Lucije Cecilije Metel

Lucije Cecilije Metel (lat. Lucius Caecilius Mettelus; oko 290. p. n. e.—221. p. n. e.) bio je rimski konzul i vojskovođa za vreme Prvoga punskoga rata. Poznat je po pobedi u bici kod Panorma 251. p. n. e. Ta pobeda predstavljala je prekretnicu u kopnenom ratu, jer nakon toga nije bilo većih kartaginjanskih pohoda na Siciliji. Bio je pontifeks maksimus od 243. p. n. e. do 221. p. n. e. Oslepio je kada je iz zapaljenoga Vestinoga hrama izvlačio svete relikvije.

Porodica

Njegovi sinovi su Lucije Cecilije Metel, Kvint Cecilije Metel i Marko Cecilije Metel. Kvint Cecilije Metel je bio konzul 206. p. n. e. On je možda sin Lucija Cecilija Metela Dentera, koji je bio konzul 284. p. n. e.

Konzul na Siciliji

Izabran je po prvi put za konzula 251. p. n. e. zajedno sa Gajom Furijem Pacilom. Rimljani su se nakon bitke kod Tunisa posebno bojali kartaginjanskoga napada slonovima, pa se nisu usuđivali da se sukobe sa njima i izbegavali su nizije, gde je napad slonovima bio efikasan. Hasdrubal Hanon je odlučio da napadne rimsku vojsku za vreme žetve oko Panorma. Pola rimske vojske već je otišlo sa drugim konzulom sa Sicilije. Drugom polovinom rimske vojske komandovao je Lucije Cecilije Metel, a cilj je bio da štite žito rimskih saveznika. Kada se Hasdrubal približio Panormu ( Palermu ) rimska vojska nije izlazila iz grada, pa se Hasdrubal ohrabrio i pustošio je žitnim poljima sve do zidova Palerma.

Pobeda u bici kod Panorma

Lucije Cecilije Metel je osmislio posebnu taktiku protiv slonova, koji su izazivali najveći strah kod Rimljana. Svoju lakonaoružanu vojsku rasporedio je ispred zidina i opskrbio ih je velikim brojem projektila. Naredio je da se ispred zidina iskopaju rovovi, u koje je trebalo da se skloni vojska nakon što ispali projektile na slonove. Kada su kartaginjanska prethodnica i slonovi prišli Panormu tada ih je rimska lakonaoružana vojska napala projektilima i povukla se do rovova. Slonovi su išli dalje, ali Rimljani su ih zasipali projektilima, pa se onda povlačili u rovove. Slonovi su zasipani i sa gradskih zidina, pa je usledila panika izranjavanih životinja. Nakon toga podivljali slonovi otkazali su poslušnost vodičima, okrenuli su se i počeli da gaze svoju vojsku. U tom momentu kartaginjanska vojska je izgubila borbeni poredak, pa je Lucije Cecilije Metel to iskoristio. Sa rimskom vojskom izašao je iz Panorma u dobrom poretku i napao je levo neprijateljsko krilo. Kada je potukao levo kartaginjansko krilo, onda je usledio beg cele neprijateljske vojske. Rimljani su tada zarobili sve kartaginjanske slonove. Tom pobedom uspostavljena je rimska nadmoć na Siciliji. Bila je to velika prekretnica Prvoga punskoga rata.

Drugi konzulat

Tokom 249. p. n. e. izabran je za komandanta konjice (pozicija zamenika diktatora) za vreme diktatora Aula Atilija Kajatina. Po drugi put je bio konzul 247. p. n. e. zajedno sa Numeom Fabijem Buteonom. Međutim ništa značajno se nije desilo te godine.

Spašavanje svetinja iz zapaljenog hrama

Tokom 243. p. n. e. izabran je za vrhovnoga sveštenika ( pontifeksa maksimusa ). Bio je vrhovni sveštenik do 221. p. n. e. Tokom 241. p. n. e. zapalio se Vestin hram i bile su ugrožene mnoge svetinje, koje su se tu nalazile, uključujući i paladij. Paladij je bio slika, za koju se smatralo da o njoj zavisi sigurnost grada. Lucije Cecilije Metel se bez oklevanja bacio u vatru da spasi tako velike rimske svetinje. Uspeo je da spasi paladij, ali tom prilikom oslepeo je zbog velike vatre. Senat mu je nakon toga dao privilegiju, koju nikome pre toga nije dao, da se vozi u kočijama do zgrade Senata. Narod je odobrio da se izgradi njegova statua na Kapitolu. Pored ostalih počasti izabrali su ga 224. p. n. e. za diktatora sa ciljem da održi izbore.

Vidi još

• Prvi punski rat

Izvori

• Polibije,Istorije
• Kasijus Dion