Квадратни корен

Из Википедије, слободне енциклопедије

Квадратни корен је унарна математичка операција инверзна квадрирању. Ознака ове операције над неким бројем x је , и чита се као „корен од x“.

Потпуно исправно би било писати , и изговарати „квадратни корен од x“, међутим то се ређе ради из разлога што се највећи број случајева помена корена односи на квадратни корен, па се усталио краћи изговор и једноставнији запис.

Дефиниција[уреди]

Ова операција се дефинише следећом релацијом:

Квадратни корен броја x је ненегативан број који помножен сам собом даје x.

На пример, пошто је .

Пример показује како се квадратни корен појављује приликом решењавања квадратне једначине .

Уопштено квадратна једначина има облик и за њено решавање је неопходна примена квадратног корена.

Особине[уреди]

График функције f(x) = √x, чини половина параболе са усправном директрисом.

Ова функција је диферецијабилна и интеграбилна на целом домену.

Квадратни корен је функција која пресликава скуп ненегативних реалних бројева на самог себе.

Квадратни корен квадрата неког реалног броја није тај број сам, већ његова апсолутна вредност:

Због ове своје особине, квадратни корен није права инверзна функција квадратној функцији. Квадратна функција и функција квадратног корена су инерзне на скупу .

Квадратни корен је могуће дефинисати и на пољу комплексних бројева, као и на матрицама.

Опширније[уреди]

Квадратни корен природног броја је често ирационалан број тј. број кога није могуће записати у облику разломка. На пример се не може записати као m/n, где су n и m природни бројеви. Међутим, толико тачно износи дужина дијагонале квадрата чија је дужина странице једнака 1.

Откриће чињенице да су и број 1 несразмерни се приписује Хипасу, Питагорином ученику. За питагорејце је ова чињеница била толико шокантна да се термин ирационалан, чији првобитни превод значи несразмеран, који се не може приказати у облику количника (лат. ratio) и данас користи за нешто неразумљиво, страно промишљању[1].

Ознака, симбол, за квадратни корен () је први пут употребљена у 16. веку. Скоро је сигурно да је произашло из прилагођеног исписа малог латиничног слова r, што је скраћеница од лат. radix што значи корен.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Милан Божић, Преглед историје и филозофије математике, Београд. 2002. ISBN 86-17-10124-5.

Спољашње везе[уреди]