MIT licenca

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
MIT licenca
AutorMasačusetski tehnološki institut
IzdavačMasačusetski tehnološki institut
Objavljena1988
Debijan kompatibilnaDa
Odobrena od FSF-aDa
Odobrena od OSI-aDa
GPL kompatibilnaDa
KopileftNe

MIT licenca je dopustiva licenca za slobodni softver Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT),[1] nastala krajem 1980-ih.[2] Kako je upitanju dopustiva licenca ona ima minimalna ograničenja na dalju upotrebu i veliku kompaktibilnost sa drugim licencama.[3][4]

Za raliku od kopileft licenci MIT licenca dozvoljava upotrebu u vlasničkom softveru pod uslovom da sve kopije softvera (ili njegovog najvećeg dela) navedu uslove MIT licence i napomenu o autorskim pravima (copyright notice).[4][5] 2015. godine MIT licenca je bila najkorišćenija softverska licenca na GitHub-u.[6]

Najpoznatiji porjekti koji koriste MIT licencu su X Window System, Ruby on Rails, Node.js, Lua, jQuery, .NET, Angular i React.

Razne verzije[uredi | uredi izvor]

Zbog toga što je MIT koristio mnoge licence za softver, fondacija za slobodan softver je smatrala "MIT Licencu" dvosmislenom. "MIT Licenca" je mogla da se odnosi na "Expat licencu" (koristila se se za Expat)[7] ili na "X11 licencu" (pod nazivom "MIT / H Konzorcijum licenca" upotrebljena za H Vindous sistem od strane MIT H konzorcijuma).[8] "MIT licenca" je, objavljena na zvaničnom sajtu inicijative otvorenog koda[9]da je ista kao "Expat licenca".

Za razliku od Expat licence,[7] X11 licenca[8] i "MIT licenca" su izabrane za ncurses od fondacije za slobodni softver[10] sa sledećim zaključkom: Osim kao što je navedeno u ovom obaveštenju, ime(na) pomenutih nosilaca autorskih prava se neće koristiti za reklamiranje ili druge načine promovisanja prodaje, a takođe i korišćenje ili druge obrade unutar samog softvera neće biti moguće bez prethodnog pismenog odobrenja.

Uslovi licence[uredi | uredi izvor]

Uobičajeni oblik MIT licence (sa zvaničnog sajta OSI-a, koji je iste verzije kao "Expat licenca", a koji nije identičan H izvornom kodu) je definisan na sledeći način:[9] 

Copyright (c) <year> <copyright holders>

Дозвола се даје, бесплатно, било којој особи која има копију овог софтвера и одговарајућу документацију ("Софтвер"), да користи софтвер без икаквих ограничења, укључујући и ограничења права на коришћење, копирање, модификовање, спајање, објављивање, дистрибуцију, подлиценцирање, и / или продају копија софтвера, као и да дозволи особама за које је софтвер намењен да раде, у складу са следећим условима:

Наведена обавештења о ауторским правима као и ово обавештење о дозвољеном коришћењу треба да буду укључена у све копије или битне делове софтвера.

СОФТВЕР СЕ ДОБИЈА "ТАКАВ КАКАВ ЈЕСТЕ", БЕЗ ИКАКВИХ ГАРАНЦИЈА, ИЗРИЧИТИХ ИЛИ ИМПЛИЦИТНИХ, УКЉУЧУЈУЋИ АЛИ НЕ ОГРАНИЧАВАЈУЋИ СЕ НА ГАРАНЦИЈЕ ПРОДАЈЕ ИЛИ ПРИКЛАДНОСТИ ЗА ОДРЕЂЕНУ НАМЕНУ И ГАРАНЦИЈЕ НЕКОРИШЋЕЊА ТУЂИХ ПАТЕНАТА. НИ У КОМ СЛУЧАЈУ АУТОРИ ИЛИ НОСИОЦИ АУТОРСКИХ ПРАВА НЕЋЕ БИТИ ОДГОВОРНИ ЗА БИЛО КАКВУ ШТЕТУ (СТВАРНУ ИЛИ ФОРМАЛНУ) ИЛИ НЕДОСТАТКЕ БИЛО КОЈЕ ВРСТЕ А У ВЕЗИ СА СОФТВЕРОМ, ЊЕГОВОМ УПОТРЕБОМ ИЛИ ЊЕГОВИМ ФУНКЦИОНИСАЊЕМ.

Privremeni oblik licence korišćene od strane H konzorcijuma za H11 su korišćene putem sledeće formulacije:[11] 

Copyright (C) <date> X Consortium

Дозвола се даје, бесплатно, било којој особи која има копију овог софтвера и одговарајућу документацију ("Софтвер"), да користи софтвер без икаквих ограничења, укључујући и ограничења права на коришћење, копирање, модификовање, спајање, објављивање, дистрибуцију, подлиценцирање, и / или продају копија софтвера, као и да дозволи особама за које је софтвер намењен да раде, у складу са следећим условима:

Наведена обавештења о ауторским правима као и ово обавештење о дозвољеном коришћењу треба да буду укључена у све копије или битне делове софтвера.

