Lična zaštitna odeća za vatrogasce

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Lična zaštitna odeća za vatrogasce (LZO) treba da zaštiti vatrogasca od različitih vrsta opasnosti kojima može biti izložen u toku gašenja požara ili pri nekoj drugoj intervenciji. To znači da treba da zadovolji određene funkcije i da bude udobna pri nošenju. Da bi se to postiglo, važan je izbor tekstilnih materijala za izradu zaštitne odeće, posebno kombinacija materijala, kada se odeća sastoji od više slojeva. Pri izradi zaštitne odeće mora se voditi računa o relevantnim standardima i zakonskoj regulativi u ovoj oblasti, da bi odeća obezbedila adekvatnu zaštitu od raznih vrsta štetnog delovanja u uslovima u kojima će se primenjivati. Pored toga, potrebno je da se zaštitna odeća pravilno koristi.[1]

Lična zaštitna oprema koju koriste vatrogasci u Češkoj republici: Zajednički jakna i pantalone, hazmatsko odelo (žuto u sredini) i odelo za blizinu vatre (srebrno sa desne strane)

U praksi se, vrlo često, javlja više opasnosti u isto vreme, kao što je u slučaju požara. Zbog toga, vatrogasna zaštitna odeća mora da štiti od svih opasnosti koje se mogu javiti u toku požara. Naime, sve vatrogasne jedinice moraju, pored obuće i opreme, biti snabdevene odgovarajućom odećom za zaštitu od plamena i toplote, agresivnih materija i radioaktivnosti, kako bi se gašenje požara i spasavanje ljudi i materijalnih dobara ugroženih požarom izvršilo u potpunosti, a bez posledica po vatrogasce.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Istorijski gledano, vatrogasci nisu uvek imali isti nivo zaštitne odeće koji imaju danas. Zbog toga je većina požara gašena sa spoljne strane zapaljenih objekata, a retko se ulazilo u objekte. U početku, vatrogasna odeća bila je više namenjena zaštiti od toplote i vlage nego za zaštitu od plamena. Početkom devetnaestog veka nosile su se filcane kape različitog dizajna i više su imale estetsku nego funkcionalnu namenu; nisu pružale nikakvu zaštitu od plamena ili povrede glave, već su sprečavale da voda dopre do lica vatrogasca. Preteču moderne vatrogasne kacige razvio je 1830. godine proizvođač kofera Henry Gratacap (SAD), koji je bio dobrovoljni vatrogasac u gradu Njujorku. Video je potrebu za bolje dizajniranim šlemom (kacigom) koji je bio i funkcionalan i pružao je zaštitu nosiocu. Ovaj šlem je danas prepoznatljiv kao "New Yorker" stil i malo je promenjen u svom opštem obliku. Šlem je imao visok vrh spreda, koji je držao štit, koji je obično bio ukrašen imenom i brojem kompanije, a takođe je bio izrađen od osam rebrastih delova na kupoli (za dodatnu krutost) i dugačak stražnji obod, koji je odvodio vodu od vrata vatrogasca.

Dugi kaputi koji su se nostili u početku, a koji su bili napravljeni od kože ili platna, kasnije od gume, bili su preteče modernih jakni. Ovi kaputi su imali filcanu ili vunenu međupostavu, koja je zimi štitila od hladnoće. Kasnije se ova međupostava razvila u zaštitni sloj od toplote, koji se nalazi u današnjim modernim jaknama. Raniji gumeni kaputi (kabanice) bili su mnogo duži od današnjih modernih jakni; bili su dužine do sredine bedara i nosili su se sa dubokim gumenim čizmama iznad kolena ("tri četvrt čizme"). Međuprostor između čizme i kaputa predstavljao je diskontinuitet zaštite od požara. Stoga je ovaj sistem zamenjen modernom kombinacijom jakne, pantalona sa tregerima i kraćim gumenim ili kožnim čizamama

Kombinacija moderne trodelne odeće sa odvojenim aparatom za disanje (self-contained breathing apparatus – SCBA), ličnom zaštitnom opremom (Personal Alert Safety System – PASS) i savremenom komunikacionom opremom učinila je izvodljivijim i održivijim ulazak u zapaljene zgrade. Moderne jakne i pantalone napravljene su od vatrootpornih tkanina (uglavnom od aramidnih vlakana kao što su Nomex i Kevlar) ili polibenzimidazola (PBI). Određenim propisima (zakoni/pravilnici i standardi na koje se oni pozivaju) definisani su svi bitni elementi lične zaštitne opreme, u zavisnosti od uslova pod kojima će se ista primenjivati (vreme izlaganja, stepen opasnosti) – od komponenata lične zaštitne opreme, njihovih performansi, bezbednosti, ispitivanja i sertifikacije, do održavanja i odlaganja na kraju životnog veka.

