Аунг Сан Су Ћи

С Википедије, слободне енциклопедије
Аун Сан Су Ћи
Remise du Prix Sakharov à Aung San Suu Kyi Strasbourg 22 octobre 2013-18.jpg
Аун Сан Су Ћи
Биографија
Датум рођења(1945-06-19)19. јун 1945.(76 год.)
Место рођењаРангун
 Британска Бурма
РелигијаТеравада
СупружникМајкл Ејрис (в. 1972 —  његова смрт 1999)
Деца2
РодитељиАун Сан (отац)
Хин Ћи (мајка)
ПородицаАун Сан Оо (брат)
Ба Вин (ујак)
Сеин Вин (рођак)
Професијаполитичар
УниверзитетУниверзитет у Делхију
Универзитет у Оксфорду
Универзитет у Лондону
Политичка
странка
Национална лига за демократију
ПотписAung San Suu Kyi signature 2013.svg
Сајт партије
Државна саветница Мјанмара
6. април 2016. — 1. фебруар 2021.
ПретходникТеин Сеин
Као премијер
НаследникМин Аунг Хлајнг
Као државни вођа
Државна саветница Мјанмара
30. март 2016. — 1. фебруар 2021.
ПредседникТхин Ћо
Мјин Шве (вршилац дужности)
Вин Мјин
ПретходникВуна Маун Лвин
НаследникВуна Маун Лвин
Министарка председникове канцеларије
30. март 2016. — 1. фебруар 2021.
ПредседникТхин Ћо
Мјин Шве (вршилац дужности)
Вин Мјин
ПретходникАун Мин
Хла Тун
Со Маунг
Со Теин
Теин Њунт
Наследникупражњено место
Министарка председникове канцеларије
30. март 2016. — 1. фебруар 2021.
ПредседникТхин Ћо
ПретходникХин Маунг Со
Зеја Аунг
НаследникПе Зин Тун
Председница Националне лиге за демократију
Тренутна функција
Функцију обавља од 18. новембар 2011.
ПретходникАунг Шве
Лидер опозиције
2. мај 2012. — 29. јануар 2016.
ПредседникТеин Сеин
ПретходникСаи Хла Ћо
НаследникТеин Сеин
Генерални секретар Националне лиге за демократију
27. септембар 1988. — 18. новембар 2011.
Претходникпозиција успостављена
Наследникпозиција укинута
Народна посланица Бурманског представничког дома за Кому
2. мај 2012. — 30. март 2016.
ПретходникСо Тинт
Наследникупражњено место

Аун Сан Су Ћи (бурм. အောင်ဆန်းစုကြည် MCLTS: [aung hcan: cu. krany], IPA: /àʊN sʰáN sṵ tɕì/;[н. 1][2] Рангун, 19. јун 1945) бурманска је продемократска политичарка, вођа партије Национална лига за демократију и добитница Нобелове награде за мир 1991. Од априла 2016. па до фебруара 2021. године се налазила на новооснованом положају државне саветнице Мјанмара (en) а осим тога је била и министар спољних послова (en).

Аунг је најмлађа ћерка Аунг Сана, оца нације модерног Мјанмара, и Кин Ћи. Она је рођена је у Рангуну у Британској Бурми. По завршетку студија на Универзитету у Делхију 1964. године и Универзитету Окcфорд 1968. године, три године је радила у Уједињеним нацијама. Она се удала се за Мајкла Ариса 1972. године, са којим је имала двоје деце.

