Роналд Реган

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роналд Реган
Official Portrait of President Reagan 1981.jpg
Роналд Реган
Биографија
Датум рођења (1911-02-06)6. фебруар 1911.
Место рођења Тампико
Илиноис
Датум смрти 5. јун 2004.(2004-06-05) (93 год.)
Место смрти Бел ер
Калифорнија
Супружник Ненси Реган
Политичка
партија
Републиканска странка САД
20. јануар 1981. — 20. јануар 1989.
Претходник Џими Картер
Наследник Џорџ Х. В. Буш

Seal of the President of the United States.svg

Роналд Вилсон Реган (енгл. Ronald Wilson Reagan; Тампико, 6. фебруар 1911Бел ер, 5. јун 2004) био је амерички глумац, политичар, 33. гувернер Калифорније (1967—1975) и 40. председник САД (1981—1989).

Реган је рођен и одрастао у малим градићима у Илиноису. Дипломирао је на колеџу Јурика и после је радио као радијски водитељ. Преселио се у Холивуд 1937. године, где је започео своју глумачку каријер, прво у филмовима, а касније и на телевизији. Реган је био председник Удружења глумаца, а касније гласноговорник Џенерал електрика. Његови почеци у политици потичу из времена када је радио за Џенерал електрик. Прво је био члан Демократске стране, али је због промена политичких платформи стране током 1950их прешао у Републиканску странку 1962.

Након што је одржао узбудљив говор за подршку кандидатури Барија Голдвотера за председника на изборима 1964., убедили су га да се кандидује за гувернера Калифорније. Победио је на изборима две године касније и поново 1974. Два пута је поражен у номинацијама за републиканског председничког кандидата 1968. и 1976, али је добио номинацију и опште изборе 1980., победивши тадашњег председника Џимија Картера.

Као председник Реган је увео нове политичке и економске иницијативе. Његове економске политике у корист произвођача, назване Реганомике, су заговарале смањивање стопе пореза да би се подстакао економски раст, контролисање новчане масе да би се смањила инфлација, дерегулацију привреде и смањивање владиних трошкова. У свом првом мандату је такође преживео атентант, заузео чврст сав према синдикатима, појачао рат против дроге и наредио инвазију Гренаде да би се поништио комунистички пуч.

Реган је поново убедљиво изабран за председника на изборима 1984. Његов други мандат су првенствено обележила спољна политика, као што су крај Хладног рата, бомбардовање Либије 1986. и откривање афере Иран-Контра. Називао је Совјетски Савез „империјом зла“, подржавао је антикомунистичке покрете широм света и свој први мандат је провео прекидањем политике детанта покретањем трке у наоружању са Совјетским Савезом. На крају је преговарао са вођом Совјетског Савеза Михаилом Горбачовом што је за исход имало Споразум о нуклеарним ракетама средњег домета и смањивање нуклеарног арсенала обе земље. Пад Берлинског зида и распад Совјетског Савеза су убрзо уследили.

Реган је окончао свој мандат 1989. Бивши председник је 1994. открио да му је почетком године установљена Алцхајмерова болест. Преминуо је десет година касније у 93. години. Као икона конзервативизма, Реган се рангира високо у анкетама јавног мнења о америчким председницима и приписује му се покретање идеолошке ренесансе америчке политичке деснице.

Филмска каријера[уреди]

Пре уласка у политику Реган је радио као спортски коментатор, филмски глумац и председник америчког Удружења филмских глумаца (Screen Actors Guild). Глумио је углавном у филмовима Б продукције и може се рећи да је био звезда тих филмова. Дебитовао је у филму Love Is on the Air из 1937. године. Врло интересантна ствар у његовој биографији је да се до краја 1939. појављивао у 19 филмова, иако је први филм снимио само две године раније. Никад није остварио улогу у неком већем филмском остварењу.

Политичка каријера[уреди]

Почетком шездесетих прешао је из Демократске у Републиканску странку и 1966. победио на изборима за гувернера Калифорније са конзервативним економским и социјалним програмом. Реган је на председничким изборима године 1980. убедљиво победио демократског председника Џимија Картера који се борио за свој други мандат, а његова је победа помогла и другим кандидатима Републиканске странке која је успела да повећа број представника у Сенату за 12, чиме је након 28 година повратила већину у Сенату (Демократе су остале у већини у Представничком дому).

Горбачов и Реган, потписују споразум о нуклеарним ракетама средњег домета 8. децембра 1987.
Инаугурација за председника 20-ог јануара 1981 Роналд Реган са својом супругом Ненси Реган

.

У време ступања на дужност Реган је имао 69 година поставши тиме најстарији изабрани амерички председник. Био је први Републиканац којем је још од 1888. пошло за руком да победи демократског председника у борби за други мандат. Године 1984. још је једном убедљиво победио на председничким изборима поразивши Картеровог потпредседника Волтера Мондејла и освојивши већину гласова у 49 од 50 америчких савезних држава и готово 60% свих гласова бирача. Раздобље његова два мандата у Белој кући било је прекретница за америчке Републиканце и цели конзервативни покрет. Међу најзначајније Реганове потезе спадали су потпуни заокрет у економској политици (Реаганомикс, смањење до тада изузетно високих пореза, нарочито за богатије) те заоштравање хладноратовског сукоба са Совјетским Савезом и другим комунистичким режимима широм света (у другом је мандату Реган напустио политику конфронтације и успоставио до тада незабележену сарадњу са совјетским вођом Михаилом Горбачовом).

Шест година након напуштања Беле куће, 1994, објавио је да болује од Алцхајмерове болести. Умро је 5. јуна 2004. у 93. години.

Контроверзе[уреди]

Амерички председник Роналд Реган је 11. августа 1984. године , за време тестирања звука за интервју у једној радио-станици је рекао „Моји драги Американци, драго ми је да могу да вам кажем да сам данас потписао закон који ставља Русију ван закона заувек. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.“[1]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]