Пређи на садржај

Марина Немат

С Википедије, слободне енциклопедије

За људе који се зову Немат, погледајте Немат.

Марина Немат
Лични подаци
Датум рођења(1965-04-22)22. април 1965. (59 год.)
Место рођењаТехеран, Иран
Званични веб-сајт
www.marinanemat.com

Марина Немат (Персијски: مارینا نِمت‎, Руски: Марина Немат; рођена 22. априла 1965) је ауторка два мемоара о свом животу и одрастању у Ирану, служећи казну у затвору Евин због говорења против иранске владе, избегавши смртну казну и коначно побегавши из Ирана да живи у Канади.

Живот

[уреди | уреди извор]

Нематине баке су обе биле рускиње, она је одгајана у руској православној хришћанској породици у Техерану.[1] Обе њене баке су, са својим мужевима за које су се венчале пре руске револуције 1917, побегле из Русије у Иран као део масовног таласа миграције која је почела[2][3]. Њен отац је радио као плесни инструктор, њена мајка као фризерка[4]. Била је средњошколка када је мохархију Мохамеда Резе Пахлавија срушила Исламска револуција Ајатолаха Хомеинија. Док се студенткиња Марина Немат противила репресивној политици нове Исламске владе, присуствовала је демонстрацијама и писала анти-револуционарне чланке у студентским новинама[4].

15. јануара 1982, када је имала 16 година, Немат је ухапшена и затворена због својих ставова против револуције.[4] Мучена је у злогласном затвору Евин, познатом по зверствима над политичким затвореницима, и осуђена на смрт.[5] Спасио ју је затворски чувар, који је такође постигао ублажавање казне у доживотном затвору. Међутим, након пет месеци затвора, постало је јасно да је Али развио повезаност са Немат, и намеравао да је присили да се уда за њега.[5] Немат се на крају венчала са чуварем и пуштена је из затвора; он је касније убијен.[4]

Немад се касније венчала са Андреом Нематом.[6] Побегли су у Канаду 1991. и имају два сина. Немат је радила у франшизи ресторана Аурора, Swiss Chalet ланца ресторана, и своју животну причу написала је у 78000 речи.[4] Знала је да многе жртве не желе да причају о својој судбини.[5]

Данас Немат хонорарно предаје писање мемоара на Универзитету Торонто у школи континуираних студија,[7] и редовно говори о својим искуствима пред средњошколским одељењима, универзитетима, библиотекама, удружењима. Редовна је учесница форума за слободу у Ослу. 2012. гостовала је као говорник на форуму за слободу у Сан Франциску фондације за људска права, заједно са Аунг Сан Су Ћи и Гаријем Каспаровим.

Мемоари

[уреди | уреди извор]

Њену књигу Заробљеник из Техерана објавило је 27 издавачких кућа широм света (2012).[8] У априлу 2012, позоришна адаптација књиге постављена је у позоришту Passe Muraille у Торонту, под управо Маје Ардал. 2014, Немат је такође сарађивала са плесним позориштем Motus O да би створила мултудисциплинирано дело засновано на мемоарима који се састоје од ''кобинације изговорене речи, покрета, видеа и музике.''[9][10] У новембру 2016, продукција је изведена у музеју за људска права у Канади.[11]

2010, Немат је објавила још једну књину, После Техерана: Обновљен живот.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Награде

[уреди | уреди извор]

Марини Немат додељена је прва награда за људско достојанство у децембру 2007. Ову награду сваке године додељују Европски парламент и културно удружење Европа 2004. Награда за људско достојанство ''прославља организације и појединце који раде за свет ослобођен нетолеранције и социјалне неправде, свет у коме се поштују основна људска права.''[12] Одбор за награду рекао је да је Немат изабрана ''због своје снаге карактера упркос животним искуствима.''[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Terrible Drama of Iran”. Ricochet (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-23. 
  2. ^ Nemat, Marina. (PDF) https://web.archive.org/web/20190303100227/http://www.marinanemat.com/assets/essay_christmas.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2019. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Nemat, Marina (2008-05-06). Prisoner of Tehran: One Woman's Story of Survival Inside an Iranian Prison (на језику: енглески). Simon and Schuster. ISBN 978-1-4165-3743-4. 
  4. ^ а б в г д Shephard, Michelle. „"The woman without a past" Toronto Star. p. A05.”.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  5. ^ а б в Shephard, Michelle (2007-04-22). „My home, my horror”. thestar.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-23. 
  6. ^ „Flight from Iran”. web.archive.org. 2011-09-27. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 2020-12-23. 
  7. ^ „Instructor Biography | University of Toronto School of Continuing Studies”. web.archive.org. 2014-09-15. Архивирано из оригинала 15. 09. 2014. г. Приступљено 2020-12-23. 
  8. ^ „Marina Nemat | Slopen Agency”. www.slopenagency.com. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 2020-12-24. 
  9. ^ „PRISONER OF TEHRAN”. prisoneroftehran.ca. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 2020-12-24. 
  10. ^ „Saint John's Imperial Theatre Announces Their Twenty-Fourth Season”. The East (на језику: енглески). 2017-06-06. Приступљено 2020-12-24. 
  11. ^ „Canadian Museum for Human Rights "Prisoner of Tehran Performance and Book Signing"”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2019. г. Приступљено 2020-12-24. 
  12. ^ „SLOPEN LITERARY AGENCY | Toronto author Marina Nemat awarded first "Human Dignity" prize by European Parliament; presentation in Milan, Italy, on December 15, 2007”. web.archive.org. 2011-07-06. Архивирано из оригинала 06. 07. 2011. г. Приступљено 2020-12-24. 
  13. ^ National Post, Saturday, December 8, 2007

Извори

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марина_Немат&oldid=26927253”