Калињинградска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калињинградска област
Застава Калињинградске области Грб Калињинградске области
Застава Грб


Map of Russia - Kaliningrad Oblast.svg |
Положај Калињинградске области
Матична држава Русија
Административни центар Калињинград
Службени језик руски
Влада
 - Председник Владе Јуриј Матоћкин (1991.-1996.)
 - Председник Владе Леонид Горбенко (1996.-2000.)
 - Председник Владе Владимир Егоров (2000.-2005.)
 - Председник Владе Георгиј Боос (2005.-2010.)
 - Председник Владе Николај Цуканов (2010.-2015.)
Историја  
 - Монашка држава Тевтонских витезова 1224. - 1525
 - Пруско Војводство 1525. - 1618
 - Пруско Краљевство 1618. - 1918
 - Слободна држава Прусија 1918. - 1933
 - Кенигзберска област 1945. - 1946
 - Калињинградска област 1946. - 
Површина  
 - Укупно 15,125 km²
Становништво  
 - 2015 968.944
 - Густина 64,06/km²
БДП (ПКМ) 2013. приближно
 - Укупно 277,3 млрд. руб.
 - По глави становника 289.200 руб.
Валута Руска рубља (RUB) (100 копејки)
Временска зона UTC +2 (USZ1)
Интернет домен .ru

Калињинградска област (рус. Калинингра́дская о́бласть) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом области. Ова област се налази на крајњем западу Русије и представља руску ексклаву на обали југоисточног Балтика између Пољске и Литваније. Припада Северозападном федералном округу Русије.

Административни центар области је град Калињинград, (познат по историјском имену Кенигзберг). Поред њега, већи градови су Совјетск (Тилзит), Балтијск и Черњаховск.

Област има површину од 15.100 km² и 955.281 становника.

Садашњи гувернер области, од 2010, је Николај Цуканов.

Етимологија[уреди]

Област носи име по административном центру, Калињинграду. Град су основали древни Пруси 1255. године, а кроз своју историју променио је неколико имена: Твангсте, Кенигзберг и коначно од 1946. Калињинград. Садашње име град је добио по бившем совјетском државнику Михаилу Калињину.

Становници Калињинградске области, ове области неформално зову „Јантарни крај“ (рус. Янта́рный край), јер је ова област позната по рудницима јантара (ћилибара). У њој се налази 90% светских резерви ове окамењене смоле.

Географија[уреди]

Мапа Калињинградске области

Географски положај[уреди]

Плажа Самбијског полуострва око Светлогорска

Калињинградска Област је најзападни регион Русије. Налази се у Централној Европи. Одвојен од остатка руској територији других држава, али је повезан са морем и на тај начин полуексклавом.

Максимална дужина региона од запада према истоку - 205 км, од севера до југа - 108 км. Дужина граница у региону, које су уједно и државна граница Руске Федерације, је 540 км. Од тога, 410 км су на земљишту - отприлике једнака граници са Пољском и Литванијом, и 140 километара приморски границе дуж обале Балтичког мора.

Временска зона[уреди]

Временска зона Калињинградској области

Извршеног пребијања од UTC је 2:00. Калининградске време разликује од московском времену -1 сат у лето поклапа са временом у балтичким државам, Финске, Израела, Турске, Украјине, Белорусије и за разлику од по средњеевропском времену +1 сат.

Историја[уреди]

Област је историјски представљала северни део Источне Пруске. Ту је у Средњем веку живео народ Пруси, који је говорио данас изумрлим старопруским језиком. Тевтонски витезови су покорили ову област, наметнули становништву хришћанство и основали теократску државу са центром у Кенингзбергу. Досељени Немци и Пољаци су асимирали домаће Прусе. Регион је постао провинција Источна Пруска у краљевини Пруска 1773. Источна Пруска је била важан центар немачке културе. Овде је, на пример, рођен и живео филозоф Имануел Кант.

У Другом светском рату Кенингзберг је тешко бомбардовала савезничка авијација. Црвена армија је овде продрла крајем августа 1944. Немачко становништво је, у страху од освете, углавном избегло према централној Немачкој, или је касније депортовано. Уговором у Потсдаму Источна Пруска је подељена тако да је њен северни део припао Совјетском Савезу (Совјетској Русији од 1946), а јужни Пољској. У совјетски део се населило становништво из Совјетског Савеза, углавном Русије, а имена топонима су промењена. Област и њен главни град су 1946. добили име по председнику Врховног совјета СССР Михаилу Калињину.

Од распада Совјетског Савеза 1991, Калињинградска област је физички изолована од остатка Русије. То је економски погодило становништво области и она је постала позната по незапослености, криминалу, шверцу и наркоманији. И дан данас трају преговори Русије и ЕУ о визном режиму за становнике Калињинградске области. Од друге половине 1990-их Русија је прогласила Калинњинградску област за специјалну економску зону што је допринело наглом економском расту, нарочито инвестиција из ЕУ.

Становништво[уреди]

Становништво области према Госкомстат Русије је 963.128. (2014.). Густина становништва - 63.68 човек/км² (2014.). Градско становништво - 77,6% (747,376).

Демографија
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
610.885 731.936 806.864 871.283 955.281 941.873

Етнички састав је 2010. био:

Политичка подела[уреди]

Admin-map-Kaliningrad-region-2008.png

Након управне реформе 2007. године у Калињинградски региону има 22 општина:

  • 9 урбана округа
  • 13 општинских округа.

Привреда[уреди]

Калињинградска област је једна од најмилитаризованијих области Руске Федерације. Овде је седиште руске Балтичке флоте, а ту су и две ваздухопловне (Черњаховск, Донскоје) и једна ваздухопловно-поморска база (Калињинград-Чкаловск).

У области се производе вагони, тешке машине, бродови и аутомобили (Џенерал Моторс, BMW, KIA, YUEJIN). Важне су још прехрамбена индустрија и рибарство.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]