Marko Nešić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Marko Nešić
Marko Nešić - Neven Kolo.jpg
čika Marko
Datum rođenja(1873-03-02)2. mart 1873.
Mesto rođenjaNovi Sad
Austrougarska
Datum smrti30. april 1938.(1938-04-30) (65 god.)
Mesto smrtiNovi Sad
Kraljevina Jugoslavija

Marko Nešić (Novi Sad, 2. mart 1873[1] — Novi Sad, 3. april 1938) jedan od najvećih srpskih kompozitora s kraja XIX i početka XX veka je bio berber, esperantista i tamburaš. Napisao je preko 200 kompozicija.

Jedno vreme je vodio tamburaški orkestar SZPD Neven u Novom Sadu, kome je 1911. godine napisao i posveti kompoziciju „Neven kolo“ – danas je himna društva a u narodu peva kao stara gradska pesma. Iako je bio istaknuti aktivista u radničkom, kulturnom i društvenom životu Novog Sada i Vojvodine, najviše će ostati upamćen po harmonizaciji vojvođanskih pesama. Završio je berberski i stolarski zanat ali se od 1890. godine posvetio isključivo muzici i komponovanju.

Izdao je knjigu „Školu za tamburu“, sam je pisao, komponovao i štampao svoja dela, a na zahtev ih je slao tamburaškim orkestrima koji su ih izvodili širom prostora Balkana i Evrope. Mnoge njegove pesme su snimljene na singl pločama u Americi između 1914. i 1938. godine. Svirao je prim tamburu, brač i šargiju. Bio je šef tamburaških orkestara Bratimstvo, Beli Orao, Ekscelsior...

Od njegovih pesama koje su prihvaćene u narodu i pevaju se kao stare gradske opesme, najpoznatije su: „Žabaljka“ , „Bogata sam imam svega“ , „Dones' mi vina krčmarice“, „Kad sam bio mlađan lovac ja“, „Neven Kolo“ , „Đuvegije gde ste da ste“ ,„Cvetala mi ruža na pendžeru“ a pesma „Biće skoro propast sveta“ je poslužila kao muzički motiv u istoimenom filmu Saše Petrovića, u kome je maestralno izvode deronjski tamburaši i orkestar Janike Balaša.

Sa tamburaškim orkestrom Vase Jovanovića nastupao je u svim glavim gradovima Evrope, gde je postao zagriženi simpatizer esperata. Godine 1900. aprila imali su Novosađani uspešni (više puta ponovljeni) nastup u Dražđanima, u Saksoniji, a predstojao im je koncert u Hamburgu. Profesori dražđanskog konzervatorijuma su tom tamburaškom orkestru dodelili počasnu diplomu.[2]

Osnivač je društva za esperanto u Novom Sadu, koje danas nosi njegovo ime.

Kao veliki simpatizer radničkog i socijalističkog pokreta bio je omiljen u Novom Sadu a svi su ga zvali jednostavno čika Marko. Na njegovoj sahrani, neposredno pred prvomajske praznike 1938. godine okupio se veliki broj novosađana kao i pripadnika raznih radničkih organizacija, koji su natpisima na dotad neviđenom broju venaca odali poštu svom drugu.

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Sa pesmom u narodu almanah, Tiski Cvet, Novi Sad, 2009.
  • Vojvođanska tamburica, Sava Vukosavljev, Matica srpska, Novi Sad, 1990.
  • Žice tamburice, Savez muzičkih društava Vojvodine, Novi Sad, 1985.
  • Arhiva SZPD, Neven, Novi Sad, od 1892. do 1938.

Vidi još[uredi]