Uslovi primene odeće za zaštitu od plamena i toplote[uredi | uredi izvor]

U uslovima dejstva plamena i toplote, ljudi moraju biti zaštićeni od: plamena, kontakta sa vrelim površinama, zračenja toplote, varničenja i kapanja rastopljenih metala, vrelih gasova i para.

Glavni faktori koji utiču na povređivanje plamenom su:[2]

  •    intenzitet toplote i način kako se menja u toku izlaganja;
  •   trajanje izlaganja plamenu;
  •    ukupna izolacija između izvora plamena i kože;
  •   oštećenje materijala odeće u toku izlaganja itd.

Zaštita od plamena i toplote može biti različita, u zavisnosti od uslova u kojima se primenjuje:

  •    odeća za povremeno izlaganje umerenom nivou toplote;
  •    odeća za produženu zaštitu, gde je nosilac izložen jakom zračenju toplote,
  •    odeća za zaštitu od direktnog plamena, npr. odeća za vatrogasce.

Kod izbora materijala za izradu odeće za vatrogasce mora se voditi računa da materijal bude propustljiv za vodenu paru (ispareni znoj) („dišljiv“, „ventilišući“), kako bi se isparavanjem znoja i odvođenjem od tela regulisala telesna temperatura i sprečio toplotni stres. Toplotni stres je glavni uzročnik smrtnih ishoda kod vatrogasaca, mnogo češći od gušenja ili plamena, odnosno opekotina.

Vrsta LZO za vatrogasce[uredi | uredi izvor]

Stanična uniforma[uredi | uredi izvor]

Prva komponenta vatrogasne opreme je uniforma koju vatrogasac nosi u krugu stanice. Njena svrha je da obezbedi udobnu odeću za kretanje u krugu stanice,  a koja neće ometati primenu lične zaštitne opreme, koja se nosi preko stanične uniforme tokom bilo koje intervencije. Druga komponenta stanične uniforme su zaštitne cipele, koje se obično nazivaju radnim čizmama. Ove cipele moraju biti opremljene sigurnosnim delovima za prste i đonovima otpornim na probijanje. Određenim standardima jasno su definisane karakteristike lične zaštitne odeće i opreme i uslovi njihove primene.

Zaštitni komplet[uredi | uredi izvor]

Odeća za intervenciju može se sastojati od kombinacije pantalona sa tregerima, čizama i jakne. Moderni setovi koriste kombinaciju pantalona i jakne. Prednost ove kombinacije je pokrivanje preklapanjem, da bi se stvorio zaštitni omotač za vatrogasca. Primećeno je da se mala deca, koja se nalaze u opasnim okolnostima kao što je požar u zgradi, mogu uplašiti od izgledam vatrogasaca, koji su tako opremljeni. Da bi se predupredio taj potencijalni problem, mnoga vatrogasna odeljenja imaju školske prezentacije, kako bi se deca upoznala sa opremom i time osiguralo da budu mirna i kooperativna u opasnim situacijama.

Tekstilni materijali za zaštitu od plamena i toplote[uredi | uredi izvor]

Za izradu zaštitne odeće za vatrogasce koriste se materijali koji se teško pale, a ako se zapale, imaju malu brzinu širenja plamena, ili su samogaseći (kada se ukloni plamen, prestaju da gore), ne skupljaju se i ne tope pri izlaganju toploti. Biraju se takvi materijali da pri gorenju ne dolazi do stvaranja otrovnih isparenja.  

Za izradu odeće za zaštitu od plamena i toplote najvažniji je pravilan izbor materijala i njihove kombinacije u svim slojevima odeće, jer se zaštita od plamena i toplote postiže primenom kompletne zaštitne odeće. U praksi se primenjuju različiti tekstilni materijali, koji mogu biti izrađeni od vlakana koja su postojana na dejstvo plamena (npr. vuna), vlakana koja su dorađena na nezapaljivost (celulozna vlakna), tzv. vlakana visokih performansi, proizvedenih za ove nemene, ili njihovih mešavina.[3]

Matrijali za zaštitu od plamena i toplote[uredi | uredi izvor]

S obzirom na zapaljivost, vlakna se svrstavaju u četiri kategorije:

  1.     nezapaljiva (azbest, staklena, keramička, metalna, ugljenična),
  2.     teže zapaljiva (poliamid, poliestar, polietilen, vuna),
  3.     lako zapaljiva (viskozna, pamuk, lan, prirodna svila) i
  4.      veoma lako zapaljiva vlakna (kapok).

