Pređi na sadržaj

Ловац у житу

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Lovac u žitu
Cover features a drawing of a carousel horse (pole visible entering the neck and exiting below on the chest) with a city skyline visible in the distance under the hindquarters. The cover is two-toned: everything below the horse is whitish while the horse and everything above it is a reddish orange. The title appears at the top in yellow letters against the reddish orange background. It is split into two lines after "Catcher". At the bottom in the whitish background are the words "a novel by J. D. Salinger".
Korice knjige
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Catcher in the Rye
AutorDžerom Dejvid Selindžer
IlustratorE. Majkl Mičel[1][2]
ZemljaSAD
Jezikengleski
Izdavanje
Izdavanje16. jul 1951
Broj stranica234 (može da varira)
Klasifikacija
OCLC ?287628
DDC ?813.54

Lovac u žitu ili Lovac u raži[3] (engl. The Catcher in the Rye) je roman iz 1951. Džeroma Dejvida Selindžera.[4][5] Prvobitno objavljena za odrasle, knjiga je postala poznata zbog tema tinejdžerske zbunjenosti, seksualnosti, otuđenosti, jezika[6] i bunta[7]. Prevedena je na mnoge svetske jezike.[8] Oko 250.000 kopija se proda svake godine, a ukupna prodaja je 65 miliona primjeraka.[9] Protagonista i antiheroj, Holden Kolfild je postao ikona tinejdž bunta. Nalazi se na listi 100 najboljih romana na engleskom jeziku napisanih od 1923. godine.

Ovaj roman je uvršten na listu 100 najboljih romana na engleskom jeziku napisanih od 1923. godine, magazina Tajm za 2005. godinu,[10] a Moderna biblioteka i njeni čitaoci su ga proglasili jednim od 100 najboljih romana na engleskom jeziku 20. veka.[11][12][13] Godine 2003. naveden je na 15. mestu BBC-jeve ankete Veliko čitanje.

Lovac u žitu[uredi | uredi izvor]

Izvornog engleskog naziva The Catcher in the Rye, američkog pisca Džeroma Dejvida Selindžera. Iako objavljena 1951. godine, knjiga i danas izaziva mnoge kontroverze, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je bila trinaesta po redu (na lestvici) najospornijih knjiga u 90-ima prošloga veka, prema Američkih bibliotečkom udruženju (engl. ALA, American Library Association).[11] Njen protagonist, Holden Kolfild, postao je tinejdžerskom ikonom gneva i ljutnje.

U knjizi, 17-godišnji Holden Kolfild prepričava svoja iskustva iz pređašnje godine svoga života (kada je imao 16 godina). Holden je izbačen iz Pensijeve pripremne škole (privatna srednja škola koju pohađa), nakon što pada iz svih predmeta osim engleskog. Holden odlazi u Njujork Siti, planirajući da provede par dana u gradu pre nego što ode kući i obavesti roditelje. Knjiga, pisana u prvom licu, prepričava ta tri dana provedena u Njujorku.

Knjiga zapravo, od početka, opisuje 72 sata u Holdenovu životu, od čega on 48 sati provodi skitajući se Njujorkom nakon što je izbačen iz škole, u predbožićno vreme.

Teme[uredi | uredi izvor]

Sam naslov knjige odnosi se na krivo zapamćen i izrečen stih lirske pesme Dolazeći iz žita (Comin’ through the Rye) Robert Bernsa: ako neko ulovi nekog dok kroz žito ide (gin a body meet a body/comin’ through the rye). Ona je nevina misao izrođena iz ideje da se zaštite nevini. Holden sebe zamišlja kako stoji u polju žita u kojem se igraju deca. U njegovoj maštariji, na kraju toga polja nalazi se provalija. On bi stajao u tom polju i pazio na decu koja bi se previše približila rubu, i uhvatio bi ih da ne padnu u provaliju odraslih i zrelosti. Kako on kaže, on bi želio da bude „lovac u žitu”. Ovo je metafora za decu kako gube svoju čistoću i nevinost te odrastaju i pretvaraju se u prevarante koje Holden toliko prezire.

U još jednom primeru njegovog poriva da ih zaštiti, Holden je bio obešrabren svim onim „Jebi se” (Fuck you) grafitima i natpisima po Fobeinoj školi da je osećao, koliko god se on trudio obrisati ih, toliko duplo brže nastaju novi.

U knjizi se takođe obrađuje tema pretvaranja. Holden prezire neistinost i lažne namere, i kroz čitavu knjigu on razabire sve prevarante na koje nailazi. Kao tinejdžer kojeg muče njegovi osećaji i neuspesi, Holden veruje da svi poznati i uspešni ljudi na koje nailazi i koji misle da su sretni, su zapravo ili glupi ili su neznalice. On ne nailazi na mogućnost da ljudi imaju razloge zašto se ponekad ponašaju tako kako se ponašaju. On njih i dalje naziva prevarantima, a njegova procena ljudi je zapravo u celosti bez ikakvih pravih razloga i dokaza, tj. on se pretvara da je on jedini iskren i da vidi ono što je stvarno i što ostali ne vide, samo da bi dobio barem malen osećaj pravde.

