Lepa gospa bez milosti
.jpg)
Balada Lepa gospa bez milosti (u originalu La belle dame sans merci) delo je engleskog pesnika Džona Kitsa. Može se sresti u dve verzije koje se pomalo razlikuju. Originalnu verziju je napisao Kits 1819. godine, upotrebivši naslov pesme iz XV veka “La Belle Dame sans Mercy” Alana Šartijea, iako su teme ovih pesama umnogome različite[1].
Balada[uredi | uredi izvor]
»O, što, viteže, lutaš bled,
Što samotnog te muči jad?
Već trska svenu, ptičiji poj
Sav nesta sad.
O, što, viteže, lutaš bled
I tako tugom obhrvan?
Već veverica sprema dub
Za zimski san.
Tvog čela ljiljan prži sad
Od groznice i bola znoj,
Na licu ruža vene već
U tuzi toj.
U polju devu sretoh sam –
K’o da je krasnoj vili rod,
Njoj vitica i oko sja,
I lak joj hod.
Za ukras njen – za venac, pas –
Od cvetova ja spletoh red;
U oku ljubavi blesnu njoj,
Čuh glas k’o med.
Na vranca svoga digoh nju,
I u nju gledah ceo dan,
I jaše uz sladak poj
K’o vilin san.
I za mene nađe rosu, med
I koren mnogi – čistu slast.
I da me ljubi reče tad
Uz čudnu strast.
Do špilje gde joj beše stan
Tad povede me plačna sva;
Na suzne oči celov mek
Njoj dadoh ja.
Na mene ona dozva san
U osoju – vaj srcu mom –
I ja tu snevah zadnji put
U veku svom.
Tad mnogi kralj i vitez s njim
Sav bled mi reče kao sen:
“Bez milosti je gospa ta,
Ti si njen plen!”
Pa iskezi se na mene tad
Kroz sumrak prepun pretnje zle;
Kad san taj presta, ostah sam
Kraj padine.
I zato, eto, lutam bled,
I samotnog me muči jad;
A svenu trska, ptičiji poj
Sav nesta sad.«[2]
Beleške u vezi sa Kitsovom poezijom[3][uredi | uredi izvor]
Kits je 1818. godine upoznao Fani Bron (Fanny Brawne), u koju se strasno zaljubio i sa kojom se verio u zimu iste godine. Ta prva i silna ljubav,koja će doneti presudan obrt u Kitsovom životu, zatekla je Kitsa u stanju velike duševne depresije u koju je zapao otkrivši da je, negujući mlađeg brata Toma – upravo preminulog od sušice i sam navukao tu opaku porodičnu bolest. Neostvariva ljubav prema Fani – sputavana obzirima i okolnostima koje su sprečavale pesnikovu ženidbu i nanosili mu teške patnje – postaće, i do kraja Kitsovog života ostati, najveća pokretača snaga njegove poezije. Ona će voditi Kitsa počev od nežne Ode Fani (Ode to Fanny), pa preko potresne slikovne priče Veče svete Agnez (The Eve of St. Agnes) – krcate senzualnošću i kako su to kritičari isticali romeođulijetinskom strašću- do Kitsove najuspelije narativne poeme u herojskom distihu Lamije (Lamia) i do njegovih majstorskih oda. Ona će prožeti i ovu njegovu lirsku baladu. Taj ekstrakt Kitsovog razočarenja izrečenog izvanrednom sugestivnošću i milozvučnim stihovima koji će imati značajan uticaj na potonje engleske pesnike, pre-rafaelćane, i na Bodlera u Francuskoj, i od nje načiniti elegiju koju, kako rekoše kritičari, samom sebi peva čovek svestan svoje neizlečive bolesti, svoje nemogućnosti da ostvari ljubav sa vojenom ženom i svoje skore smrti koja ga sprečava da ostvari punu pesničku slavu. Iscrplenog pesnika neguju njegova voljena Fani i njena majka,ali po savetu lekara i prijatelja, Kits prihvata velikodušan Šelijev (Persi Bis Šeli) poziv da mu se pridruži u Italiji, ali umire u Rimu, ne uspevši da se sastane sa Šelijem, 26. februara 1821. godine. Njegove zemne ostatke prijatelji sahraniše na protestantskom groblju u prestonici Italije, a na nadgrobnu ploču urezaše sledeće stihove: »Ovde leži onaj čije ime beše ispisano na vodi[4].«
Kitsov pesnički opus, nezaokrugljen, onakav kakav nam je ostavio pesnik koji je tek zakoračio u muževno doba da bi ga smrt takoreći odmah pokosila, prirodno pokazuje izvestan broj nedostataka. Međutim,brojne osobine Kitsove poezije su takve, da se njeni nedostaci odmah zaboravljaju; Kitsovi najuspeliji stihovi svedoče da pred nama leže tvorevine pisca humanog i naprednog, mada ne onako buntovnog kao Bajron (Džordž Gordon Bajron), i onako revolucionarnog kakav je bio Šeli, najromantičarskiji od njih trojice. To su stihovi pesnika posebnog talenta čija bi se količina, kada bi se to moglo meriti, mogla upoređivati sa Šelijevom, strofe magične sugestivnosti, uzvišene melodičnosti i zadivljujućoj raskoši slika možda neprevaziđenih po svojoj čudnoj sugestivnosti; to su kompozicije majstora nepogrešivog izbora reči, reljefnog i zgusnutog izraza,fraze koje dostiže jezičko savršenstvo.
