Logaritmar

Množenje brojeva 1.3 i 2 na šiberu

Logaritmar (šiber) je sprava za računanje logaritmima koja može da obavlja različite osnovne računske operacije, osim sabiranja i oduzimanja.

Zamisao o konstrukciji logaritmara se pojavljuje 1620. (Englez Edmund Ganter). Pružni logaritmar u obliku lenjira daje 1657. Set Partridž, ta vrsta se nadalje najviše koristi.

Način rada i konstrukcija

Sastoji se od dve letvice istih dužina od kojih šira ima u sebi usečen žlijeb po kojem klizi uža letvica. Povrh šire letvice takođe po žlijebu klizi providna pločica na kojij je ucrtana tanka linija koja služi za isčitavanje rezultata. Na obe letvice, podužno, je upisano više redova brojeva koji služe za računanje.

Računanje se sprovodi pomeranjem uže letvice duž veće pri čemu se zadati brojevi množe, dele, dižu na drugi i treći stepen, vadi koren, vadi kubni koren, određuje recipročna vrednost, izračunava prirodni logaritam, izračunava vrednost sinusa i kosinusa i tako dalje. Brojevi na šiberu su zapisani po logaritamskoj skali, zbog čega je on posebno dobro prilagođen „multiplikativnim operacijama“ i nepodesan za „aditivne“ (sabiranje i oduzimanje).

Šiberi su se pravili od drveta a kasnije od plastike. Postoji više modela šibera prema tome koje računske opracije rade. Primera radi model šibera „Darmštat“ koristili su elektroinženjeri jer je pored navedenih operacija na osnovu prečnika žice izračunavao odmah i površinu preseka, pretvarao kilovate u konjske snage i sl.

Šiberi su se proizvodili u standardnim dimenzijama 12.5 i 25 cm dužine, mnogo ređe 50 cm. Tačnost tj. broj važećih cifara je kod modela od 12.5 cm bio dve a kod modela 25 cm tri cifre. Postojali su i kružni logaritmari.

Kružni logaritmar.

Tačnost

Pod važećom cifrom se podrazumevalo broj prvih cifara koje se mogu smatrati tačnim. Na primer ako bismo pomnožili na šiberu 2.17x3.45 dobili bismo da je rezultat 7.48 – ostale cifre se nisu mogle očitati, dok upotrebom digitrona dobijamo da je rezultat 7.4865.

Šiber je na kraju uvek mogao da se koristi i kao lenjir jer je imao nanete santimetre i oborenu ivicu za crtanje.

Literatura

• Vojna enciklopedija, Beograd, 1973., knjiga peta, pp. 117-118.

Spoljašnje veze

• Međunarodni muzej logaritmara