Mentalna reprezentacija
Mentalna reprezentacija (ili kognitivna reprezentacija), u filozofiji uma, kognitivnoj psihologiji, neuronauci i kognitivnoj nauci, je hipotetički unutrašnji kognitivni simbol koji predstavlja spoljašnju stvarnost,[1] ili mentalni proces koji koristi takav simbol: „formalni sistem za eksplicitno stavljanje određenih entiteta ili tipova informacija, zajedno sa specifikacijom kako sistem to radi“.[2]
Mentalna reprezentacija je mentalna slika stvari koje zapravo nisu prisutne čulima.[3] U savremenoj filozofiji, posebno u oblastima metafizike kao što su filozofija uma i ontologija, mentalna reprezentacija je jedan od preovlađujućih načina objašnjavanja i opisivanja prirode ideja i koncepata.
Mentalne reprezentacije (ili mentalne slike) omogućavaju predstavljanje stvari koje nikada nisu doživljene, kao i stvari koje ne postoje.[4] Zamislite sebe kako putujete na mesto koje nikada ranije niste posetili ili imate treću ruku. Ove stvari se ili nikada nisu dogodile ili su nemoguće i ne postoje, ali naš mozak i mentalne slike nam omogućavaju da ih zamislimo. Iako je verovatnije da će se vizuelne slike prisetiti, mentalne slike mogu uključivati reprezentacije u bilo kom od senzornih modaliteta, kao što su sluh, miris ili ukus. Stiven Koslin predlaže da se slike koriste za rešavanje određenih vrsta problema. U stanju smo da vizuelizujemo dotične objekte i mentalno predstavljamo slike da bismo to rešili.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Morgan, Alex (2014). „Representations Gone Mental” (PDF). Synthese. 191 (2): 213—44. S2CID 18194442. doi:10.1007/s11229-013-0328-7.
- ^ Marr, David (2010). Vision. A Computational Investigation into the Human Representation and Processing of Visual Information. The MIT Press. ISBN 978-0262514620.
- ^ Mckellar, Peter (1957). Imagination and thinking: A psychological analysis. Oxford, England.
- ^ a b Robert J. Sternberg (2009). Cognitive Psychology. ISBN 9780495506294.
