Mariner 6

Mariner 6
Mariner 6
Operator	NASA
Proizvođač	Jet Propulsion Laboratory
Tip misije	orbiter
Raketa-nosač	Atlas-Centaur SLV-3C
Masa	411.8 kg
Snaga napajanja	449 W

Mariner 6 bila je američka letelica iz Mariner programa dizajnirana da istražuje Mars. Mariner 6 radio je zajedno sa Marinerom 7 koji je lansiran nekoliko dana nakon Marinera 6. Ovo je predstavljalo prvi put da su dve letelice radile zajedno na jednoj misiji. Letelica je analizirala atmosferu Marsa na ekvatoru i polovima i na Zemlju poslala stotine slike prilično dobre rezolucije. Takođe, Mariner 6 istraživao je i samo tlo planete iz vazduha posebnim senzorima. Dobijeni rezultati služili su za procenu da li je na Marsu nekada postojao život pošto se smatra da ako je na Marsu ikada bilo života, to bi sigurno ostavilo tragove u njegovoj atmosferi ili na samoj površini.

Sa Marinerom 7 letelica se uparila 5 dana kasnije.

Mars

Mariner 6 najbliže je prišao Marsu 5. avgusta 1969. godine u 05:00:49 UT i tada se nalazio na razdaljini od 3430 km iznad tla planete. To je bilo skoro duplo manje rastojanje nego što je pre njega izveo Mariner 4.

Nakon završetka misije, Mariner 6 našao se u orbiti oko Sunca.

Na poslatim snimcima (ukupno 201) videlo se oko 20% Marsovskog tla. Istražene su tamne strukture na Marsu, kao i marsovski kanali za koje se ranije mislilo da predstavljaju ostatke od ranijih civilizacija koje su živele na ovoj planeti. Jedan od astronoma koji su dali teoriju života na Marsu bio je Persival Louel koji je iz svoje opservatorije godinama beležio podatke o kanalima i strukturama na Marsu. Dobijeni snimci bili su dosta boljeg kvaliteta nego prethodni od Marinera 4.

Letelica

Mariner 6 i Mariner 7 bili su identični. Telo letelice bilo je oktogonalnog oblika izgrađenog od magnezijuma dugačko manje od pola metra. Letelica je posedovala 4 solarna panela i kupastu antenu na vrhu tela. Svi intrumenti zajedno su težili 57.6 kilograma a sa solarnim panelima i antenom Mariner 6 bio je dugačak 6 metara i visok 3.35 metara. Posedovao je softver koji mu je omogućavao sinhronizovanje i komunikaciju sa Marinerom 7.

Letelica je bila stabilizovana po sve tri ose. Za orijentaciju korišćene su po tradiciji zvezde Sunce i Kanopus. Imala je ugrađen žiroskop za orijentaciju, dva para motora, dva primarna i četiri sekundarna sunčana senzora. Zahvaljujući solarnim panelima, letelica je mogla da se snabdeva sa oko 450 W kad je bila kod Marsa i 800 W kad je bila kod Zemlje (više energije mogla je da prikupi blizu Zemlje jer je bliža Suncu)

Instrumenti

• kamere
• Spektrometar u infracrvenom delu spektra
• Spektrometar u ultraljubičastom delu spektra
• specijalni termometar
• oprema za komunikaciju (dva kanala)
• oprema za kontrolu fluksa i temperature

Vidi još

• Mariner 1
• Mariner
• Mariner 2
• Mariner 3
• Mariner 4
• Mariner 5
• Mariner 7
• Mariner 8
• Mariner 9
• Mariner 10

Izvori

• Misija Mariner 6
• O Marineru 6 i 7 na petermasek.tripod.com