Аунг Сан Су Ћи се истакла у 8888 устанку, 8. августа 1988, и постала генерална секретарица НЛД-а, партије коју је формирала уз помоћ неколико пензионисаних војних званичника који су критиковали војну хунту. На изборима 1990. НЛД је освојио 81% места у парламенту, али су резултати поништени, пошто је војна влада (Државно веће за мир и развој - СПДЦ) одбила да преда власт, што је резултирало међународним осудама. Она је била у притвору пре избора и остала је у кућном притвору скоро 15 од 21 године од 1989. до 2010. године, поставши једна од најистакнутијих политичких затвореника на свету. Године 1999. магазин Тајм именовао ју је једним од „Гандијеве деце“ и његовим духовним наследником ненасиља.[3] Она је преживела је покушај атентата у Депајинском масакру 2003. године када је убијено најмање 70 особа повезаних са НЛД-ом.[4]

Првог фебруара 2021. је ухапшена од стране војске током актуелног државног удара, након што је војска прогласила опште изборе који су се одржали у новембру 2020. за фалсификоване.[5]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Име је на бурманском језику, није на енглеском језику, тако да се у овом случају НЕ примењују правила за транскрипцију са енглеског језика односно [ŋ] у IPA запису (/aʊŋˌ/ тако није Аунг већ Аун). Осим овога, референца за изговор каже да се не изговара нг већ н као аун (“Aung” is roughly pronounced “Oun” (rhymes with “sound,” without the ‘d’ and ‘s’). Most Burmese people with the name ‘Aung’ spell it misleadingly with ‘ng’ because in Burmese, it is spelled with a silent ‘ng.’).
    Аунг Сан Су Чи би била транскрипција према IPA запису за изговор имена у енглеском језику (/aʊŋˌsæn.suːˈtʃiː/); у енглеском језику је карактеристично непостојање слова односно гласа који одговара српском слову и гласу ћ, па се у IPA запису за изговор на енглеском користи /tʃ/ уместо /tɕ/ које се користи у IPA запису за изговор на бурманском језику, о чему такође говори и референца за изговор (And “Kyi” is the one most people have trouble with. The pronunciation of “Kyi” does not even exist in English, so a “Chee” is the closest approximation. But for those who are familiar with Spanish or French, the ‘k’s in those languages are softened. But the “Kyi” is a combination of the soft ‘k’ and a ‘y’ sound, which is hard to explain.). У српском језику, транскрибовање имена из бурманског језика према изговору у енглеском или било ком другом језику је погрешно. Нечујни алвеолопалатални африкат [tɕ] је у IPA запису најближи српском слову ћ (в. en:wikt:tɕ).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Aung San Suu Kyi”. Desert Island Discs. 27. 1. 2013. BBC Radio 4. Архивирано из оригинала на датум 26. 12. 2018. Приступљено 18. 1. 2014. 
  2. ^ „Детаљно објашњење како изговорити име Аун Сан Су Ћи”. viss.wordpress.com (на језику: енглески). 15. 9. 2007. Приступљено 14. 7. 2016. »“Aung” is roughly pronounced “Oun” (rhymes with “sound,” without the ‘d’ and ‘s’). Most Burmese people with the name ‘Aung’ spell it misleadingly with ‘ng’ because in Burmese, it is spelled with a silent ‘ng.’ “San” is pronounced close enough, but to be more exact, it has to be lengthened (so more “Saan” rather than “San”.) “Suu,” unlike the misleading lengthening of the vowel, is short and abrupt. So it’s more of a a snappy and quick “Su” rather than a long-voweled “Suu.” And “Kyi” is the one most people have trouble with. The pronunciation of “Kyi” does not even exist in English, so a “Chee” is the closest approximation. But for those who are familiar with Spanish or French, the ‘k’s in those languages are softened. But the “Kyi” is a combination of the soft ‘k’ and a ‘y’ sound, which is hard to explain.« 
  3. ^ „The Children of Gandhi” (excerpt). Time. 31. 12. 1999. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2013. 
  4. ^ Zarni Mann (31. 5. 2013). „A Decade Later, Victims Still Seeking Depayin Massacre Justice”. The Irrawaddy. Приступљено 1. 6. 2013. 
  5. ^ „Myanmar's Aung San Suu Kyi 'detained by military', NLD party says”. BBC News. Приступљено 2. фебруар 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]