Локални херој

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lokalni heroj
Filmski poster
Izvorni naslovLocal Hero
RežijaBil Forsajt
ScenarioBil Forsajt
ProducentDejvid Patnam
Ijan Smit
Glavne ulogePiter Rigert
Denis Loson
Fulton Makaj
Bert Lankaster
MuzikaMark Nopfler
Direktor
fotografije		Kris Menges
MontažaMajkl Bredsel
Producentska
kuća		Goldcrest Films
Distributer20th Century Fox[1]
Godina1983.
Trajanje111 minuta
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Budžet2,6−3 miliona funti[2][3]
Zarada5,9 miliona dolara (SAD)[4]
IMDb veza

Lokalni heroj (engl. Local Hero) je britanski humorističko-dramski film iz 1983. godine, režisera i scenariste Bila Forsajta, u kome glavne uloge tumače Piter Rigert, Piter Kapaldi, Denis Loson, Fulton Makaj i Bert Lankaster. U produkciji Dejvida Patnama, film govori o predstavniku američke naftne kompanije koji je poslat u fiktivno selo Fernes na zapadnoj obali Škotske da kupi mesto i okolne posede za svoju kompaniju. Za svoj rad na filmu, Forsajt je 1984. osvojio nagradu BAFTA za najbolju režiju.

Scenska mjuzikl adaptacija filma premijerno je prikazana 2019. godine. Iste godine u septembru je objavljen DVD/Blu-ray izdanje filma.[5]

Radnja[uredi | uredi izvor]

„Mek” Mekintajer je tipičan izvršni direktor koji radi za kompaniju Knox Oil and Gas u Hjustonu, Teksas. Ekscentrični šef kompanije, Feliks Haper, šalje ga (uglavnom zato što njegovo prezime zvuči škotsko) da kupi Fernes, selo u Škotskoj, kako bi napravio mesta za rafineriju. Mek (koji je zapravo mađarskog porekla) pomalo se plaši svog zadatka, žaleći se kolegi da bi radije obavljao poslove preko telefona i teleksa. Haper, strastveni astronom amater, kaže Meku da noću gleda u nebo i da ga hitno obavesti ako vidi nešto neobično.

Po dolasku u Škotsku, Mek se udružuje sa lokalnim predstavnikom kompanije, Denijem Oldsenom. Tokom posete istraživačkom centru kompanije u Aberdinu, dr Gedes i njegov pomoćnik Vat ih informišu o obimu planova kompanije, koji podrazumevaju izgradnju rafinerije na mestu Fernesa. Oni takođe upoznaju (i postaju opčinjeni) pomorsku istraživačicu, Marinu.

Mek na kraju provodi nekoliko nedelja u Fernessu, postepeno se prilagođavajući na sporiji ritam života i upoznajući ekscentrične meštane, pre svega vlasnika hotela i računovođu Gordona Urkharta i njegovu suprugu Stelu. Kako vreme prolazi, Mek postaje sve konfliktniji dok pritiska da zaključi dogovor koji će ugasiti čudno malo selo koje je zavoleo. Međutim, iako on to ne zna, seljani su umorni od svog teškog života i više su nego željni prodaje svoje imovine, iako glume ravnodušnost da bi iznudili veću ponudu. Mek dobija ohrabrenje sa malo verovatnog izvora: Viktora, kapitalističkog sovjetskog kapetana ribarskog broda koji povremeno posećuje svoje prijatelje u Fernesu (i proverava svoj investicioni portfelj, kojim upravlja Gordon).

U međuvremenu, Deni se sprijatelji s Marinom, koja stiče utisak da kompanija planira da izgradi istraživački centar u Fernesu. Tokom jednog sastanka, on otkriva da Marina, za koju se čini da više vremena provodi u vodi nego na kopnu, ima plivajuću kožu na nožnim prstima. Dok posmatra sive foke, Deni pominje da su mornari nekada verovali da su sirene. Marina mu kaže da mornari nisu bili u pravu.

Kako se posao bliži kraju, Gordon otkriva da Ben Noks, starac koji živi u baraci na obali, poseduje plažu koju je stotinama godina ranije gospodar ostrva poklonio njegovom pretku. Mek pokušava sve da namami Bena da je proda, čak nudi dovoljno novca da kupi bilo koju drugu plažu na svetu, ali vlasnik je zadovoljan onim što ima. Ben uzima šaku peska i nudi da proda plažu po ceni od jedne funte za svako zrnce koje drži. Sumnjičavi Mek odbija, nakon čega mu Ben govori da u ruci nije mogao da drži više od deset hiljada zrnaca.

