Mahakali
Mahakali (sanskrit. महाकाली) je hinduistička boginja vremena i smrti, konkretno u tradiciji Šaktizma
| Mahakali | |
|---|---|
Boginja vremena i smrti | |
| Pripadnik Mahavidja | |
 Freska Mahakali, narodni muzej u Delhiju | |
| Lični podaci | |
| Ime u devanagari | महाकाली |
| Prebivalište | Manidvipa |
| Porodica | |
| Supružnik | Mahakala |
| Mitologija | |
| Mantra | ॐ क्रीं कालिकायै नमः oṁ krīṁ kālikāyai namaḥ |
Slično boginji Kali, Mahakali je takođe svirepa boginja koja je asocirana sa univerzalnom moći, vremenom, životom, smrću kao i preporodom i oslobođenjem. Ona je supruga Bairave, boga svesti, osnova stvarnosti i postojanja. Mahakali je, na sanskritu, je etimološki feminozovana verzija reči „Mahakala" što znači „Veliko Vreme" (takođe se može interpretirati kao „smrt"), epitet bogova Naramiše i Šive u Hinduizmu.
Značenje[uredi | uredi izvor]
O poreklu Mahakali se govori u brojim indijskim spisima (šastrama). U tekstovima o šaktizmu, često je predstavljana kao Adi-šakti, iskosna sila univerzuma, identična sa krajnjom stvarnošću, ili Bramanom. Takođe je poznata kao (ženski) Prakriti i kao jedna od tri manifestacije vrhovne boginje Mahadevi koja je vezana za tri glavne „gune" ili atributa prisutna u „sanjka" filozofiji. Prema toj interpretaciji, Mahakali predstavlja silu inercije (Tamas). Uobičajeno tumačenje teksta „Devi Mahatmja" („Veličanstvenost Boginje"), kao i kasnije interpretacije teksta „Markandeja Purana" (koji se smatra glavnim svetim spisom Šaktizma) pripisuje drugačiji lik boginji u svakom od tri dela (Mahasarsvati, Mahalakšmi i Mahakali). Ovo je u skladu sa „tridevi", svetim trojstvom vehovnih boginja u Hinduizmu.
Ikonografija[uredi | uredi izvor]
U okviru indijske narodne umetnosti, Mahakali poseduje crni ili plavi ten.
Njena najzastupljenija ikona je predstavlja sa četiri ruke u kojima drži mač u obliku polumeseca, „trišui" (trozubac), odrubljenu glavu demona, i činiju, ili lobanju koju koristi kao čašu („kapala") kojom skuplja krv iz odrubljene glave. Oči su joj crvene, opijene gnevom, kosa razbarušena. Ponekad se vide mali očnjaci koji izlaze iz njenih usta zajedno sa ležećim jezikom. Okićena je vencem sačinjenim od glava demona koje je ubila, za koje se najčešće smatra da je 108 ili 50 (po uzoru na broj slova u sanskritskom alfabetu). Takođe nosi suknju napravljenu od ruku demona koje je ubila.
Njena desetoglava (dašamuki) slika je poznata kao „10 Mahavidja Mahakali", i u toj formi se smatra da predstavlja 10 mahavidja, boginja mudrosti. Ponekad je oslikana kao da sedi na lešu ili zapaljenom gorbu. Njen ten je opisan kao mračno nebo lišeno zvezda. U ovom liku je predstavljena sa deset glava, trideset vatrenih očiju, deset nogu i ruku ali se uobičajeno predstavlja u svom četvororukom liku. U svakoj od svojih deset ruku uobičajeno drži neku alatku koja je karakteristična za svaku od deset „deva" (bogova Hinduizma) koje predstavlja. Ovo implicira da je Mahakali, kao vrhovna boginja, odgovorna za sve moći koji ti ostali bogovi poseduju, što takođe nagoveštava da je ona ekvivalentna Bramanu (univerzalni princip postojanja i stvarnosti).
Nezavisno od lika kojim je oslikana, najčešće je predstavljena kako stoji na ležećem, inertnom telu Šive. Postoje brojne interpretacije ovog čina, međutim najčešća je da Mahakali predstavlja Šakti (moć stvaranja i delanja u univerzumu) a Šiva predstavlja netaknutu svest koja je sama po sebi čista i inertna. Postoji poslovica koja kaže da je „Šiva bez Šakti Šava" što svedoči tome da bi Šiva (odnosno, svest) bez Mahakali (koja je Šakti i predstavlja delalje) ostao u večnom stanju mirovanja, nalik smrti. Ovo potvrđuje i čiljenica da Šiva na sanskritu znaši leš. Još jedna interpretacije je, da gnevna i aktivna Mahakali može da obuzda svoj gnev samo u prisustvu Šive, boga svesti, i njenog muža (prema Šaivizmu) što predstavnja balans između mirnog života i divlje naravi.
Literatura[uredi | uredi izvor]
U tekstu „Markandeja Purana" Mahakali je opisana u liku Lakšmi nakon ubistva Sumbe i Nisumbe:
„Celo ovo jaja Brama, o kralju, je prožeto njom, koja je Mahakali u Mahakala, i koja ima prirodu Velike Uništavajuće Boginje. Ona je zaista Mahamari, tokom suđenog vremena; ona je stvaranje, Nerođena; ona zaista večno daje stabilnost stvorenim bićima u njihovo suđeno vreme. Ona je zaista Lakšmi, darujući prosperitet kućama ljudi dok ih se pridržava; ona zaista, kad je odsutna, se pretvara u boginju sreće pred njigovo uništenje. Dok se hvalospeva i bogosluži cvećem, tamjanom, parfemima i drugim darovima, ona poklanja bogatstvo i sinove, i um sjajan u pravednosti."[1]
— Markandeya Purana, Canto XCII
U istom tekstu, Mahakali se opisuje kao stvorena od strane Mahalakšmi, njenog sopstvenog lika:
„Maha Lakšmi je vrhovna gospodarica tri osobine, i vidljivost i nevidljivost prožimaju sve stvari, ona u svoje četiri ruke pokazuje citron, buzdovan, štit i pehar, i, blistava kao brušeno zlato, ispunjava ceo prostor svojim veličanstvom. Iz svoje materije je izdvojila osobinu tame, i dala joj oblik žene, tamne kao kolirijum, sa ogromnim očima, zmijskim glavama, tankim strukom, noseći u rukama jatagan, šolju, glavu i štit, i prožetu ljudskim i zijskim glavama. Ovo oličenje tame je zatim prozborilo Maha Lakšmi:- „Hvala ti, o majko! Dodeli mi imena i funkcije". Maha Lakšmi je odgovorila:- „Dajem ti imena Mahabhaja, Mahakali, Mahamari, glad, žeđ, san, noć, Ekavira, Kalaratri, i Čadinka, to će biti tvoja imena, i od njih ćeš saznati koje funkcije ćeš morati da vršiš."
— Markandeya Purana[2]