, posle smrti Lubardine supruge 2008. godine, sledeći zatečeni predmeti materijalne kulture u Iličićevoj br. 1, u Beogradu:
- 24 slike,
- 292 crteža i grafika,
- nameštaj,
- dvokrilna vrata u prizemlju, na čijim su staklima Lubardini crteži,
- arhivska i rukopisna građa,
- deo biblioteke
- lični predmeti umetnika.[3]
Ateljea Petra Lubarde, čini nekoliko funkcionalnih celina, u kojima se po etažama nalazi:
- U prizemlju i na prvom spratu, galerijski prostor, radionica i posebno obezbeđen depo, koji je, prema pravilima, smešten u središnjem delu zgrade. Verandi zgrade pretvorena je i u njoj je određeno mesto i za gramofon,[b], radio i televizor na kome će se sve vreme emitovati snimljena arhivska građa.
- U podrumu, mali muzejski kafe, garderoba, prostor za izložbe „gostujućih umetnika” i sala za projekcije.
- U potkrovlju, adaptirani kancelarijski prostor za zaposlene.
Stalna postavka[uredi | uredi izvor]
U stalnoj postavci legata prikazane su ne samo neke od značajnijih Lubardinih slika; „Čoveka i zver”, „Kosovski boj”, „Veliko slovo”, „Lamento za pesnika”, već i grafike, crteži, upotrebni predmeti i ambijent u kome je slikar stvarao i živeo.
Radno vreme[uredi | uredi izvor]
Kuće legata je za redovne posete otvorena od utorka do nedelje od 10:00 do 17:00 časova, a 31. decembar i 6. januar od 10:00 do 15:00 časova
Ponedeljkom i 1, 2, 7. januar, Kuća legata je zatvoren za posetioce.
Napomena[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Kuća Legata”. Kuca Legata, 2014. Pristupljeno 25. 3. 2017.
- ^ Purešević, Danijela. „Art zona: Legat Petra Lubarde”. RTS Beograd, 23. mart 2015. Pristupljeno 26. 3. 2017.
- ^ „Petar Lubarda U:Kuća Legata”. Kuca Legata, 2014. Arhivirano iz originala 11. 03. 2017. g. Pristupljeno 25. 3. 2017.