Haper konačno stiže na lice mesta, baš na vreme da nesvesno spreči potencijalnu konfrontaciju između meštana i Bena. Kada ga Mek obavesti o problemu u postupku, on odlučuje da lično pregovara sa Benom i tom prilikom otkriva da njih dvojica imaju mnogo toga zajedničkog. Haper odlučuje da locira rafineriju na moru i umesto nje kraj sela da izgradi astronomsku opservatoriju. On šalje Meka kući da implementira promene. Deni spominje Marinin san o okeanografskom istraživačkom centru i predlaže da se dva planirana projekta kombinuju u „Haper institut”; Haperu se sviđa ova ideja. Natmureni Mek se vraća u svoj stan u Hjustonu. Iz džepa vadi kamenčiće i školjke i postavlja ih po radnoj površini. Lokalna telefonska govornica u Fernesu počinje da zvoni.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Piter Rigert „Mek” Mekintajer
Bert Lankaster Feliks Haper
Fulton Makaj Ben Noks
Denis Loson Gordon Urkhart
Norman Čanser Moric
Piter Kapaldi Deni Oldsen
Riki Fulton Gedes
Aleks Norton Vat
Dženi Sigrov Marina
Dženifer Blek Stela Urkhart
Kristofer Rozicki Viktor
Gjerbor Asante sveštenik Makferson
Džon Gordon Sinkler Riki
Kerolajn Gutri Polin
Džon M. Džekson Kal

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Penan, Aberdinšir, koji je glumio fiktivno selo Fernes.
Plaža Kamusdarah, Morar, u blizini Meliga, glumila je plažu kod Fernesa.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Kada se producent David Patnam obratio svojim redovnim sponzorima, kompanijama Warner Bros. i Goldcrest Films, da finansiraju film, one su ga u početku odbile. Kada je Patnam osvojio nagradu BAFTA za Vatrene kočije 1982. ovo je ubedilo rukovodioce Goldcrest-a da finansiraju ceo film. Warner Bros. je pristao da plati 1,5 miliona dolara za prava prikazivanja u SAD.[3]

Kasting[uredi | uredi izvor]

Patnam je oduvek želeo da Bert Lankaster igra Hapera, ali se kasting pokazao problematičnim jer je holivudska zvezda želela platu od 2 miliona dolara, što je bila skoro trećina celokupnog budžeta filma. Međutim, nakon što je saznao za Lankasterovo potencijalno učešće u projektu, Warner Bros. je ponudio Patnamu ugovor o distribuciji u SAD i osigurao dodatna sredstva za obezbeđivanje Lankastera. Posle pregovora, Patnam je na kraju imao dodatnih 200.000 dolara u budžetu filma. Kasnije je u jednom intervjuu izjavio da „velike zvezde nisu obaveza, one su imovina!”.

Bil Forsajt je želeo Majkla Daglasa ili Henrija Vinklera za ulogu Mekintajera (koja je na kraju pripala Piteru Rigertu).

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Film je sniman na nekoliko lokacija širom Škotske. Većina scena iz sela Fernes snimljena je u Penanu na obali Aberdinšira, a većina scena na plaži u Moraru i Arisejgu na zapadnoj obali Škotske.[6][7]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Zarada[uredi | uredi izvor]

Film je zaradio 5.895.761 dolar tokom bioskopske distribucije u Sjedinjenim Državama.[4] Distributerima je zaradio bruto 487.437 funti u Ujedinjenom Kraljevstvu.[8]

Goldcrest Films je uložio 2.551.000 funti u film i zaradio 3.290.000 funti, čime je ostvario profit od 739.000 funti.[9]

Kritike[uredi | uredi izvor]

U svojoj recenziji za Chicago Sun-Times, Rodžer Ibert je filmu dao četiri od četiri zvezdice, nazvavši ga „malim filmom koji treba ceniti”. Posebno je pohvalio reditelja i scenaristu Bila Forsajta zbog njegovih pripovedačkih sposobnosti:

Ono što čini da ovaj materijal zaista funkcioniše je uzdržani pristup reditelja-scenariste, Bila Forsajta, koji je takođe snimio šarmantnu Gregorijevu devojku i ima strpljenja da dozvoli da se njegovi likovi postepeno otkrivaju kameri. Nikada ne žuri, a kao rezultat toga, Lokalni heroj se nikada ne vuče: ništa nije više upijajuće od ljudskih ličnosti, razvijenih s ljubavlju i humorom. Neki od ishoda u ovom filmu su lukavi i suptilni, a drugi izazivaju veliki smeh. Forsajtove velike scene su njegove male, uključujući iskreni, viskijem natopljeni razgovor između Amerikanca i gostioničara, i scenu u kojoj posetioci šetaju plažom i pričaju o smislu života. U vreme kada se Bart Lankaster ponovo pojavi na kraju filma, da lično vodi pregovore sa starim Benom, Lokalni heroj teško da bi mogao da ima bilo šta osim srećnog kraja.[10]