Ironija knjige je u tome što je Holden jednako velik prevarant kao i ostali ljudi što ga okružuju: on laže, pretvara se, daje nerazumne i brze zaključke i pretpostavke bez ikakvih pravih dokaza.

Još jedna tema je i Holdenova izolovanost od društva, koju je on zapravo sam stvorio previše pojednostavljajući komplikovane stvari, previše čineći stvari uobičajenima u svojim susretima s ljudima i komuniciranju. On je idealista, osećajno nezreo i nesposoban da se prilagodi životu i realnosti i posledicama odrastanja. On sebe smatra mučenikom svoje vrste, žrtvom sveta, samo da bi opravdao svoju izolovanost i nesposobnost saosjećanja i razumevanja drugih.

Stil[uredi | uredi izvor]

Iako je osnovna tema romana pomalo magličasta, Holdenovi sarkastični komentari dodaju humor. Na primer, kada Holden sedi sam u Ernejevom baru komentar na to kako se oseća glasio je: „Malo-pomalo počeo sam se osećati kao konjska stražnjica, sedeći onako potpuno sam.”

Struja svesti[uredi | uredi izvor]

Ovim se načinom pripovedanja poslužio autor. To bi značilo da nam protagonist priča događaje u polu hronološkom sledu, ubacujući tu i tamo činjenice i misli, kako ih se seti.

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Lovac u žitu je knjiga uronjena u mnoge kontroverze od dana izdanja. Glavni razlozi navedeni u zabrani ove knjige bili su korištenje uvredljivih reči (psovke i pogrdni nazivi), predbračni seks, zloupotreba alkohola te prostitucija. Prema teorijama nekih krajnosti i ekstremnih ljudi, knjiga je zapravo oruđe FBI-a ili CIA-a za upravljanje umovima.

Ubica Džona Lenona, Mark Dejvid Čapman, nosio je ovu knjigu kada je uhapšen odmah nakon počinjenog zlodela.

Iako mnogi ljudi poput M.D. Čapmana i Džona Hinklija mlađeg (atentatora na predsednika Regana) su imali ovu knjigu, ipak postoji logično i razumno objašnjenje za ove slučajnosti: oni se jednostavno dive glavnom junaku Holdenu Kolfildu. Kroz priču Holden je prikazan kao mladenački pobunjenik koji ne prihvata i nije prihvaćen od strane svojih vršnjaka. Iz ove perspektive, osobe poput Čapmana i Hinkliuja poistovjećuju se s Holdenom Kolfildom, osobom koja nije švaćena i koja nije u stanju švatiti druge.

Stoga se mnogi pitaju, da li je Holden Kolfild stvarno dostojan titule junaka. Tu dolazi veza sa serijskim ubicama: oni koji su počinili zlodela, ali ne iz puke zabave i gluposti, već iz razloga da uživaju u slavi u kojoj danas uživa Holden (iako je on samo lik iz fikcije). Oni smatraju da oni zapravo na taj način otelovljuju Holdena te mu priskrbljuju slavu i prihvatanje koje on zaslužuje. Citirajući Marka Dejvida Čapmana ovo se i potvrđuje: „Želio sam samo biti slavan kao i Džon Lenon.”

Vremenski period[uredi | uredi izvor]

Lovac u žitu, i njegovo vremensko razdoblje smešteno je u kasnim 1940-ima do ranih 1950-ih, što je oko vremena kada je i roman napisan. Smrt Holdenovog brata Alieja dogodila se 18. jula 1946, kada je Holden imao samo 13 godina. Stoga se smatra da se priča događa u decembru 1949, a ispričana u leto 1950. godine. Ovo potvrđuje i činjenica da je Božić 1949. pao na subotu, stoga dva Holdenova dana provedena u Njujorku bi odgovarala datumima 18. i 19. decembra (kada bi to bilo nedelju posle, drugi dan Holdenovog „lunjanja” bi bio Božić, a kada bi to bilo nedelju dana ranije, Holdenova škola bi puštala svoje đake dve nedelje ranije na božićne praznike).

