Браман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Улив капљице воде у воду, је честа аналогија за брамана и атман.
Уколико сте тражили насељено место у Француској, погледајте чланак Браман (Француска).

Брахман (санскрит: ब्रह्म bráhman, из корена brh – бујати, расти[1]) је хиндуистички концепт свеобухватног битка, који је основа свих бића, твари, времена и простора и свега постојећег.

У веданти, браман као универзални принцип свеобухватности је у корелацији с атманом, индивидуалним принципом који у њега увире, и његова је манифестација. Будизам негира обе чланице овог односа, негира апсолут (браман) и негира појединачно сопство (атман).[1]

Принцип брахмана не треба бркати са божанством Брахма у хиндуизму.

Атрибути брахмана[уреди]

Главни атрибути брахмана су вечан, постојан, непоколебљив, самопостојећи, пун, нематеријалан, неограничен простором и временом, незахватљив чулном и разумском спознајом[2]. Сваки облик засебног постојања је идентичан с њим, из њега потиче и њему се враћа.

Будући свепрожимајући, браман није ограничен простором; будући вечан, није ограничен временом, а будући по природи све, није ограничен ни једним објектом. Стога је браман бесконачан у сва три погледа. Браман који је биће (сат), свест (ћит) и блаженство (ананда) јесте стварност. Онај ко зна брамана тако сам постаје браман. Браман је нерођен. Стога се он не рађа поново.
 
— Шри Видјарања[3]

Брахман се као крајња стварност не сме бркати с посебним бићима, јер је, будући свеобухватан, далеко више од било које ограничене манифестације. Стога, није чудо што се брахман понекад поистовећује с небићем.[4]

Спознаја брамана[уреди]

Ко схвати „пуноћу“ и непоколебљивост „брахмана“, уживаће пуно и непоколебљиво благостање (Ћхандогја-упанишад, III, 12, 9). „Патња је све што је различито од тог брахмана“ (ид. III, 5).

У хиндуизму се просветљенима сматрају они који увиђају да је браман идентичан с атманом (индивидуалним сопством).

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Rada Iveković, Rana budistička misao (str. 131-152), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1977.
  2. Брахман, Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.
  3. Панћадаши-Веданта у петнаест књига, стр. 63, 65.
  4. Биће и небиће, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8

Види још[уреди]