Azbestna vlakna (kancerogena), staklena (izazivaju iritaciju kože) i keramička (teška za obradu), uprkos postojanosti na toploti, imaju ograničenu primenu.

Za zaštitnu odeću za vatrogasce i druge primene razvijena su aramidna vlakna, postojana na visokim temperaturama. Da bi se obezbedila veća mehanička stabilnost, preporučuje se tkanina od kombinacije ovih vlakana. Poznati predstavnici aramidnih vlakana su:

  •    Nomex je postojan na plamen. Stabilan je na 180 oC u toku preko 3000 sati.[4]
  •    Kevlar se koristi za ojačanje proizvoda od Nomex vlakana u izradi odeće koja štiti od plamena.  
  •   Twaron i Technora imaju povećanu termičku postojanost.

Za izradu odeće za zaštitu od plamena i toplote značajna su i druga vlakna:

  •    Kermel vlakno se može koristiti duže na 280 °C, ne prihvata plamen i ne topi se.
  •    Za izradu kompleta odeće za vatrogasce posebno je pogodno PBI vlakno u kombinaciji sa drugim vatrootpornim materijalima, jer ne sagoreva na vazduhu i ne izdvaja toksične gasove.
  •    Poluugljenična vlakna imaju odličnu otpornost na toplotu, ne gore u vazduhu, pa su idealna u zaštiti od otvorenog plamena, jer mogu da izdrže temperaturu plamena i preko 1000 oC. Posebno su podesna u mešavinama sa vunom i u slojevitim kompletima zaštitne odeće.
  •   Aluminizirana tkanina pogodna je za rad blizu vatre, ali ne i za pristup vatri.[5]
  •    Vatrostalna vlakna: staklena, keramička, silicijum-dioksidna vlakna itd.

U situacijama kada, prilikom gašenja požara, postoji rizik i od drugih opasnosti (hemijske, biološke i radijacione), u praksi većina zemalja primenjuje odeću sa aktivnim ugljem, a najpoznatiji je Gore®Chempak® materijal, a za zaštitu od radioaktivne sredine koriste se gusto tkani materijali od ugljeničnih vlakana.[6][7] Tkanina za izradu ove odeće sastoji se od dva sloja. Unutrašnji sloj sadrži aktivni ugalj koji apsorbuje čestice agensa. Spoljašnji sloj obezbeđuje mehaničku jačinu, postojanost na toplotu i plamen i zaštitu od vremenskih prilika.

Odeća za zaštitu od plamena i toplote[uredi | uredi izvor]

Što je opasnost veća, to su pogodnije tkanine veće gustine. Gore-Tex materijal ne propušta vodu i vetar, ali propušta vodenu paru, što omogućava uklanjanje znoja, pa je odeća udobna za nošenje.

Aramidna vlakna visokih performansi kao što su Kevlar i Nomex koriste se za zaštitu od hemikalija, toplote i drugih opasnosti. Preporučuje se i upotreba aluminizirane tkanine kao sloja koji blokira plamen.

Kriterijumi za izbor odeće za zaštitu od plamena i toplote su:

  •       visok nivo usporavanja gorenja – ne sme da doprinosi ozleđivanju nosioca;
  •       nisko skupljanje, čime se održava izolacioni sloj vazduha i sprečava direktno izlaganje opasnosti;
  •       dobra toplotna izolacija – nekoliko slojeva toplotne izolacije ili vazdušnih međuprostora smanjuje prenos toplote, što daje potrebno vreme za povlačenje iz zone opasnosti pre nastanka oštećenja;
  •       pažljiv izbor materijala, da bi se sprečio/smanjio razvoj opasnih isparenja i dima u zatvornim prostorima;
  •       izbegavanje vlakana koja se tope na niskim temperaturama, da bi se sprečilo da se odeća u kontaktu sa kožom topi;
  •       lako čišćenje i postojana otpornost na plamen;
  •       lagana i udobna;
  •       odbijanje ulja – zaštita od gorivih supstanci (ulja i rastvarači).

