Лепотица и Звер (film iz 1946)
| Lepotica i Zver | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | La Belle et la Bête |
| Režija | Žan Kokto |
| Scenario | Žan Kokto |
| Producent | Andre Polve |
| Temelji se na | Lepotica i Zver (Žan-Mari Leprens de Bomon) |
| Glavne uloge | Žan Mare Žozet Dej Mila Pareli Nane Žermon Mišel Okler Marsel Andre |
| Muzika | Žorž Orik |
| Direktor fotografije | Anri Alekan |
| Montaža | Klod Iberija |
| Distributer | DisCina |
| Godina | 1946. |
| Trajanje | 93 minuta |
| Zemlja | Francuska |
| Jezik | francuski |
| IMDb veza | |
Lepotica i Zver (franc. La Belle et la Bête) je francuski ljubavni fantastični film iz 1946. godine, koji je režirao i napisao Žan Kokto na osnovu istoimene bajke Žan-Mari Leprens de Bomon. Naslovne uloge tumače Žozet Dej i Žan Mare.
Radnja filma vrti se oko Belinog oca, koji je osuđen na smrt jer je ubrao ružu iz vrta Zveri. Bel nudi da se vrati do Zveri umesto svog oca. Zver se zaljubljuje u nju i svake noći joj predlaže brak, što ona odbija. Bel na kraju postaje sve više privučena Zveri, koji je testira tako što je pušta da se vrati kući svojoj porodici i govori joj da će on umreti od tuge ako mu se ne vrati u roku od nedelju dana.
Lepotica i Zver se danas smatra klasikom francuske kinematografije.[1]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Dok pere pod kod kuće, Bel prekida Avno, prijatelj njenog brata, koji joj kaže da zaslužuje bolje i predlaže da se venčaju. Bel ga odbija, jer želi da ostane kod kuće i brine o svom ocu, koji mnogo pati otkako su mu brodovi izgubljeni na moru, a zajedno sa njima i porodično bogatstvo. Belin otac dolazi kući i objavljuje da je stekao veliko bogatstvo koje će pokupiti sledećeg dana, zajedno sa poklonima za svoje ćerke, Bel i njene goropadne sestre Adelaidu i Felisi. Belin brat Ludovik, verujući da će uskoro postati bogati, potpisuje ugovor sa lihvarom koji mu daje mogućnost da tuži Ludovikovog oca ako ne može da plati. Beline sestre traže majmuna i papagaja kao poklone, ali Bel traži samo jednu ružu.
Međutim, sledećeg dana, Belin otac po dolasku saznaje da je njegovo bogatstvo zaplenjeno da bi se raščistili njegovi dugovi i da je bez novca kao i ranije. Ne može da plati prenoćište i primoran je da se noću vraća kući kroz šumu. Izgubi se u šumi i nađe se u velikom zamku čije se kapije i vrata magično otvaraju. Kada uđe u zamak, začarani svećnjak ga vodi do obilnog stola za večeru gde zaspi. Budi se zbog jakih urlika i počinje da luta dvorcem. Sećajući se da je Bel tražila ružu, on ubere jednu zbog čega se pojavljuje Zver. Zver mu preti da će ga ubiti zbog krađe, ali navodi da jedna od njegovih ćerki može da zauzme njegovo mesto. Zver nudi svog konja, Veličanstvenog, da ga odvede kroz šumu do njegovog doma.
Belin otac objašnjava situaciju svojoj porodici i Avnou. Bel pristaje da zauzme očevo mesto i jaše Veličanstvenog do zamka. Kada prvi put vidi Zver, Bel se onesvesti od njegovog monstruoznog izgleda i odneta je u svoju sobu u zamku. Ona se budi i pronalazi magično ogledalo koje joj omogućava da vidi šta god poželi. Zver poziva Bel na večeru, gde joj kaže da će svaki dan tražiti da se uda za njega. Dani prolaze dok se Bel sve više navikava na Zver i zavoljava ga, ali nastavlja da odbija brak. Koristeći magično ogledalo, Bel vidi da se njen otac smrtno razboleo. Ona moli za dozvolu da poseti svoju porodicu, a Zver joj nevoljno daje dozvolu da ode na nedelju dana. On daje Bel dva magična predmeta: rukavicu koja može da je prenese gde god poželi i zlatni ključ koji otključava Dijanin paviljon, izvor istinskog bogatstva Zveri. On kaže Bel da joj daje ove dragocene predmete kako bi joj pokazao poverenje, i govori da će, ako se ona ne vrati na kraju nedelje, umreti od tuge.