Analiza balade[uredi | uredi izvor]
Kits je ovu baladu napisao 21. aprila 1819. godine kasno u noć kad je bio vrlo umoran i uključio je u pismu svome bratu. Sam Kits ovu svoju pesmu nije mnogo cenio; međutim, to je jedna od njegovih najspontanijih pesama; i svojom temom usamljenosti i kobne ljubavi kao i svojom setnom muzikom, ona je izvršila znatan uticaj na mnoge pisce u periodu engleskog romantizma.
Poput ostalih Kitsovih dela , ova balada se smatra klasikom engleske književnosti. Uprkos jednostavnoj strukturi, analiza same balade je umnogome složena. Zahvaljujući svojoj zagonetnosti, bez obzira na to što je napisana u dvanaest kratkih strofa sa po četiri stiha jednostavne isprekidane ABCB rime, ona je bila predmet mnogih tumačenja.
Jednostavnu radnju o ljubavi i smrti, Kits smešta u sumorni, hladni pejzaž koji joj i priliči: “Već trska svenu, ptičiji poj / Sav nesta sad”[2]. Ova dva stiha se sa manjim promenama javljaju kao završni stihovi i time naglašavaju sudbinu nesrećnog viteza i zaokružuju pesmu vraćajući je ponovo na početak. Kits povezuje stanje drveća i okoline sa stanjem viteza koji se oseća slomljeno. Prateći tok same balade, Kits ne otkriva identitet njegovog ispitivača, kao ni viteza i gospe destruktivne lepote. Ono što Kits ne pominje u ovoj baladi podjednako budi maštu čitaoca kao i ono što je u njoj navedeno . Lepa gospa bez milosti, prelepa dama bez saosećanja je fatalna žena, lik poput Kirke (zanosna čarobnica iz mitologije; grč. Κίρκη, Kírkê; lat. Circa), koja privlači ljubavnike ne bi li ih uništila svojim natprirodnim moćima. Ona uništava, jer je to njena priroda. Kits je obrazac za svoje “vilinsko dete” mogao preuzeti iz narodne mitologije, klasične književnosti, renesansne poezije ili iz srednjevekovnih balada. Sa nekoliko veštih poteza,on stvara ženu koja je istovremeno lepa , erotski privlačna, fascinantna i smrtonosna. Pojedini čitaoci smatraju ovu Kitsovu pesmu kao ličnu pobunu protiv ljubavnih boli. U svojim pismima, kao i pojedinim pesmama on otkriva da je iskusio ljubavnu bol kao i zadovoljstva. Najviše je prezirao bol , izazvan gubitkom slobode , koja nastaje usled zaljubljivanja. Balada ima jednu nepristrasnu formu pa bi možda bilo najbolje pročitati “Lepu damu bez milosti” samo kao priču i ništa drugo.
U drugim Medijima [uredi | uredi izvor]
Televizija[uredi | uredi izvor]
-Kalifornikacija-Sezona 1,Epizoda 5
-Rouzmari I Tajm–Sezona 1,Epizoda 1
-Dauntonska Opatija –Sezona 6,Epizoda 5
Likovna umetnost[uredi | uredi izvor]
Lepa Gospa Bez Milosti bila je popularna tema za Prerafaelite.Obradili su je Frenk Dikse,Frenk Kadogan Kuper,Džon Vilijam Voterhaus,Artur Hjuz,Volter Krejn i Henri Mejnel Rijam.Postoji i satirična verzija koja je obavljena u magazinu Panč 1. decembra 1920.godine.