Džejms Berardineli dao je filmu tri i po zvezdice od četiri, nazvavši ga „fragmentom kinematografskog hira — genijalnom dramskom komedijom koja prkosi i našim očekivanjima i očekivanjima likova”. Berardineli se takođe fokusirao na Forsajtove sposobnosti kao pripovedača, napominjući da reditelj „pronalazi savršen ton za ovu ne baš bajkovitu radnju u čudnom primorskom škotskom selu po imenu Fernes. Ubrizgavanjem malo (ali ne previše) magičnog realizma u mešavinu, Forsajt svoju pro-ekološku poruku dovodi do te mere da oni koji je ne traže možda neće biti svesni njenog prisustva.” Berardineli je zaključio da Lokalni heroj predstavlja „najbolju vrstu lagane hrane: film koji nudi supstancu uz inače penasto i nezahtevno glavno jelo”.[11]

Dženet Maslin napisala je za The New York Times: „Prave bajke su retke; kao i snimanje filmova koji su potpuno originalni na nenametljiv način. Čudni razoružavajući Lokalni heroj Bila Forsajta je oboje.” Maslin je zaključio:

Lokalni heroj je smešan film, ali je prikladniji da izazove cerekanje nego udaranje po kolenima. Poput Gregorijeve devojke, demonstrira neobičnu sposobnost gospodina Forsajta da učini da publika oseti da se nešto magično dešava, čak i ako to nešto nije lako objasniti.[12]

U časopisu Variety, filmski kritičar Tod Makarti napisao je: „Nakon što je privukao međunarodnu pažnju svojim neočekivanim hitom, Gregorijeva devojka, škotski scenarista i reditelj Bil Forsajt je razbio prokletstvo drugog filma na jedini način na koji je mogao, tako što je napravio još bolji film. S obzirom na veće platno, reditelj Forsajt ni na koji način nije pokušao da pregazi sebe ili materijal, držeći stvari skromnim i intimnim tokom celog dela, ali pokazujući veoma akutni osećaj komičnog uvida.”[13]

Almar Haflidason je za BBC Home nazvao Lokalnog heroja „pokvarenim filmom koji polako klizi pod kožu do iznenađujućeg efekta”. Haflidason zaključuje: „Jednom se vrati raspoloženje filma i razvija se čežnja da se ponovo posete likovi ove tople i varljivo blage komedije.”[14]

Za Movie Gazette, Geri Panton je opisao film kao „magičnu, inteligentnu komediju”. Panton je pohvalio fotografiju kao „na malo neverovatne” i tvrdio je da je Lokalni heroj „najbolje delo Bila Forsajta, ovo je savršen film.”[15]

Tokom svoje predsedničke kampanje 2000. godine, potpredsednik SAD Al Gor rekao je u intervjuu Opri Vinfri da je Lokalni heroj njegov omiljeni film.[16]

Na sajtu Rotten Tomatoes, film ima rejting odobravanja od 100% na osnovu 40 recenzija, sa prosečnom ocenom od 8,80/10. Konsenzus sajta glasi: „Kao šarmantno skromna studija likova koju je oživela izuzetno talentovana glumačka ekipa, Lokalni heroj je koliko duhovit toliko i dirljiv”.[17] Na sajtu Metacritic, film ima ocenu 82 od 100, na osnovu recenzija 15 kritičara.[18]

Neki škotski kritičari su bili manje oduševljeni filmom, ističući da je obnovio i ojačao davno uspostavljene kinematografske predstave Škotske i Škota i ovekovečio utešnu, ali pogrešnu priču o odnosu Škotske sa međunarodnim kapitalizmom.[19][20][21] Žene Glazgova i Filmski kolektiv doveli su u pitanje šta su videli kao muški orijentisan narativ filma o nevinosti i moći i marginalnim ulogama koje je dodelio ženama.[22]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Nagrada Kategorija Nominovani Ishod
Nagrade BAFTA[23] Najbolji film Dejvid Patnam Nominacija
Najbolji reditelj Bil Forsajt Osvojeno
Najbolji sporedni glumac Bert Lankaster Nominacija
Najbolji originalni scenario Bil Forsajt Nominacija
Najbolja fotografija Kris Menges Nominacija
Najbolja montaža Majkl Bredsel Nominacija
Najbolja filmska muzika Mark Nopfler Nominacija
Nagrade Nacionalnog odbora za recenziju filmova[24] Top deset filmova Lokalni heroj Osvojeno
Nagrade Nacionalnog društva filmskih kritičara[25] Najbolji scenario Bil Forsajt Osvojeno
Nagrade Udruženja njujorških filmskih kritičara[26] Najbolji scenario Bil Forsajt Osvojeno