Bel koristi rukavicu da se pojavi u sobi svog oca, a on se zbog njene posete oporavlja. Bel pronalazi svoju porodicu kako živi u siromaštvu, jer se nikada nije oporavila od Ludovikovog posla sa lihvarom. Ljubomorni na Belin bogat život u zamku, Adelaida i Felisi kradu njen zlatni ključ i smišljaju plan da okrenu Ludovika i Avnoa protiv Zveri. Avno i Ludovik smišljaju sopstveni plan da ubiju Zver i pristaju da pomognu Belinim sestrama. Da bi zaustavile Bel, njene sestre je prevare da ostane duže od svog sedmodnevnog ograničenja pretvarajući se da je vole. Bel nevoljno pristaje da ostane.
Zver šalje Veličanstvenog sa magičnim ogledalom da pokupi Bel, ali Ludovik i Avno prvi pronalaze konja i jašu ga do zamka. Bel kasnije pronalazi ogledalo koje u svom odrazu otkriva tužno lice Zveri. Ona shvata da joj nedostaje zlatni ključ dok se ogledalo lomi. Izbezumljena, Bel se vraća u zamak koristeći čarobnu rukavicu i pronalazi Zver u dvorištu, na samrti od slomljenog srca.
U međuvremenu, Avno i Ludovik nailaze na Dijanin paviljon. Misleći da bi njihov ukradeni ključ mogao da pokrene zamku, penju se na zid paviljona. Dok Zver umire u Belinom naručju, Avno provaljuje u paviljon kroz stakleni krov, nakon čega ga strelom gađa oživljena statua rimske boginje Dijane i on se pretvara u Zver. Kako se ovo dešava, iz mesta gde je Zver ležao mrtav ustaje princ Ardon, sa koga je skinuta kletva. On objašnjava da su ga zbog toga što njegovi roditelji nisu verovali u duhove, za osvetu duhovi pretvorili u Zver. Princ Ardon i Bel se grle, a zatim odlete u njegovo kraljevstvo gde će ona biti njegova kraljica. On obećava da će njen otac ostati sa njima, a da će Beline sestre nositi vez njene haljine.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Žan Mare | Zver / princ Ardon / Avno |
| Žozet Dej | Bel |
| Marsel Andre | Belin otac |
| Mila Pareli | Felisi |
| Nane Žermon | Adelaida |
| Mišel Okler | Ludovik |
| Raul Marko | lihvar |
Produkcija[uredi | uredi izvor]
Scenario[uredi | uredi izvor]
Nakon uvodne špice, Kokto nakratko razbija četvrti zid sa pisanom preambulom:[2]
Deca veruju u ono što im govorimo. Imaju potpuno poverenje u nas. Veruju da ruža iščupana iz bašte može da uvali porodicu u sukob. Veruju da će se ruke ljudske zveri dimiti kada ubije žrtvu, i da će ga zbog toga biti sramota kada se mlada devojka useli u njegov dom. Oni veruju u hiljadu drugih jednostavnih stvari.
Tražim od vas malo ovih detinjih saosećanja i, da bih nam doneo sreću, dozvolite mi da izgovorim dve zaista magične reči nalik na „Otvori se sezame” iz detinjstva:
Nekada davno ...
Snimanje[uredi | uredi izvor]
Scenografija i fotografija imale su za cilj da dočaraju ilustracije i gravure Gistava Dorea i, u scenama seoske kuće, slike Johanesa Vermera. Direktor fotografije je bio Anri Alekan. Kristijan Berar i Lisjen Kare su pokrivali scenografiju.
Šminka Zveri[uredi | uredi izvor]
U početku je Žan Mare želeo da koristi glavu jelena, ali se odlučio protiv toga, jer je u bajci Bela mačka, magični zamak imao glavu jelena kao kucalo na vratima. Takođe je smatrao da bi ga poredili sa mitom o keltskom bogu Kernunu, rogatom bogu. Osim toga, Žan Kokto je mislio da će publika pomisliti da bi glava jelena bila smešna za opasnu, svirepu zver. Iskoristili su Mareovog aljaskog haskija kao model za lice Zveri.[3]
Nanošenje šminke i proteza Zveri je trajalo dugo, oko tri sata da se pričvrsti maska i jedan sat za svaku kandžu. Zubi bi se zakačili za glumčeva usta, što nije bilo baš praktično za jelo. Zbog toga je glumac uglavnom jeo supu.
