Дијана

Класична римска статуа Дијане

Дијана и кошута (римски мозаик из музеја Бардо)

Дијана је кћи Јупитера и Латоне, сестра близнакиња са Аполоном. Дијана је богиња лова код Римљана и Латина, уопште. Код Грка идентификује се са Артемидом. По легенди, наредивши јој да се никад не уда, отац јој је дао стреле и нимфе као пратиље и начинио је краљицом шума. Она је наредила псима да растргну ловца Актеона који ју је затекао на купању. Заволела је пастира Ендимиона.

Дијана је била вечита девица богиња лова, повезана с дивљим животињама и шумама. Касније је постала богиња Месеца, истиснувши богињу Луну, и била је симбол чедности. Храстови лугови су јој посебно били посвећени. Слављена је због своје снаге, атлетске грациозности, лепоте и ловачке вештине. Она је чинила тројство с два друга римска божанства: Егеријом воденом нимфом, њеном пратиљом и помоћницом, и Вирбијем, богом шума.

Дијана је обожавана у храму на брду Авентин и у граду Ефесу, где се налазио Артемидин храм, једно од седам светских чуда. Пошто је била смештена на Авентину, ван помериума (светих граница Рима), сматра се да је њен култ остао 'стран', као Бахов; никада није званично 'пренесена' у Рим, као Јунона после пљачкања етрурског града Веија. Изгледа да је њен култ настао у Арицији, где је остао њен свештеник, Rex Nemorensis. Светилиште Дијане у граду Арицији било је нарочито поштовано и око тог храма Латини су се окупљали и створили Латински савез који је једно време ратовао са Римом.^[1]

Дијану су много поштовали нижи слојеви грађана и робови; робови су добијали азил у њеним храмовима. Слављена је на свечаности 13. августа, када јој је краљ Сервије Тулије, и сам рођен као роб, посветио храм на Авентину.

Дијана се обично на сликама приказује са јеленом. То је због тога што је била заштитница лова, а и зато што се причало да је једног човека, који је видео како се купа, претворила у јелена.

Дијана данас[уреди | уреди извор]

Дијана је остала важан лик у неким савременим митологијама. Код масона сматра се симболом имагинације, осећајности и креативног лудила песника и уметника. Они који верују да су преисторијски људи живели у матријархату сматрају да је Дијана била мајка богиња која је слављена у то време, а још увек је обожавају жене које припадају култу „Дијаничких чаробница“.