Marko Nešić
 | Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
| Marko Nešić | |
|---|---|
 čika Marko | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. mart 1873. |
| Mesto rođenja | Novi Sad, Austrougarska |
| Datum smrti | 30. april 1938. (65 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Kraljevina Jugoslavija |
Marko Nešić (Novi Sad, 2. mart 1873[1] — Novi Sad, 3. april 1938) bio je jedan od najvećih srpskih kompozitora s kraja XIX i početka XX veka je bio berber, esperantista i tamburaš. Napisao je preko 300 kompozicija.[traži se izvor]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Jedno vreme je vodio tamburaški orkestar SZPD Neven u Novom Sadu, kome je 1911. godine napisao i posveti kompoziciju „Neven kolo“ – danas je himna društva a u narodu peva kao stara gradska pesma. Iako je bio istaknuti aktivista u radničkom, kulturnom i društvenom životu Novog Sada i Vojvodine, najviše će ostati upamćen po harmonizaciji vojvođanskih pesama. Završio je berberski i stolarski zanat ali se od 1890. godine posvetio isključivo muzici i komponovanju.
Izdao je knjigu „Školu za tamburu“, sam je pisao, komponovao i štampao svoja dela, a na zahtev ih je slao tamburaškim orkestrima koji su ih izvodili širom prostora Balkana i Evrope. Mnoge njegove pesme su snimljene na singl pločama u Americi između 1914. i 1938. godine. Svirao je prim tamburu, brač i šargiju. Bio je šef tamburaških orkestara Bratimstvo, Beli Orao, Ekscelsior...
Od njegovih pesama koje su prihvaćene u narodu i pevaju se kao stare gradske opesme, najpoznatije su: „Žabaljka“ , „Bogata sam imam svega“ , „Dones' mi vina krčmarice“, „Kad sam bio mlađan lovac ja“, „Neven Kolo“ , „Đuvegije gde ste da ste“ ,„Cvetala mi ruža na pendžeru“ a pesma „Biće skoro propast sveta“ je poslužila kao muzički motiv u istoimenom filmu Saše Petrovića, u kome je maestralno izvode deronjski tamburaši i orkestar Janike Balaša.
Sa tamburaškim orkestrom Vase Jovanovića nastupao je u svim glavim gradovima Evrope, gde je postao zagriženi simpatizer esperata. Godine 1900. aprila imali su Novosađani uspešni (više puta ponovljeni) nastup u Dražđanima, u Saksoniji, a predstojao im je koncert u Hamburgu. Profesori dražđanskog konzervatorijuma su tom tamburaškom orkestru dodelili počasnu diplomu.[2]
Osnivač je društva za esperanto u Novom Sadu, koje danas nosi njegovo ime.
Kao veliki simpatizer radničkog i socijalističkog pokreta bio je omiljen u Novom Sadu a svi su ga zvali jednostavno čika Marko. Na njegovoj sahrani, neposredno pred prvomajske praznike 1938. godine okupio se veliki broj novosađana kao i pripadnika raznih radničkih organizacija, koji su natpisima na dotad neviđenom broju venaca odali poštu svom drugu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Trideset nadgrobnih spomenika sa grobnim mestima istaknutih političkih, kulturnih i javnih radnika, na Almaškom groblju u Novom Sadu, O. Nov
- ^ "Carigradski glasnik", Carigrad 1900. godine
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sa pesmom u narodu almanah, Tiski Cvet, Novi Sad, 2009.
- Vojvođanska tamburica, Sava Vukosavljev, Matica srpska, Novi Sad, 1990.
- Žice tamburice, Savez muzičkih društava Vojvodine, Novi Sad, 1985.
- Arhiva SZPD, Neven, Novi Sad, od 1892. do 1938.