U Veku kinematografije, Vinsent Pinel piše: „Uz složenost scenografa Kristijana Berara, snimatelja Anrija Alekana i njegovog „tehničkog direktora” Renea Klemana, Žan Kokto je snimio Lepoticu i Zver (1946). Za nanošenje impresivne šminke Žanu Mareu, uključujući obe ruke i kandže, trebalo je mnogo sati.” Kokto kaže, u svom filmskom dnevniku, kako snimci Zveri izbliza podsećaju na jelena: „Kleman, skrivajući se iza Zveri, pomera uši štapom kako bi ih naterao da se dignu. Efekat je neverovatan.”
Prijem[uredi | uredi izvor]
Po izlasku filma u Njujorku u decembru 1947, kritičar Bosli Krauter nazvao je film „neprocenjivom tkaninom suptilnih slika... tkaninom prekrasnih vizuelnih metafora, talasastih pokreta i ritmičkog tempa, hipnotičkih zvukova i muzike, ležerno zgusnutih ideja”; prema Krauteru, „dijalog na francuskom je oskudan i jednostavan, sa pričom uglavnom ispričanom pantomimom, a muzika Žorža Orika prati sanjivo, napeto raspoloženje. Postavka je takođe ekspresivna, mnogi od eksterijera su snimljeni za retke arhitektonske vinjete u Rareu, jednoj od najlepših palata i parkova u celoj Francuskoj. I kostimi Kristijana Berara i Eskofijea su izuzetni, blistavi i maštoviti.”[4] Prema časopisu Time, film je „čudesan spektakl za decu bilo kog jezika, a takođe i prava poslastica za njihove roditelje”; ali časopis zaključuje „Kokto oko pola sata čini previše dobre stvari — a neke stvari blede kao san koji se ne može otresti”.[5]
Kritičar Rodžer Ibert je 1999. godine dodao film na svoju listu „Velikih filmova”, nazvavši ga „jednim od najmagičnijih filmova” i „fantazijom živom sa trikovima i zapanjujućim efektima, dajući nam Zver koja je usamljena kao čovek i neshvaćen kao životinja.”[6] Recenzija lista The Village Voice iz 2002. smatra da je „vizuelna raskoš” filma „i privlačna i problematična”, navodeći: „Pun baroknih enterijera, elegantnih kostima i preteranog nakita (čak i suza koje se pretvaraju u dijamante), film je sav površan i potkopava sopstvenu temu 'ne veruj lepom licu' i teme protiv pohlepe na svakom koraku”.[7] Godine 2010, film je rangiran na 26. mestu na listi „100 najboljih filmova svetske kinematografije” časopisa Empire.[8]
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Osvojena nagrada Luj Delik 1946.
- Nominacija za veliku nagradu na Kanskom filmskom festivalu 1946.
- Nominacija Žana Marea za nagradu Bambi u kategoriji za najboljeg glumca 1948.
- Naveden kao deo liste „Top 50 filmova koje bi trebalo da pogledate do 14. godine” Britanskog filmskog instituta.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Jean Cocteau's Acclaimed Films”. They Shoot Pictures, Don't They. 2016. Arhivirano iz originala 14. 10. 2017. g. Pristupljeno 30. 10. 2016.
- ^ „La belle et la bête de Jean Cocteau”. LaMaisonDesEnseignants.com (na jeziku: francuski). LM2E. Arhivirano iz originala 30. 3. 2012. g. Pristupljeno 24. 10. 2011.
- ^ Guberman, Ross. „Feeling Possessive?”. Legal Writing Pro. Pristupljeno 10. 10. 2023.
- ^ Bosley Crowther (24. 12. 1947). „La Belle et la Bete (1946)”. NYT Critics' Pick. The New York Times. Pristupljeno 25. 10. 2011.
- ^ „Good & French”. Time. 29. 12. 1947. Pristupljeno 25. 10. 2011.
- ^ Roger Ebert (26. 12. 1999). „Beauty and the Beast (1946)”. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 25. 10. 2011.
- ^ Michael Miller (13. 8. 2002). „Simple Twists of Fate”. Village Voice. Arhivirano iz originala 19. 9. 2011. g. Pristupljeno 25. 10. 2011.
- ^ „The 100 Best Films Of World Cinema – 26. Beauty and the Beast”. Empire.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Lepotica i Zver na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Lepotica i Zver na sajtu Metacritic (jezik: engleski)
- Lepotica i Zver na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
- Lepotica i Zver na sajtu TCM Movie Database (jezik: engleski)
- Lepotica i Zver na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