СОФТВЕР СЕ ДОБИЈА "ТАКАВ КАКАВ ЈЕСТЕ", БЕЗ ИКАКВИХ ГАРАНЦИЈА, ИЗРИЧИТИХ ИЛИ ИМПЛИЦИТНИХ, УКЉУЧУЈУЋИ АЛИ НЕ ОГРАНИЧАВАЈУЋИ СЕ НА ГАРАНЦИЈЕ ПРОДАЈЕ ИЛИ ПРИКЛАДНОСТИ ЗА ОДРЕЂЕНУ НАМЕНУ И ГАРАНЦИЈЕ НЕКОРИШЋЕЊА ТУЂИХ ПАТЕНАТА. НИ У КОМ СЛУЧАЈУ АУТОРИ ИЛИ НОСИОЦИ АУТОРСКИХ ПРАВА НЕЋЕ БИТИ ОДГОВОРНИ ЗА БИЛО КАКВУ ШТЕТУ (СТВАРНУ ИЛИ ФОРМАЛНУ) ИЛИ НЕДОСТАТКЕ БИЛО КОЈЕ ВРСТЕ А У ВЕЗИ СА СОФТВЕРОМ, ЊЕГОВОМ УПОТРЕБОМ ИЛИ ЊЕГОВИМ ФУНКЦИОНИСАЊЕМ.

Осим као што је наведено у овом обавештењу, име Х конзорцијума се не би смело користити за рекламирање или друге начине промовисања продаје, а такође и коришћење или друге обраде унутар самог софтвера неће бити могуће без претходног одобрења Х конзорцијума.

X Window System је заштитни знак X конзорцијума.

Poređenje sa ostalim licencama[uredi | uredi izvor]

MIT Licenca je slična 3-klauzularnoj "modifikovanoj" BSD licenci, osim što BSD licenca sadrži obaveštenje kojim se zabranjuje korišćenje naziva nosioca autorskog prava u promociji. Ovo je ponekad prisutno u verzijama MIT licence, kao što je gore navedeno.

Originalna BSD licenca sadrži i član u kome se zahteva da sve reklame softvera prikažu obaveštenja o kreditiranju svojih autora. Ova "reklamna tvrdnja" (otkako je odbačena od strane UN Berklija[12]) je prisutna u modifikovanoj MIT licenci koju koristi XFree86.

MIT licenca iskazuje mnogo eksplicitnije prava data krajnjem korisniku, uključujući i pravo na korišćenje, kopiranje, modifikovanje, objedinjavanje, objavljivanje, distribuciju, podlicenciranje, i / ili prodaju softvera. MIT licenca izričito daje pravo "podlicenciranja" u tekstu same dozvole --pravo koje nije pomenuto u BSD licenci koje jednostavno daje pravo na ”promeni i koristi” . Pravo na podlicence znači da stranka koja dobije kod pod licencom MIT-a ima zakonsko pravo da odobri sva prava licence primljene u trećem licu na koje se raspoređuje licenca MIT koda.[13]

Kao i BSD licenca, ni MIT licenca ne sadrži izričitu dozvolu patent licence. I BSD i MIT licence su izgrađene pre nego što je patentibilnost softvera generalno priznata po američkom zakonu.[14] Slična dopustiva licenca, koja sadrži patentnu licencu, je Apač licenca verzije 2.0+.

MIT licenca sadrži uslove koji se koriste u definisanju prava nosioca patenta u 35 SAD sekcija koda odnosno u 154 sekcije za "upotrebu" i "prodaju". Ovo je protumačeno od strane nekih komentatora[15] kao da je reč o 35 SAD kod sekcija gde se 154 koda definišu kao prava vlasnika patenta, a to su: "Svaki patent mora da sadrži kratak naziv pronalaska i odobrenje pronalazaču, njegovim radnicima ili saradnicima, prava da zabrani drugima da prave, koriste, nude taj patent za prodaju, prodaju širom Sjedinjenih Američkih Država ili uvoz patenta u SAD ..."[16] Priroda ovog prava potvrđenog od UN-a za patente, nisu jasna na prvi pogled, jer je negirajuće pravo, ključ je u rečima "pravo da isključi.[17] Svaka osoba je obično slobodna da, upotrebi, ili proda šta želi, bez dozvole za to. Ono što nosilac patenta ima za pravo je da isključi druge da rade ono što im je inače dozvoljeno da rade. Dakle, uključivanje reči dodeli prava na "korišćenje" i "prodaju" može samo da se tumači kao značenje da licenca ima sva prava koja bi ona inače imala pod autorskim garantom. Nije teško zaključiti da ove često korišćene reči znače da vlasnik licence odricanjem svog patenta ima pravo da isključi i druge od takvog delovanja (i pretpostavlja da vlasnik licence koji ima takve patente može da isključi ta prava). A to da li sud može da izrazi priznanje patenta pod MIT licencom, dakle, ostaje otvoreno pitanje.