Karakteristike protivpožarne odeće su: postojanost na plamen/nezapaljivost, dišljivost, udobnost pri nošenju, visoka postojanost na abraziju, lagana.[8] Za zaštitu vatrogasaca od intenzivnog toplotnog zračenja, dodira sa plamenom i vrelim vazduhom, upotrebljava se zaštitna odeća, najčešće izrađena od aluminijumskih vlakana. Za zaštitu livaca od plamena i varnica/kapljica metala takođe se primenjuje aluminizirana odeća.[9]

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

Saglasno odgovarajućim nacionalnim standardima, spoljna odeća mora imati tri komponente: spoljašni omotač, barijeru vlage i toplotnu barijeru. Između ovih slojeva su vazdušni džepovi koji se nazivaju „mrtve zone“. Ovi slojevi vazduha, zajedno sa tri zaštitna sloja, pomažu da se nosilac dalje izoluje od ekstremne okoline požara. Obično su pantalone opremljene pojačanim kolenima i kožnim manžetnama.

Materijali koji se koriste za tri sloja u pantalonama i kaputima mogu varirati, ali je često uključena kombinacija materijala Nomex/Kevlar. Jedan od primera (Odeljenje za vatrogasnu službu grada Los Anđelesa, 2005. god.) je[traži se izvor]:

  •         Spoljašnji omotač: mešavina Nomex/Kevlar u „ripstop“ prepletaju (specijalno ojačanje tkanine, koje tkaninu čini otpornom na habanje i cepanje), sa doradom na vodoodbojnost.
  •         Sloj toplotne izolacije: prošiven izolacioni sloj.
  •         Toplotna i barijera vlage su spojene šivenjem radi lakšeg uklanjanja u cilju održavanja (pranja i čišćenja) ili popravke i zamene od spoljnog omotača.
  •         Barijera vlage: dišljivi (ventilišući) materijal kombinovan sa tkaninom laminiranom mešavinom Nomex/Kevlar.

Odgovarajući standardi pripisuju pravilno nošenje zaštiten odeće radi zaštite od izlaganja toploti, vode i ruševina.

Delovi LZO za vatrogasce[uredi | uredi izvor]

Pantalone[uredi | uredi izvor]

Pantalone koje se suše nakon obavljenog zadatka na terenu

Za postizanje potpune zaštite vatrogasaca, neophodna je pravilna upotreba zaštitne odeće. Prvo se oblače pantalone. Njihove performanse moraju odgovarati uslovima i naprezanjima kojima će biti izložene u toku nošenja. Pantalone se skladište zajedno sa čizmama, na način koji obezbeđuje efikasan i brz pristup u slučaju potrebe.

Jakna[uredi | uredi izvor]

Jakna kao deo zaštitne odeće

Vatrogasci nose specijalno dizajnirane jakne. Veliki džepovi omogućavaju nošenje alata i opreme, a reflektujuće sigurnosne trake osiguravaju da vatrogasci ostaju međusobno vidljivi. Zaštitne jakne obično imaju čičak ili patent zatvarač koji omogućava vatrogascima da pravilno i efikasno nose ovaj komad zaštitne odeće. Postoji i preklop koji pokriva ovo područje zatvaranja i štiti ga od toplote, oštećenja i labavljenja. Trake oko ruke određene širine, izrađene od 100% Nomex vlakana, obezbeđuju potpunu zaštitu ruku. Konstruisane su tako da sprečavaju opekotine na zglobu, a istovremeno ostaju fleksibilne.

Kombinezon[uredi | uredi izvor]

Kombinezoni su dostupni u istim materijalima i specifikacijama. Obično kombinezon ima kabl oko struka, da bi se bolje uklopio. Zbog veličine, teže ga je poviti oko čizama.

Čizme[uredi | uredi izvor]

Čizme za vatrogasce su izrađene od gume ili kože sa umetkom od čelične trake. Čizme su uvučene u nogavice pantalona kako bi zadržale toplotnu zaštitu. Kada se pantalone i čizme ne koriste aktivno, pantalone su uklopljene u čizme, radi bržeg oblačenja u slučaju potrebe. Zbog ogromnog broja potencijalnih opasnosti za stopala u toku gašenja požara, čizme moraju biti u stanju da se nose sa različitim opasnostima. Sve čizme moraju biti opremljene sigurnosnim prstima i đonom koji je otporan na probijanje, kako bi se spriječilo probijanje oštrim predmetima na koje se može naići.

