Пређи на садржај

Деванагари

С Википедије, слободне енциклопедије
Деванагари
देवनागरी
ТипAbugida
Породица
Сестрински системи
Нандинагарски
катски
гуџаратски
модски
Правацслева надесно
ISO 15924Deva, 315
Уникод назив
Devanagari
[a] Расправља се о семитском пореклу брахмичких писама.
Деванагари писмо писано чандас фонтом

Деванагари (хинд. देवनागरी, [d̪eːʋˈnaːɡri])[5] јесте абугида писмо које се, заједно са другим писмима, користи за писање неколико индијских језика,[6] између осталог, санскрита, хиндија, маратхија, синди, бихарија, билија, марварија, конканија, бојпурија, али и језике који се говоре у Непалу, као што су непалски, тару, баса, а понекад и кашмирски и ромски. Пише се слева надесно.[7] Писмо је слоговног типа, са одговарајућим знацима за сваки слог. Користи се од VIII века п. н. е.[6][5][8][9]

Деванагарско писмо, састављено од 47 примарних знакова, укључујући 14 самогласника и 33 сугласника, четврти је најраспрострањенији систем писања у свету,[10] који се користи за преко 120 језика.[11]

Правопис овог писма одражава изговор језика.[11] За разлику од латиничног писма, ово писмо нема концепт великих слова.[12] Оно се пише слева надесно, има јаку склоност ка симетричним заобљеним облицима унутар квадратних обриса и препознатљиво је по хоризонталној линији, познатој као широрека, која се протеже дуж врха пуних слова.[7] У летимичном погледу, деванагаријско писмо изгледа другачије од других индијских писама, попут бенгалско-асамског, одијског или гурмучког, али помније испитивање открива да су врло слични, изузев углова и структуралног истицања.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Salomon 1996, стр. 378.
  2. ^ Salomon, Richard, On The Origin Of The Early Indian Scripts: A Review Article. Journal of the American Oriental Society 115.2 (1995), 271–279, Архивирано из оригинала 22. 5. 2019. г., Приступљено 27. 3. 2021 
  3. ^ Daniels, P.T. (јануар 2008). „Writing systems of major and minor languages”. 
  4. ^ Masica, Colin (1993). The Indo-Aryan languages. стр. 143. 
  5. ^ а б Kathleen Kuiper (2010), The Culture of India, New York: The Rosen Publishing Group. ISBN 978-1615301492. стр. 83.
  6. ^ а б Gazetteer of the Bombay Presidency на веб-сајту Гугл књиге, Rudradaman’s inscription from 1st through 4th century CE found in Gujarat, India, Stanford University Archives, pages 30–45, particularly Devanagari inscription on Jayadaman's coins pages 33–34
  7. ^ а б в Jain, Danesh; Cardona, George (26. 7. 2007). The Indo-Aryan Languages. Routledge. стр. 115. ISBN 978-1-135-79710-2. „Nagari has a strong preference for symmetrical shapes, especially squared outlines and right angles [7 lines above the character grid] 
  8. ^ Richard Salomon (2014), Indian Epigraphy, Oxford University Press. ISBN 978-0195356663. стр. 40–42.
  9. ^ Krishna Chandra Sagar (1993), Foreign Influence on Ancient India, South Asia Books. ISBN 978-8172110284. стр. 137.
  10. ^ David Templin. „Devanagari script”. omniglot.com. Приступљено 5. 4. 2015. 
  11. ^ а б Devanagari (Nagari), Script Features and Description, SIL International (2013), United States
  12. ^ Akira Nakanishi, Writing systems of the World. ISBN 978-0804816540. стр. 48.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Maurer, Walter H. (1976). „On the Name Devanāgarī”. Journal of the American Oriental Society. 96 (1): 101—104. JSTOR 599893. doi:10.2307/599893. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]