Meiva
Meiva (明和) je japanska era (nenko) koja je nastala posle Horeki i pre Anei ere. Vremenski je trajala od juna 1764. do novembra 1772. godine i pripadala je Edo periodu. [1] Aktuelni vladari bili su carica Go Sakuramači i car Go Momozono.[2] Nova era je imenovana kako bi se obeležio dolazak novog monarha na tron. Ime meiva u grubom prevodu znači "svetla skladnost".
Važniji događaji Meiva ere[uredi | uredi izvor]
- 1765. (Meiva 2): Izdata je kovanica vrednosti pet moma.[3]
- 1766. (Meiva 3): Sprečena je pobuna da se ukloni aktuelni šogun.[4]
- 1768. (Meiva 5): Zaustavljena je upotreba novca vrednosti pet moma.
- 1770. (Meiva 7): Tajfun u Kjotu udara na novoizgrađenu carsku palatu.[5]
- 1770. (Meiva 7): Velika kometa (Lekselova kometa) bila je vidljiva tokom leta i jeseni.[5]
- 1770. (Meiva 7): Prva godina suše koja će u Japanu trajati petnaest godina.[5]
- 1. april 1772. (Meiva 9, dvadesetdeveti dan drugog meseca): "Veliki Meiva požar"—jedna od tri velike katastrofe Eda. Po nezvaničnim izveštajima uništeno je oko 178 hramova i manastira, 127 daimjo rezidencija (+ 878 nezvaničnih rezidencija), 8705 kuća samuraja, 628 trgovačkih objekata a žrtve u ljudstvu dostigle su broj od 6000 pogođenih. Grad je bio uništen a njegova rekostrukcija koštala je zemlju velike količine novca. [5]
- 2. avgust 1772. (Meiva 9, četvrti dan šestog meseca): Strašna oluja pogodila je oblast Kanto, donela poplave i uništila useve.[5]
- 17. avgust 1772. (Meiva 9, devetnaesti dan šestog meseca): Još jedna velika oluja koja donosi nove poplave. Jaki vetrovi uništavaju oko 4000 kuća.[6]
- 1772. (Meiva 9): Zbog svih nesreća i nepogoda deveta godina Meiva ere nazvana je godinom problema. Tome je najpre doprinela činjenica da reč za eru "Meiva" i reč za devet - "ku" zvuči veoma kao "meivaku" što je japanska reč za muku i nesreću.[5]
- 1772. (Meiva 9, jedanaesti mesec): Ime ere je promenjeno u Anei što u prevodu znači "mirna večnost".[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Meiwa" Japan Encyclopedia, na sajtu Gugl knjige; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Arhivirano 2012-05-24 na sajtu Archive.today
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon. str. 419.
- ^ Vrednosti kovanice Japana: 1 oban = 10 rjoa = 40 bua = 160šua = 40.000 mona. Jedan mom vredeo je 10 bua. Ove kovanice izdavale su samo neke prefekture i vrlo brzo su povučene. Vidi još na: http://en.numista.com/numisdoc/japan-51.html
- ^ Screech, T. Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. pp. 139-145.
- ^ a b v g d đ Hall, John. (1955). Tanuma Okitsugu, 1719-1788. str. 120.
- ^ Hall 1997, str. 120
- ^ Hall 1997, str. 169
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hall, John Whitney (1997). The Cambridge History of Japan: Early Modern Japan. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22355-3. OCLC 174552485.
- Nara, Hiroshi (2004). The Structure of Detachment: the Aesthetic Vision of Kuki Shūzō with a translation of "Iki no kōzō.". Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2805-9. ; OCLC 644791079
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Screech, Timon (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-203-09985-8. OCLC 65177072.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Lekselova kometa: -- Kometa ("D/1770 L1") kasnije nazvana Lekselova.
- Japanski kalendar - ilustracije i dodatne informacije