Махакали
Махакали (санскрит. महाकाली) је хиндуистичка богиња времена и смрти, конкретно у традицији Шактизма
| Махакали | |
|---|---|
Богиња времена и смрти | |
| Припадник Махавидја | |
 Фреска Махакали, народни музеј у Делхију | |
| Лични подаци | |
| Име у деванагари | महाकाली |
| Пребивалиште | Manidvipa |
| Породица | |
| Супружник | Mahakala |
| Митологија | |
| Мантра | ॐ क्रीं कालिकायै नमः oṁ krīṁ kālikāyai namaḥ |
Слично богињи Кали, Махакали је такође свирепа богиња која је асоцирана са универзалном моћи, временом, животом, смрћу као и препородом и ослобођењем. Она је супруга Баираве, бога свести, основа стварности и постојања. Махакали је, на санскриту, је етимолошки феминозована верзија речи „Махакала" што значи „Велико Време" (такође се може интерпретирати као „смрт"), епитет богова Нарамише и Шиве у Хиндуизму.
Значење[уреди | уреди извор]
О пореклу Махакали се говори у бројим индијским списима (шастрама). У текстовима о шактизму, често је представљана као Ади-шакти, искосна сила универзума, идентична са крајњом стварношћу, или Браманом. Такође је позната као (женски) Пракрити и као једна од три манифестације врховне богиње Махадеви која је везана за три главне „гуне" или атрибута присутна у „санјка" филозофији. Према тој интерпретацији, Махакали представља силу инерције (Тамас). Уобичајено тумачење текста „Деви Махатмја" („Величанственост Богиње"), као и касније интерпретације текста „Маркандеја Пурана" (који се сматра главним светим списом Шактизма) приписује другачији лик богињи у сваком од три дела (Махасарсвати, Махалакшми и Махакали). Ово је у складу са „тридеви", светим тројством веховних богиња у Хиндуизму.
Иконографија[уреди | уреди извор]
У оквиру индијске народне уметности, Махакали поседује црни или плави тен.
Њена најзаступљенија икона је представља са четири руке у којима држи мач у облику полумесеца, „тришуи" (трозубац), одрубљену главу демона, и чинију, или лобању коју користи као чашу („капала") којом скупља крв из одрубљене главе. Очи су јој црвене, опијене гневом, коса разбарушена. Понекад се виде мали очњаци који излазе из њених уста заједно са лежећим језиком. Окићена је венцем сачињеним од глава демона које је убила, за које се најчешће сматра да је 108 или 50 (по узору на број слова у санскритском алфабету). Такође носи сукњу направљену од руку демона које је убила.
Њена десетоглава (дашамуки) слика је позната као „10 Махавидја Махакали", и у тој форми се сматра да представља 10 махавидја, богиња мудрости. Понекад је осликана као да седи на лешу или запаљеном горбу. Њен тен је описан као мрачно небо лишено звезда. У овом лику је представљена са десет глава, тридесет ватрених очију, десет ногу и руку али се уобичајено представља у свом четвороруком лику. У свакој од својих десет руку уобичајено држи неку алатку која је карактеристична за сваку од десет „дева" (богова Хиндуизма) које представља. Ово имплицира да је Махакали, као врховна богиња, одговорна за све моћи који ти остали богови поседују, што такође наговештава да је она еквивалентна Браману (универзални принцип постојања и стварности).
Независно од лика којим је осликана, најчешће је представљена како стоји на лежећем, инертном телу Шиве. Постоје бројне интерпретације овог чина, међутим најчешћа је да Махакали представља Шакти (моћ стварања и делања у универзуму) а Шива представља нетакнуту свест која је сама по себи чиста и инертна. Постоји пословица која каже да је „Шива без Шакти Шава" што сведочи томе да би Шива (односно, свест) без Махакали (која је Шакти и представља делаље) остао у вечном стању мировања, налик смрти. Ово потврђује и чиљеница да Шива на санскриту знаши леш. Још једна интерпретације је, да гневна и активна Махакали може да обузда свој гнев само у присуству Шиве, бога свести, и њеног мужа (према Шаивизму) што представња баланс између мирног живота и дивље нарави.
Литература[уреди | уреди извор]
У тексту „Маркандеја Пурана" Махакали је описана у лику Лакшми након убиства Сумбе и Нисумбе:
„Цело ово јаја Брама, о краљу, је прожето њом, која је Махакали у Махакала, и која има природу Велике Уништавајуће Богиње. Она је заиста Махамари, током суђеног времена; она је стварање, Нерођена; она заиста вечно даје стабилност створеним бићима у њихово суђено време. Она је заиста Лакшми, дарујући просперитет кућама људи док их се придржава; она заиста, кад је одсутна, се претвара у богињу среће пред њигово уништење. Док се хвалоспева и богослужи цвећем, тамјаном, парфемима и другим даровима, она поклања богатство и синове, и ум сјајан у праведности."[1]
— Markandeya Purana, Canto XCII
У истом тексту, Махакали се описује као створена од стране Махалакшми, њеног сопственог лика:
„Маха Лакшми је врховна господарица три особине, и видљивост и невидљивост прожимају све ствари, она у своје четири руке показује цитрон, буздован, штит и пехар, и, блистава као брушено злато, испуњава цео простор својим величанством. Из своје материје је издвојила особину таме, и дала јој облик жене, тамне као колиријум, са огромним очима, змијским главама, танким струком, носећи у рукама јатаган, шољу, главу и штит, и прожету људским и зијским главама. Ово оличење таме је затим прозборило Маха Лакшми:- „Хвала ти, о мајко! Додели ми имена и функције". Маха Лакшми је одговорила:- „Дајем ти имена Махабхаја, Махакали, Махамари, глад, жеђ, сан, ноћ, Екавира, Каларатри, и Чадинка, то ће бити твоја имена, и од њих ћеш сазнати које функције ћеш морати да вршиш."
— Markandeya Purana[2]