Macunaga Hisahide
Macunaga Hisahide (1510-1577) bio je japanski feudalni gospodar (daimjo) koji je držao severni deo provincije Jamato u periodu anarhije poznatom kao Sengoku. [1][2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Macunaga Hisahide bio je moćni feudalni gospodar u severnom delu provincije Jamato, gde je držao zamkove Šiga (na zapadnoj granici sa provincijom Kavači) i Tamon kod stare prestonice Nara. [3][4] Godine 1529. sklopio je savez sa Mijoši Čokei-jem, glavnim vazalom tadašnjeg regenta (kanrei) Hosokava Harumoto-a i postao guverner Kjota 1529, čime su Mijoši i Macunaga praktično preuzeli vlast u prestonici i Pet domaćih provincija (Kinaj) i faktički stavili pod svoju kontrolu vladu šoguna Ašikaga Jošiharu-a i Ašikaga Jošiteru-a, koji su vladali kao njihove marionete. Godine 1563. Matsunaga je otrovao Mijošijevog sina, a kada je u proleće 1565. šogun Jošiteru odbio da ispuni njegove zahteve, Macunaga je opseo njegovu palatu Nidžo i naterao ga na samoubistvo. Ubrzo zatim zavadio se sa Mijoši trijumviratom (koji je upravljao klanom Mijoši) i Mijoši Jošicugu-om, naslednikom pokojnog Čokei-ja, ali je 1568. bio prinuđen da se pokori Oda Nobunagi, koji je zauzeo Kjoto i postavio za šoguna Ašikaga Jošiakija. Macunaga je pomogao novom režimu da odbije napad na Kjoto (5. januara 1569) koji su organizovali proterani velikaši (Mijoši trijumvirat i Saito Tacuoki) sa oko 10.000 ronina sa ostrva Šikoku.[2]
1577. ponovo se pobunio i Nobunagin sin, Oda Nobutada opseo ga je u njegovom zamku Šikizan. Zamak je spaljen i Hisahide je izvršio samoubistvo: njegov sin, Macunaga Kodžiro, izvršio je samoubistvo tako što je presekao grlo mačem i skočio sa bedema držeći u ruci odsečenu glavu svoga oca.[1]
Macunaga Hisahide bio je istaknuti majstor japanske ceremonije čaja, i pre nego što se ubio uništio je nasledni porodični čajnik neprocenjive vrednosti, kako ne bi pao u ruke neprijatelju. Ova scena bila je omiljena tema japanskih slikara tokom perioda Edo (1600-1868).[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 58. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- ^ a b Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 116—117. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
- ^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 297. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 158—191. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 58. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 116—117. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