Čizme

Maska i ostali delovi opreme[uredi | uredi izvor]

SCBA maska

Kada kacige nemaju ugrađenu zaštitu za uši, vrat i lice, vatrogasci nose zaštitnu masku, koja je dizajnirana i opremljena da zaštiti uši, vrat i delove lica vatrogasca koji nisu zaštićeni maskom SCBA (self-contained breathing apparatus). Napravljeni su od dvoslojne Nomex pletenine određene površinske mase. Nomex pletenina je standardna i otuda potiče i naziv Nomex kaciga. Pri oblačenju, prvo se kapuljača uvuče u ogrlicu, pa tek onda se stavlja maska SCBA, tako da se kapuljača navuče preko lice i da pokriva svu izloženu kožu.

Kaciga(šlem)[uredi | uredi izvor]

FF kaciga, konstruisana tako da izdrži udarce i veliku toplotu

U prvim godinama primene, prva funkcija vatrogasne kacige bila je da razliva vodu. Danas je prvenstveno dizajnirana da zaštiti vatrogasca od povreda glave u toku gašenja požara. Druga uloga vatrogasne kacige je zaštita od toplote, a time i od opekotina na glavi. Obezbeđuje tvrd oklop, električnu, toplotnu i zaštitu od pare, a kod nekih tipova kaciga, zaštitnih naočara, štitnik za lice, sa dva komada kratkog sklopivog štita koji prekriva oči. Sve to obezbeđuje visok stepen zaštite očiju tokom operacija spašavanja i izvlačenja. Vatrogasni šlemovi su napravljeni od raznih materijala, uključujući neprovodljive materijale za zaštitu od električne struje, kombinaciju ugljeničnih vlakana i plastike koja daje kacige male mase, koje su udobne, i Kevlar vlakana, koja daju čvrstoću i zaštitu. Više tradicionalni američki zaštitni šlemovi napravljeni su od kože.

Dizajn šlemova može biti različit i zavisi od zahteva službe ili odeljenja. Neki šlemovi su opremljeni zaštitom za lice koja štiti lice vatrogasca od toplote, prašine, vode i krhotina prilikom gašenja požara ili drugih intervencija. U slučaju izloženosti požaru, štit pruža bolju zaštitu lica od toplote, dok zaštitne naočale pružaju bolju zaštitu očiju u operacijama spašavanja.


SAD[uredi | uredi izvor]

Postoje četiri osnovne komponente vatrogasnih kaciga:

  1.     Školjka (oklop) kacige: dobro izbalansirana, lagana i dizajnirana da pruži maksimalnu zaštitu. Sadrži prednji rub (pruža zaštitu za područje "oči i lica"), stražnji rub (zaštita "vrata" od ostataka i oticanja vode) i podignut vrh (osigurava stabilnost od udarca odozgo).  
  2.     Udarni prsten: spužvasti gumeni udarni prsten određene debljine, koji apsorbuje energiju udara.    
  3.     Obloga kacige: Plastična obloga visoke gustine, izrađena od vatrootpornog pamuka i Nomex vlakana; potpuno prilagodljiva; poseduje odgovarajući kaiš ("NAPE Strap") koji  se podešava tako da čvrsto drži potiljačni deo glave.    
  4.     Remen za bradu: crna najlon traka određene širine sa čičak trakom na jednom kraju i kožnom bočnom kopčom, da bi se obraz zaštitio od metalne kopče. Raniji tipovi kaciga bili su konstruisani od čeličnog spoljnjeg omotača sa rebrastom konstrukcijom za dodatnu čvrstoću i komprimovane plute nanete na spoljašnju površinu. Dizajn i oblik šlema su takvi da preusmeravaju vodu i krhotine iz područja glave i vrata, što takođe sprečava povrede vatrogasca u slučaju pada otpada.

Evropa[uredi | uredi izvor]

U Evropi i nekim evropski orijentisanim zemljama dizajn kaciga razlikuju se od dizajna u SAD-u po tome što ne poseduju obrube. Kacige u pilotskom stilu imaju obod na prednjoj strani kacige i oblik koji više pokriva glavu. Vrat je zaštićen kombinacijom vizira od Nomex ili sličnog materijala i zavese na vratu u obliku folije koja se spaja sa stražnjom stranom kacige. U većini konstrukcija Nomex tkanina takođe štiti područje oko lica i prednji deo vrata. Najčešće korišćena kaciga je F1 kaciga, iako je u upotrebi još nekoliko drugih dizajna. Ovie šlemove imaju ugrađenu zaštitu za lice (vizire) i zaštitu za oči koja se zakreće u ljusku kacige radi zaštite. Određeni standard određuje svojstva koja se traže za zaštitu, udobnost i trajnost. Postoje opcione specifikacije koje zadovoljavaju nacionalne zahteve.



