Masakr u Nemersdorfu
| Masakr u Nemersdorfu | |
|---|---|
,_ermordete_Deutsche.jpg) Ubijeni nemački civili u Nemersdorfu, oktobar 1944 | |
| Vrsta napada | Masakr, silovanje |
Masakr u Nemersdorfu je bio masakr civila koji su počinili vojnici Crvene armije u kasnim fazama Drugog svetskog rata. Nemersdorf (današnje Majakovskoe, Kalinjingradska oblast) je bilo jedno od prvih predratnih etničkih nemačkih naselja koje je palo u ruke Crvene armije koja je napredovala tokom rata. Sovjetski vojnici su 21. oktobra 1944. ubili mnoge nemačke civile, kao i francuske i belgijske zarobljenike. Navodi se da su ubijena okvirno 74 nemačka civila i 50 francuskih i belgijskih ratnih zarobljenika.
Incident[uredi | uredi izvor]
Drugi bataljon 25. gardijske tenkovske brigade, koji je pripadao 2. gardijskom tenkovskom korpusu 11. gardijske armije, prešao je Angerapski most i uspostavio mostobran na zapadnoj obali reke Rominte 21. oktobra 1944. godine. Nemačke snage su pokušale da ponovo zauzmu most, ali su sovjetski tenkovi i pešadija za podršku odbili nekoliko napada. Tokom vazdušnog napada, jedan broj sovjetskih vojnika sklonio se u improvizovani bunker koji je već zauzelo 14 meštana. Prema svedočenju teško povređene žene, Gerde Mečulat, kada je stigao sovjetski oficir i naredio da svi izađu, Sovjeti su pucali i ubili nemačke civile iz neposredne blizine. Tokom noći, sovjetska 25. tenkovska brigada dobila je naređenje da se povuče preko reke i zauzme odbrambene položaje duž Rominte. Vermaht je povratio kontrolu nad Nemersdorfom i otkrio masakr.[1][2]
Dokaz[uredi | uredi izvor]
Vlasti nacističke Nemačke organizovale su međunarodnu komisiju za istragu, na čelu sa Estoncem Hjalmarom Meeom i drugim predstavnicima neutralnih zemalja, kao što su frankistička Španija, Švedska i Švajcarska. Saslušala je izveštaj lekarske komisije, koja je izvestila da su sve mrtve žene bile silovane (bile su starosti od 8 do 84 godine). Nacističko Ministarstvo propagande (zasebno) je koristilo Felkišer beobahter i bioskopsku serijuWochenschau da optuži sovjetsku armiju da je ubila desetine civila u Nemmersdorfu i da je po kratkom postupku pogubila oko 50 francuskih i belgijskih neboračkih zarobljenika, koji su bili naređeni da se brine o rasnim konjima ali je bio blokiran mostom.
Ratna propaganda[uredi | uredi izvor]
U to vreme, nacističko Ministarstvo propagande je širilo detaljan opis događaja kako bi dehumanizovali Sovjete u očima nemačkih vojnika.[3] Na domaćem frontu, civili su odmah reagovali, sa povećanjem broja dobrovoljaca koji su se pridružili Volksšturmu. Više civila je, međutim, je reagovalo na paničan način i počelo masovno da napušta to područje.[3]
Za mnoge Nemce „Nemersdorf“ je postao simbol ratnih zločina koje je počinila Crvena armija i primer najgoreg ponašanja u istočnoj Nemačkoj.
Ponovna istraga[uredi | uredi izvor]
Nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, novi izvori su postali dostupni i među naučnicima je postalo dominantno gledište da je podatke o masakru promenio i zapravo iskoristio Gebels u pokušaju da izazove otpor civila sovjetskoj armiji koja je napredovala. Bernhard Fiš, u svojoj knjizi Nemmersdorf, October 1944. What actually happened in East Prussia, zaključilo je da su bar neke fotografije bile oslobođene, neke žrtve na fotografijama su iz drugih istočnopruskih sela, a ozloglašenih vrata štale za raspeće nije bilo čak ni u Nemmersdorfu. Pored toga, pisac Joahim Rajš, koji je takođe tvrdio da je svedok događaja, smatrao je da su Sovjeti bili u Nemersdorfu na manje od četiri sata teških borbi ispred mosta, pre nego što se povukao na odbrambene položaje.[4]
Ser Ijan Keršo je među istoričarima koji veruju da su sovjetske snage počinile masakr u Nemersdorfu, ali detalji i brojevi su sporni.[5] Nemački savezni arhiv sadrži mnoge savremene izveštaje i fotografije zvaničnika nacističke Nemačke o žrtvama masakra u Nemersdorfu. Krajem 20. veka, Alfred de Zajas je intervjuisao brojne nemačke vojnike i oficire koji su bili u oblasti Nemersdorfa u oktobru 1944. da bi saznao šta su videli. Takođe je intervjuisao belgijske i francuske ratne zarobljenike koji su bili u tom području i pobegli sa nemačkim civilima pre sovjetskog napredovanja. De Zajas je te izvore ugradio u dve knjige: Nemesis at Potsdam i A Terrible Revenge.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b De Zayas, Alfred. „DIE GROßE FLUCHT AUS DEM OSTEN” (na jeziku: German). Pristupljeno 29. 10. 2011.
- ^ Hinz, Thorsten. „Kein Erinnerungsort nirgends” (na jeziku: German). Arhivirano iz originala 15. 11. 2011. g. Pristupljeno 29. 10. 2011.
- ^ a b Samuel, Wolfgang. "War on the Ground", The War of Our Childhood: Memories of World War II, University of Mississippi Press; ISBN 1-57806-482-1.
- ^ Joachim Reisch testimony, schuka.net; accessed 7 December 2014.
- ^ Kershaw, Sir Ian, The End, 2012, Penguin Books, pp. 111–17.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Koschorrek, Gunter. Blood Red Snow, The Memoirs of a German Soldier in the Eastern Front Zenith Press, ISBN 978-0-7603-2198-0
- Brandenburg, Christel Weiss and Dan Laing. Ruined by the Reich: Memoir of an East Prussian Family, 1916–1945. McFarland & Company; ISBN 0-7864-1615-7
- Hinz, Thorsten. Eines der düsteren Kapitel – Nemmersdorf: Neue Aspekte eines Verbrechens, in www.jungefreiheit.de 47/97 14. November 1997
- Reisch, Joachim. `Perkallen Versunkenes Paradies in Ostpreußen´ Landgut und Pferdegestüt zwischen Rominten und Trakehnen – Dokumentation (1999)
- Archived website mirroring various reports about Nemmersdorf
- Nemački TV kanal ZDF: Die Wahrheit über Nemmersdorf
.svg){kind=small}