Muzičke adaptacije[uredi | uredi izvor]
Najpoznatija muzička adaptacija koja postoji je od Čarlsa Vilijersa Stanforda.To je dramatična interpretacija koja zahteva talentovanog (muškog) vokalistu i pođednako talentovanog korepetitora.I dan danas je popularna i uvrštena je u mnoge antologije engleskih pesama ili engleske muzičke umetnosti koje su snimili mnogi poznati izvođači.Patrik Hedli je napisao verziju za tenor,hor za četiri glasa i orkestar.
Film[uredi | uredi izvor]
Američki film Pesnik Vrhova iz 1915.godine je zasnovan upravo na ovoj pesmi.Antagonista iz filma Koralina, koji je -kadar-po-kadar animirana mračna fantazija, upućuje na Lepu Gospu u pesmi (videti u odeljku Knjige).
Film’’Koralina’’(koji je režirao Henri Selik) spominje zlu Drugu Majku kao “beldam” (engl. Belle Dame), i uključuje sličnu temu u kojoj junak biva zarobljen kod lepe žene koja ga navodno voli.
Knjige[uredi | uredi izvor]
Poslednje dva stiha 11.strofe, „Kad san taj presta, ostah sam kraj padine“, iskorišćena su za naslov kratke naučno-fantanstične priče koju je napisao Džejms Tiptri Junior 1973.,a koja je nominovana za Hugo i Nebjula nagrade.
Poslednja dva stiha 1.stofe (''већ трска свену, птичији пој сав неста сад'') su iskorišćena za epigraf za knjigu Rejčel Karson Tiho Proleće iz 1962.,koja govori o ekološkoj šteti uzrokovanoj neodgovornom upotrebom pesticida.Drugi stih se ponavlja kasnije u knjizi, kao naslov za poglavlje o specifičnim posledicama koje je upotreba pesticida imala na ptice.
Stih je isto upotrebljen na 27.strani knjige Filipa Rota Ljudska Ljaga, kao reakcija na Kolmanov opis mnogo mlađe žene koja je novi predmet njegove naklonosti.
Beldam u knjizi Koralina Nila Gejmena iz 2002.godine,koja je fantastična priča strave i užasa,odnosi se na misterioznu ženu iz Kitsove pesme koja se isto zove Belle Dame.Njih dve imaju mnogo sličnosti i obe domamljuju protagoniste u svoje jazbine tako što pokazuju ljubav prema njima i daju im poslastice.Protagonisti se u obe priče susreću sa duhovima koji su pre njih upoznali ove žene i upozoravaju protagoniste na njihovu pravu prirodu.Na kraju priče, protagonisti su izgubljeni u njihovim jazbinama, samo što Koralina uspeva da pobegne, dok bezimeni vitez iz pesme ostaje zarobljen.
Knjige Vladimira Nabokova Lolita, Bleda Vatra, Pravi Život Sebastijana Najta pozivaju se na pesmu.
U Hunting Ground (Lovište) Patriše Brigs, Lepa Gospa Bez Milosti je identifikovana kao Dama od Jezera i skriveni je antagonista.
Novela Bledi Kralj Dejvida Fostera Volasa iz 2011. godine poziva se na naslov pesme.
Pesma se takođe spominje u priči pod naslovom ‘’The Adventure of the Three Gables’’ (’’Avanture tri Zabata’’) iz Memoara Šerloka Holmsa, koje je napisao Artur Konan Dojl. U Konan Dojlovim Memoarima opis lika Isadore Klein poredi se sa lepom gospom bez milosti.
Zbirka novela Kasandre Kler Tales From the Shadow hunter Academy (Akademije Mračnog Lovca) sadrži novelu pod naslovom Bledi Kraljevi i Princeze, nazvanu po stihovima: ''Tad mnogi kralj I vitez sa njim, sav bled mi reče kao sen”. Tri strofe pesme se takođe navode u noveli.
U intervjuu za časopis The Quietus engeski tekstopisac i muzičar Džon Lajdon je naveo ovu pesmu kao omiljenu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dana M. Symons (2004), "La Belle Dame sans Mercy – Introduction" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. decembar 2012), Chaucerian Dream Visions and Complaints, Medieval Institute Publications
- ^ a b 1. Dr Kuić, Ranka “Antologija engleske romantičarske poezije”, Narodna knjiga, Beograd 1986, str.299.
- ^ Dr Kuić, Ranka Antologija engleske romantičarske poezije, Narodna knjiga, Beograd 1986, str.68-69
- ^ Dr Kuić, Ranka “Antologija engleske romantičarske poezije”, Narodna knjiga, Beograd 1986, str.68
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