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Mala planeta 7345 Haper dobila je ime po Lankasterovom liku u filmu i njegovoj želji da kometa bude nazvana po njemu.[27][28]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Local Hero (1983)”. BBFC. Pristupljeno 10. 6. 2023. 
  2. ^ Walker, Alexander (1985). National Heroes: British Cinema in the Seventies and Eighties. Harrap. str. 182. ISBN 9780752857077. 
  3. ^ a b Eberts, Jake; Illott, Terry (1990). My indecision is final. Faber and Faber. str. 116. ISBN 9780571148899. 
  4. ^ a b „Local Hero”. Box Office Mojo. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  5. ^ „Bill Forsyth: Local Hero”. Criterion Collection. Pristupljeno 5. 12. 2021. 
  6. ^ Webster, Jack (17. 7. 1982). „Local Hero. The making of the movie”. The Glasgow Herald. str. 7. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  7. ^ „Local Hero (1983)”. Scotland: the Movie Location Guide. Pristupljeno 22. 1. 2012. 
  8. ^ Chapman, J. (2022). The Money Behind the Screen: A History of British Film Finance, 1945-1985. Edinburgh University Press, p. 314
  9. ^ Eberts, Jake; Illott, Terry (1990). My indecision is final. Faber and Faber. str. 657. 
  10. ^ Ebert, Roger. „Local Hero”. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 14. 7. 2023. 
  11. ^ Berardinelli, James. „Local Hero”. Reel Views. Pristupljeno 22. 1. 2012. 
  12. ^ Maslin, Janet (17. 2. 1983). „Local Hero (1983)”. The New York Times. Pristupljeno 22. 1. 2012. 
  13. ^ McCarthy, Todd (15. 2. 1983). „Local Hero”. Variety. Pristupljeno 11. 1. 2008. 
  14. ^ Haflidason, Almar. „Local Hero (1983)”. BBC. Pristupljeno 22. 1. 2012. 
  15. ^ Panton, Gary. „Local Hero (1983)”. Movie Gazette. 
  16. ^ Kurtz, Howard (12. 9. 2000). „A Moment of Clarity on Candidates' Status”. The Washington Post. Pristupljeno 10. 6. 2022. 
  17. ^ Lokalni heroj na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
  18. ^ „Local Hero”. Metacritic. Pristupljeno 14. 4. 2023. 
  19. ^ Craig, Cairns (1983), Visitors from the Stars: Scottish Film Culture, in Hearn, Sheila G. (ed.), Cencrastus No. 11, New Year 1983, pp. 6 - 11, ISSN 0264-0856
  20. ^ Caughie, John (1983), Support Whose Local Hero?, in Hearn, Sheila G. (ed.), Cencrastus No. 14, Autumn 1983, pp. 44 - 46, ISSN 0264-0856
  21. ^ McArthur, Colin (1983), The Maggie, in Hearn, Sheila G. (ed.), Cencrastus No. 12, Spring 1983, pp. 10 - 14, ISSN 0264-0856
  22. ^ Glasgow Women and Film Collective (1983), Bill and Ben: The Innocent Men?, in Hearn, Sheila G. (ed.), Cencrastus No. 14, Autumn 1983, pp. 42 -44, ISSN 0264-0856
  23. ^ „Awards Database”. British Academy of Film and Television Arts. Pristupljeno 11. 7. 2012. 
  24. ^ „Awards for 1983”. National Board of Review of Motion Pictures. Arhivirano iz originala 1. 4. 2012. g. Pristupljeno 11. 7. 2012. 
  25. ^ „Past Awards”. National Society of Film Critics. Arhivirano iz originala 23. 3. 2015. g. Pristupljeno 11. 7. 2012. 
  26. ^ „New York Film Critics Circle Awards”. New York Film Critics Circle. Pristupljeno 11. 7. 2012. 
  27. ^ „(7345) Happer = 1969 TJ6 = 1992 OF”. The International Astronomical Union Minor Planet Center. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  28. ^ Schmadel, Lutz D.; International Astronomical Union (2003). Dictionary of minor planet names. Berlin; New York: Springer-Verlag. str. 592. ISBN 978-3-540-00238-3. Pristupljeno 29. 7. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Локални_херој&oldid=26671036”