Pređi na sadržaj

Marina Nemat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za ljude koji se zovu Nemat, pogledajte Nemat.

Marina Nemat
Lični podaci
Datum rođenja(1965-04-22)22. april 1965. (59 god.)
Mesto rođenjaTeheran, Iran
Zvanični veb-sajt
www.marinanemat.com

Marina Nemat (Persijski: مارینا نِمت‎, Ruski: Marina Nemat; rođena 22. aprila 1965) je autorka dva memoara o svom životu i odrastanju u Iranu, služeći kaznu u zatvoru Evin zbog govorenja protiv iranske vlade, izbegavši smrtnu kaznu i konačno pobegavši iz Irana da živi u Kanadi.

Život[uredi | uredi izvor]

Nematine bake su obe bile ruskinje, ona je odgajana u ruskoj pravoslavnoj hrišćanskoj porodici u Teheranu.[1] Obe njene bake su, sa svojim muževima za koje su se venčale pre ruske revolucije 1917, pobegle iz Rusije u Iran kao deo masovnog talasa migracije koja je počela[2][3]. Njen otac je radio kao plesni instruktor, njena majka kao frizerka[4]. Bila je srednjoškolka kada je moharhiju Mohameda Reze Pahlavija srušila Islamska revolucija Ajatolaha Homeinija. Dok se studentkinja Marina Nemat protivila represivnoj politici nove Islamske vlade, prisustvovala je demonstracijama i pisala anti-revolucionarne članke u studentskim novinama[4].

15. januara 1982, kada je imala 16 godina, Nemat je uhapšena i zatvorena zbog svojih stavova protiv revolucije.[4] Mučena je u zloglasnom zatvoru Evin, poznatom po zverstvima nad političkim zatvorenicima, i osuđena na smrt.[5] Spasio ju je zatvorski čuvar, koji je takođe postigao ublažavanje kazne u doživotnom zatvoru. Međutim, nakon pet meseci zatvora, postalo je jasno da je Ali razvio povezanost sa Nemat, i nameravao da je prisili da se uda za njega.[5] Nemat se na kraju venčala sa čuvarem i puštena je iz zatvora; on je kasnije ubijen.[4]

Nemad se kasnije venčala sa Andreom Nematom.[6] Pobegli su u Kanadu 1991. i imaju dva sina. Nemat je radila u franšizi restorana Aurora, Swiss Chalet lanca restorana, i svoju životnu priču napisala je u 78000 reči.[4] Znala je da mnoge žrtve ne žele da pričaju o svojoj sudbini.[5]

Danas Nemat honorarno predaje pisanje memoara na Univerzitetu Toronto u školi kontinuiranih studija,[7] i redovno govori o svojim iskustvima pred srednjoškolskim odeljenjima, univerzitetima, bibliotekama, udruženjima. Redovna je učesnica foruma za slobodu u Oslu. 2012. gostovala je kao govornik na forumu za slobodu u San Francisku fondacije za ljudska prava, zajedno sa Aung San Su Ći i Garijem Kasparovim.

Memoari[uredi | uredi izvor]

Njenu knjigu Zarobljenik iz Teherana objavilo je 27 izdavačkih kuća širom sveta (2012).[8] U aprilu 2012, pozorišna adaptacija knjige postavljena je u pozorištu Passe Muraille u Torontu, pod upravo Maje Ardal. 2014, Nemat je takođe sarađivala sa plesnim pozorištem Motus O da bi stvorila multudisciplinirano delo zasnovano na memoarima koji se sastoje od ''кобинације изговорене речи, покрета, видеа и музике.''[9][10] U novembru 2016, produkcija je izvedena u muzeju za ljudska prava u Kanadi.[11]

2010, Nemat je objavila još jednu knjinu, Posle Teherana: Obnovljen život.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Marini Nemat dodeljena je prva nagrada za ljudsko dostojanstvo u decembru 2007. Ovu nagradu svake godine dodeljuju Evropski parlament i kulturno udruženje Evropa 2004. Nagrada za ljudsko dostojanstvo ''прославља организације и појединце који раде за свет ослобођен нетолеранције и социјалне неправде, свет у коме се поштују основна људска права.''[12] Odbor za nagradu rekao je da je Nemat izabrana ''због своје снаге карактера упркос животним искуствима.''[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Terrible Drama of Iran”. Ricochet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-23. 
  2. ^ Nemat, Marina. (PDF) https://web.archive.org/web/20190303100227/http://www.marinanemat.com/assets/essay_christmas.pdf. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 03. 2019. g.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  3. ^ Nemat, Marina (2008-05-06). Prisoner of Tehran: One Woman's Story of Survival Inside an Iranian Prison (na jeziku: engleski). Simon and Schuster. ISBN 978-1-4165-3743-4. 
  4. ^ a b v g d Shephard, Michelle. „"The woman without a past" Toronto Star. p. A05.”.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć)
  5. ^ a b v Shephard, Michelle (2007-04-22). „My home, my horror”. thestar.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-23. 
  6. ^ „Flight from Iran”. web.archive.org. 2011-09-27. Arhivirano iz originala 27. 09. 2011. g. Pristupljeno 2020-12-23. 
  7. ^ „Instructor Biography | University of Toronto School of Continuing Studies”. web.archive.org. 2014-09-15. Arhivirano iz originala 15. 09. 2014. g. Pristupljeno 2020-12-23. 
  8. ^ „Marina Nemat | Slopen Agency”. www.slopenagency.com. Arhivirano iz originala 20. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-24. 
  9. ^ „PRISONER OF TEHRAN”. prisoneroftehran.ca. Arhivirano iz originala 26. 12. 2018. g. Pristupljeno 2020-12-24. 
  10. ^ „Saint John's Imperial Theatre Announces Their Twenty-Fourth Season”. The East (na jeziku: engleski). 2017-06-06. Pristupljeno 2020-12-24. 
  11. ^ „Canadian Museum for Human Rights "Prisoner of Tehran Performance and Book Signing"”. Arhivirano iz originala 01. 02. 2019. g. Pristupljeno 2020-12-24. 
  12. ^ „SLOPEN LITERARY AGENCY | Toronto author Marina Nemat awarded first "Human Dignity" prize by European Parliament; presentation in Milan, Italy, on December 15, 2007”. web.archive.org. 2011-07-06. Arhivirano iz originala 06. 07. 2011. g. Pristupljeno 2020-12-24. 
  13. ^ National Post, Saturday, December 8, 2007

Izvori[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марина_Немат&oldid=26927253”