Citati[uredi | uredi izvor]

„Siguran sam da u životu niste videli većeg lažljivca od mene. Upravo je strašno koliko lažem. Kad, na primer, izađem na ulicu da negde na prvom kiosku kupim novine, a neko me upita kamo idem, u stanju sam odgovoriti da idem na operu. To je užasno.”
„Spavao sam u garaži one noći kad je umro i porazbijao sam golom šakom sve one proklete prozore, onako, iz čista besa. Pokušavao sam čak porazbijati prozore terenskog vozila koje smo imali tog leta, ali mi je šaka već bila slomljena i svakakva, pa mi to nije uspelo. Bilo je veoma glupo učiniti tako nešto, priznajem, ali tada gotovo uopšte nisam znao šta činim, a vi osim toga niste poznavali Elija. Šaka me još uvek ponekad boli, kad pada kiša, i te stvari, i nisam u stanju pošteno stisnuti šaku – čvrsto, mislim – ali, sve u svemu, ne uzrujavam se zbog toga posebno. Hoću reći znam da neću biti nikakav prokleti hirurg niti violinist, uostalom, bilo što.”
„Plesati sa starom Marti bilo je isto kao i vući kip slobode za sobom po podu.”
„Čovek ne mora imati seksualne odnose s nekom devojkom da bi je upoznao.”
„Ne sećam se baš tačno kako se zvala pesma koju je svirao kad sam ušao, ali ma što da je bilo, on je to zaista do kraja uprskao. Udarao je sve moguće glupe ekšibionističke kovrčice u visoke note i masu drugih zavrzlama, caka i štosova, od kojih redovno dobijam proliv.”
„Ako postoji reč koju mrzim, onda je to moćno! Kako lažno zvuči!”
„Bože kako volim kad su klinci fini i uljudni kad im pomognete da pričvrste koturaljke ili tako nešto. A klinci većinom to i jesu. Zaista jesu.”
„Određene stvari bi trebale ostati kakve jesu. Čovek bi trebao imati mogućnosti da ih zatvori u jednu od onih staklenih virtina i da ih ostavi da stoje.”
„Trebao bih jednom otići u neku školu za ječake. Pokušaj jednom - rekao sam. - Pune su umišljenih majmuna i čovek u njima ne radi ništa drugo nego štreba da nauči tek toliko da bude dovoljno pronicljiv pa da može jednog dana kupiti neki prokleti kadilak, i mora se bez prestanka pretvarati kako mu nije svejedno što je njegova fudbalska ekipa izgubila, i što radi, priča o mačkama i piću i seksu celog dana, a svi su podeljeni u one odvratne male proklete grupe! Mladići koji igraju košarku, to je jedna grupa, katolici su isto jedna grupa, prokleti intelektualci su opet jedna grupa, momci koji igraju bridž su jedna grupa, čak i mladići koji su članovi onog prokletog Kluba knjige meseca, i oni su jedna grupa.”

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „CalArts Remembers Beloved Animation Instructor E. Michael Mitchell”. Calarts.edu. Arhivirano iz originala 28. 9. 2009. g. Pristupljeno 30. 1. 2010. 
  2. ^ „50 Most Captivating Covers”. Onlineuniversities.com. Pristupljeno 30. 1. 2010. 
  3. ^ „Večna knjiga za tinejdžere: „Lovac u žitu“”. krstarica.com. 17. 12. 2003. Arhivirano iz originala 25. 06. 2011. g. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  4. ^ Los Angeles Times, Jan. 29, 2010. http://www.latimes.com/features/books/la-et-salinger29-2010jan29,0,578438.story
  5. ^ „"Catcher in the Rye" is published”. History.com. 13. 11. 2009. Pristupljeno 16. 7. 2019. 
  6. ^ Costello, Donald P., and Harold Bloom. "The Language of "The Catcher in the Rye.." Bloom's Modern Critical Interpretations: The Catcher in the Rye (2000): 11-20. Literary Reference Center. EBSCO. Web. 1 Dec. 2010.
  7. ^ Michael Cart (15. 11. 2000). „Famous Firsts. (young-adult literature)”. Booklist. Arhivirano iz originala 29. 07. 2012. g. Pristupljeno 20. 12. 2007. 
  8. ^ Magill, Frank N. (1991). „J. D. Salinger”. Magill's Survey of American Literature. New York: Marshall Cavendish Corporation. str. 1803. ISBN 978-1-85435-437-2. 
  9. ^ Yardley, Jonathan (19. 10. 2004). „J. D. Salinger's Holden Caulfield, Aging Gracelessly”. The Washington Post. Pristupljeno 21. 1. 2007. 
  10. ^ Grossman, Lev; Lacayo, Richard (16. 10. 2005). „All-Time 100 Novels: The Complete List”. Time. 
  11. ^ a b „The 100 most frequently challenged books: 1990–1999”. American Library Association. Arhivirano iz originala 12. 01. 2012. g. Pristupljeno 13. 8. 2009. 
  12. ^ List of most commonly challenged books from the list of the one hundred most important books of the 20th century by Radcliffe Publishing Course
  13. ^ Guinn, Jeff (10. 8. 2001). „'Catcher in the Rye' still influences 50 years later” (fee required). Erie Times-News. Pristupljeno 18. 12. 2007.  Alternate URL

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lovac u žitu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ловац_у_житу&oldid=27557275”