Pojednostavljena BSD licenca, korišćena od strane FreeBSD je u suštini identična MIT licenci, jer ne sadrži ni reklamnu klauzulu, niti zabranu promocije imena nosioca autorskih prava.

Takođe, slično je u i sa ISC licencom, koja ima jednostavniji jezik.

Univerzitet u Ilinoisu / NCSA javna licenca kombinuje tekst iz obe MIT i BSD licence; garancija ove licence i odricanje su preuzeti iz MIT licence.

Odziv i uticaj[uredi | uredi izvor]

Od 2015. godine u skladu sa  Black Duck softverom[18] A takođe i prema GitHub statistici, MIT licenca je postala najpopularnija dozvola u FOSS domenu pored GPL varijanti i drugih FOSS licenci.[19]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rosen, Lawrence E. (2005). Open Source Licensing: Software Freedom and Intellectual Property Law. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall PTR. ISBN 0-13-148787-6. OCLC 56012651. 
  2. ^ Haff, Gordon. „The mysterious history of the MIT License”. opensource.com. Pristupljeno 2019-07-30. „The date? The best single answer is probably 1987. But the complete story is more complicated and even a little mysterious. [...] Precursors from 1985. The X Consortium or X11 License variant from 1987. Or the Expat License from 1998 or 1999.” 
  3. ^ Hanwell, Marcus D. (2014-01-28). „Should I use a permissive license? Copyleft? Or something in the middle?”. opensource.com. Pristupljeno 2015-05-30. „Permissive licensing simplifies things One reason the business world, and more and more developers [...], favor permissive licenses is in the simplicity of reuse. The license usually only pertains to the source code that is licensed and makes no attempt to infer any conditions upon any other component, and because of this there is no need to define what constitutes a derived work. I have also never seen a license compatibility chart for permissive licenses; it seems that they are all compatible.” 
  4. ^ a b „Licence Compatibility and Interoperability”. Open-Source Software - Develop, share, and reuse open source software for public administrations. joinup.ec.europa.eu. Arhivirano iz originala 2015-06-17. g. Pristupljeno 2015-05-30. „The licences for distributing free or open source software (FOSS) are divided in two families: permissive and copyleft. Permissive licences (BSD, MIT, X11, Apache, Zope) are generally compatible and interoperable with most other licences, tolerating to merge, combine or improve the covered code and to re-distribute it under many licences (including non-free or 'proprietary').” 
  5. ^ „Paid software includes MIT licensed library, does that put my app under MIT too?”. stackexchange.com. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  6. ^ Balter, Ben (2015-03-09). „Open source license usage on GitHub.com”. github.com. Pristupljeno 2015-11-21. „1 MIT 44.69%, 2 Other 15.68%” 
  7. ^ a b "Various Licenses and Comments about Them#Expat License".
  8. ^ a b "Various Licenses and Comments about Them#X11 License".
  9. ^ a b "Open Source Initiative OSI – The MIT License:Licensing".
  10. ^ Dickey, Thomas E. "NCURSES — Frequently Asked Questions (FAQ)".
  11. ^ "3.3.
  12. ^ "To All Licensees, Distributors of Any Version of BSD".
  13. ^ Dictionary.com defines "sublicense" as "a license or contract granted to a third party by a licensee for specified rights or uses of a product, brand name, logo, etc." http://dictionary.reference.com/browse/sublicense
  14. ^ Stern & Allen, Open Source Licensing. str. 495 in Understanding the Intellectual Property License 2013 (Practicing Law Institute 2013)
  15. ^ Christian H. Nadan, Closing the Loophole; Open Source Licensing and the Implied Patent License, THE COMPUTER AND INTERNET LAWYER, Vol. 26, No. 8 (Aug. 2009) available at http://www.scribd.com/doc/46088081/Closing-the-Loophole-Open-Source-Licensing-and-the-Implied-Patent-License-Nadan who argues that “By using patent terms like “deal in,” “use,” and “sell,” the MIT license grant is more likely to be deemed to include express patent rights than the BSD license.
  16. ^ 35 U.S. Code section 154 at http://www.law.cornell.edu/uscode/text/35/154; Stern and Allen, supra. str. 495
  17. ^ Bitlaw, 1996-2013 Daniel A. Tysver (Beck & Tysver) http://www.bitlaw.com/patent/rights.html
  18. ^ "Top 20 licenses" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jul 2016).
  19. ^ Balter, Ben (09.06.2015).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=МИТ_лиценца&oldid=27622061”