Деванагари

С Википедије, слободне енциклопедије
Деванагари
देवनागरी
ТипAbugida
Породица
Сестрински систем
Нандинагарски
катски
гуџаратски
модски
Правацслева надесно
ISO 15924Deva, 315
Уникод назив
Devanagari
[a] Расправља се о семитском пореклу брахмичких писама.
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћете видети упитнике, кутије или друге симболе уместо уникод карактера.
Деванагари писмо писано чандас фонтом

Деванагари (хинд. देवनागरी [d̪eːʋˈnaːɡri])[5] јесте абугида писмо које се, заједно са другим писмима, користи за писање неколико индијских језика,[6] између осталог, санскрита, хиндија, маратија, синди, бихарија, билија, марварија, конканија, бојпурија, али и језике који се говоре у Непалу, као што су непалски, тару, баса, а понекад и кашмирски и ромски. Пише се слева надесно.[7] Писмо је слоговног типа, са одговарајућим знацима за сваки слог. Користи се од VIII века п. н. е.[6][5][8][9]

Деванагарско писмо, састављено од 47 примарних знакова, укључујући 14 самогласника и 33 сугласника, четврти је најраспрострањенији систем писања у свету,[10] који се користи за преко 120 језика.[11]

Правопис овог писма одражава изговор језика.[11] За разлику од латиничног писма, ово писмо нема концепт великих слова.[12] Оно се пише слева надесно, има јаку склоност ка симетричним заобљеним облицима унутар квадратних обриса и препознатљиво је по хоризонталној линији, познатој као широрека, која се протеже дуж врха пуних слова.[7] У летимичном погледу, деванагаријско писмо изгледа другачије од других индијских писама, попут бенгалско-асамског, одијског или гурмучког, али помније испитивање открива да су врло слични, изузев углова и структуралног истицања.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Salomon 1996, стр. 378.
  2. ^ Salomon, Richard, On The Origin Of The Early Indian Scripts: A Review Article. Journal of the American Oriental Society 115.2 (1995), 271–279, Архивирано из оригинала на датум 22. 5. 2019, Приступљено 27. 3. 2021 
  3. ^ Daniels, P.T. (јануар 2008). „Writing systems of major and minor languages”. 
  4. ^ Masica, Colin (1993). The Indo-Aryan languages. стр. 143. 
  5. ^ а б Kathleen Kuiper (2010), The Culture of India, New York: The Rosen Publishing Group, ISBN 978-1615301492, page 83
  6. ^ а б Gazetteer of the Bombay Presidency на сајту Гугл књиге, Rudradaman’s inscription from 1st through 4th century CE found in Gujarat, India, Stanford University Archives, pages 30–45, particularly Devanagari inscription on Jayadaman's coins pages 33–34
  7. ^ а б в Danesh Jain; George Cardona (26. 7. 2007). The Indo-Aryan Languages. Routledge. стр. 115. ISBN 978-1-135-79710-2. »Nagari has a strong preference for symmetrical shapes, especially squared outlines and right angles [7 lines above the character grid]« 
  8. ^ Richard Salomon (2014), Indian Epigraphy, Oxford University Press, ISBN 978-0195356663, pages 40–42
  9. ^ Krishna Chandra Sagar (1993), Foreign Influence on Ancient India, South Asia Books, ISBN 978-8172110284, page 137
  10. ^ David Templin. „Devanagari script”. omniglot.com. Приступљено 5. 4. 2015. 
  11. ^ а б Devanagari (Nagari), Script Features and Description, SIL International (2013), United States
  12. ^ Akira Nakanishi, Writing systems of the World, ISBN 978-0804816540, page 48

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Devanagari stroke order и Devanagari pronunciation на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деванагари&oldid=25469746”