Лутрија (pripovetka)
| Lutrija | |
|---|---|
| Orig. naslov | The Lottery |
| Autor | Širli Džekson |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | distopijska |
| Izdavanje | |
| Datum | 26. jun 1948. |
„Lutrija” (engl. The Lottery) je pripovetka američke spisateljice Širli Džekson, prvi put objavljena 26. juna 1948. u časopisu The New Yorker. Priča opisuje izmišljenu malu američku zajednicu koja poštuje godišnju tradiciju poznatu kao „lutrija”, čija je svrha da obezbedi dobru žetvu i očisti selo od loših znamenja. Lutrija, njena priprema i njeno izvođenje su detaljno opisani, iako se do kraja ne otkriva šta se zapravo dešava sa osobom odabranom nasumičnim žrebom: izabranog člana zajednice kamenuju do smrti drugi meštani.[1]
Džeksonova i The New Yorker su bili iznenađeni početnim negativnim odgovorom čitalaca; pretplate na ovaj časopis su otkazane i mnogo pisama negodovanja je poslato tokom leta nakon prve publikacije, a Džeksonova je dobijala najmanje 10 pisama dnevno.[2] Južnoafrička Unija je zabranila priču jer su neki delovi Afrike i dalje koristili kamenovanje kao vid kazne.[3]
Priča je nekoliko puta adaptirana, u vidu radio-drame, filma i grafičkog romana. Podvrgnuta je značajnoj sociološkoj i književnoj analizi i opisana je kao jedna od najpoznatijih pripovedaka u istoriji američke književnosti.[4]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Priča je smeštena u malu američku zajednicu i detaljno opisuje pripreme za godišnji obred poznat kao „lutrija”. U neimenovanom selu od oko 300 stanovnika, meštani su uzbuđeno, ali nervozno raspoloženi 27. juna. Deca gomilaju kamenje dok se odrasli okupljaju za svoj godišnji događaj, nadajući se da će obezbediti dobru žetvu; Starac Vorner citira staru poslovicu „Lutrijom počni juni, a posle ambar puni”. Međutim, neka obližnja sela su ukinula lutriju, a šire se glasine da i druga razmišljaju da učine isto. Neki u selu odgovaraju da je lutrija oduvek održavana i da bi trebalo da se nastavlja svake godine.
Pripreme lutrije počinju noć ranije, a trgovac ugljem g. Samers i upravnik pošte g. Grejvs sastavljaju spisak svih proširenih porodica u selu i pripremaju po jedan listić po porodici. Listići se presavijaju i stavljaju u staru umrljanu crnu drvenu kutiju koja se čuva u sefu u kancelariji gospodina Samersa do početka lutrije.
Isprva se vrši izvlačenje da bi se odlučilo o domaćinstvu. Dolazi do olakšanja kod onih koji nisu izabrani, a u jednom slučaju je član porodice poslat da saopšti svom povređenom ocu da njihova porodica nije izabrana. Bil Hačinson izvlači listić, a njegova supruga Tesi se žali da nije imao dovoljno vremena da izabere.
Za konačno izvlačenje, po jedan listić se stavlja u kutiju za svakog člana domaćinstva Hačinson: Bila, Tesi i svako od njihovo troje dece. Svako od njih petoro izvlači listić, a Tesi dobija onaj označen. Meštani podižu sakupljeno kamenje i počinju da ga bacaju na Tesi, dok ona vrišti o nepravdi lutrije.
Teme[uredi | uredi izvor]
Nevina žrtva i mentalitet mase[uredi | uredi izvor]
Jedna od glavnih ideja „Lutrije” je ona o žrtvenom jarcu. Čin kamenovanja nekoga do smrti svake godine čisti zajednicu od lošeg i omogućava joj dobro. To se nagoveštava u referencama na poljoprivredu.