Zaštita ruku[uredi | uredi izvor]

Vatrogascima su na raspolaganju mnoge vrste zaštite ruku, od kojih su najčešće radne rukavice i strukturne vatrogasne rukavice.

Radne rukavice su obavezne za sve vatrogasne službe u situacijama kada  vatrogasne rukavice nisu neophodne. One omogućavaju bolju mobilnost za obavljanje različitih funkcija, od prenošenja tereta do održavanja vozila. Radne rukavice su obično napravljene od kože ili sličnog materijala.

Rukavice za izvlačenje slične su prema dizajnu i izgledu rukavicama automehaničara, ali su napravljene od materijala koji je otporniji na pucanje i probijanje, kao što je Kevlar, a koji su dovoljno lagani da omoguće spretan rad ruku sa opremom za spašavanje i ponekad omogućavaju opipavanje pulsa žrtve. One se koriste pri traganju i spašavanju, izvođenju vozila i sličnim primenama, ali nisu namenjene za gašenje požara.

Pri gašenju požara moraju se nositi strukturne vatrogasne rukavice. To su  poslednji komadi zaštitne opreme koji se navlače, zato što je potrebna slobodna pokretljivost prstiju za obavljanje funkcija kao što je pravilno postavljanje SCBA maske i precizno zatezanje trake za kacigu. Rukavice se navlače preko rukava i ispod distalnog dela rukava kaputa, osiguravajući potpuno zatvaranje rukava. Rukavice su dizajnirane da štite od ekstremne toplote i raznih predmeta i da omoguće pokretljivost prstiju. Obično se pokretljivost žrtvuje da bi se obezbedila adekvatna zaštita od zagrevanja i oštrih predmeta. Noviji modeli rukavica su lakši i ne gube fleksibilnost kada se osuše nakon kvašenja.

Rukavice


Ostala vatrogasna odeća[uredi | uredi izvor]

Pored navedene odeće, vatrogasci nose i druge tipove zaštitne odeće. Tu spada odeća sa spoljašnjim slojem od metalik materijala koji reflektuju toplotu, a koju koriste vatrogasci u uslovima razvijanja ekstremne toplote, kao što su požari aviona i požari nekih hemikalija.

Takođe, tu spada i odeća za zaštitu od kontakta sa opasnim materijama, klase od A do D. Klasa D je radna uniforma sa štitnikom za lice, respiratorom, keceljom i rukavicama. Svi ostali nivoi nose se sa strukturnom vatrogasnom opremom za ličnu zaštitnu do različitog stepena. Najviši nivo zaštite je A.

Odeća koje se koristi za zaštitu od opasnih materija


Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Horrocks, A. Richard, Red. Anand, Subhash, Red. (2000). Handbook of technical textiles. Woodhead Publishing. ISBN 978-1-59124-651-0. OCLC 750956177. 
  2. ^ Scott, Richard A. (2005). Textiles for protection. England. ISBN 978-1-85573-921-5. OCLC 469974224. 
  3. ^ Lazić, Branislava (2010). Tekstilni materijali za zaštitu od visokih temperatura i plamena. DTM. 
  4. ^ https://web.archive.org/web/20190517211212/http://www.dupont.co.uk/products-and-services/personal-protective-equipment/thermal-protective-apparel-accessories/articles/dupont-nomex-thermo-man-test.html. Arhivirano iz [] http://www.dupont.co.uk/products-and-services/personal-protective-equipment/thermal-protective-apparel-accessories/articles/dupont-nomex-thermo-man-test.html originala] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) na datum 17. 05. 2019.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ [] http://www.army-technology.com/contractors/nbc/taiwan_carbon/ ] http://www.army-technology.com/contractors/nbc/taiwan_carbon/] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć).  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ http://www.dupont.com/products-and-services/fabrics-fibers-nonwovens/protective-fabrics/brands/tyvek.html.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  7. ^ (PDF) http://www2.dupont.com/Personal_Protection/en_US/assets/downloads/tychem/h91469tychemsltechdata.pdf.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  8. ^ Lazić, . Branislava (2015). Tehnički tekstil. Beograd: DTM. 
  9. ^ [] https://www.grainger.com/category/flame-resistant-and-arc-flash-clothing/safety/ecatalog/N-h5t ] https://www.grainger.com/category/flame-resistant-and-arc-flash-clothing/safety/ecatalog/N-h5t] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć).  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]