Priča takođe govori o psihologiji mase i ideji da ljudi mogu da odbace razum i da se ponašaju okrutno ako su deo velike grupe ljudi koji se ponašaju na isti način. Idilično okruženje priče takođe pokazuje da se nasilje i zlo mogu odigrati bilo gde i u bilo kom kontekstu. Ovo takođe pokazuje kako se ljudi mogu tako lako okrenuti jedni protiv drugih. Kada i gde je radnja smeštena, nikada nije otkriveno, ostavljajući neke da priču smatraju naučnom fantastikom.[5]
Slepo poštovanje tradicije[uredi | uredi izvor]
Pored mentaliteta mase, autorka ilustruje društvo koje bez razloga sledi tradiciju, postavljajući temu da ljudi ne treba slepo da slede tradiciju koja je izgubila svoj izvorni smisao. Ironija, simboli i jezik pripovetke doprinose takvom tumačenju. Ova poruka dominira pričom, od početnog prijatnog opisa zajednice do iznenadnog završetka kamenovanjem. Već u prvom pasusu autorka opisuje okruženje kao „vedro i sunčano, toplo i sveže kao pravi letnji dan”. Pozivajući se na topao i opušten ambijent, autorka uspostavlja pozitivan prizvuk za početak priče. Ubrzo potom, ona potkrepljuje ovaj ton opisujući kako se deca nevino igraju, opisujući kako se „Bobi Martin iščupao iz majčinog zagrljaja i otrčao, smejući se, nazad, do hrpe kamenja”. Bobi se, zbog svoje naivnosti, nevino smeje kamenju koje će uskoro biti korišćeno kao oružje ubistva.
Džeksonova se okreće meštanima, koji su u potpunosti posvećeni lutriji. Ona to jasno ističe kada Tesi protestuje: „Nisi mu dao dovoljno vremena da izabere listić koji je želeo. Videla sam te. Nije bilo pošteno!”. Tesi ne protestuje zbog same lutrije, već samo zbog mešanja tokom izvlačenja. Ona ponavlja, u poslednjoj rečenici u priči, „Nije pošteno, nije u redu”. Čak i nakon što je izabrana za kamenovanje, Tesi ostaje lojalna praksi lutrije, slepa za njenu okrutnost čak i do svoje smrti.
Džeksonova dalje ilustruje zaslepljenost građana, pokazujući da su zaboravili značenje tradicije. Opisujući crnu kutiju iz koje se izvlače listići, autorka piše „sadašnja kutija je napravljena od nekih delova kutije koja joj je prethodila”. Dok su fizičke karakteristike lutrije, poput kutije i listića, vremenom modernizovane, samo je moralna implikacija ubistva nepromenjena kroz istoriju tradicije. Priča čak tvrdi da je „zato što je veliki deo rituala bio zaboravljen ili odbačen, gospodin Samers je uspeo da listićima papira zameni komade drveta koji su korišćeni generacijama”. Konkretno, gospodin Summers shvata da je veliki deo tradicije zaboravljen od nastanka zajednice, i aktivno je modernizuje. Međutim, ovo društvo to ne primećuje zbog statusa „tradicije”, bez obzira na njeno pravo značenje. Kroz „Lutriju”, Džeksonova ima za cilj da, upotrebom ironije, simbola i izborom jezika, uspostavi temu koja naglašava opasnost besmislenog praćenja tradicije. Priča govori o onima koji slepo slede tradiciju bez obzira na posledice.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „The New Yorker Digital Edition : Jun 26, 1948”. archives.newyorker.com. Arhivirano iz originala 14. 3. 2018. g. Pristupljeno 14. 3. 2018.
- ^ Jackson, Shirley; Hyman, Stanley Edgar (1968). Come Along with Me; Part of a Novel, Sixteen Stories, and Three Lectures (2nd izd.). New York: Viking Press. ISBN 9780670231584.
- ^ Brown, Bill; Yost, Peter; Press, Eyal; Sacheli, Liz; Park, Edward (februar 1986). „The Censoring of 'The Lottery'”. The English Journal. 75 (2): 64. JSTOR 817892. doi:10.2307/817892.
- ^ Harris, Laurie Lanzen; Abbey, Cherie D. (2000). Biography Today: Profiles of People of Interest to Young Readers. Detroit, Michigan: Omnigraphics. str. 71. ISBN 9780780804029. Pristupljeno 26. 6. 2012.
- ^ „20 Most Influential Science Fiction Short Stories of the 20th Century”. Fictionphile. 8. 2. 2019. Arhivirano iz originala 14. 6. 2020. g. Pristupljeno 9. 2. 2019.
- ^ „The Lottery Themes”. eNotes. Arhivirano iz originala 24. 8. 2017. g. Pristupljeno 7. 11. 2016.
