Međunarodna automobilska federacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Međunarodna automobilska federacija
Fédération Internationale de l'Automobile
SkraćenicaFIA
Osnovana20. jun 1904 (kao AIACR)
Datum osnivanja20. jun 1904 (kao AIACR)
TipSportska federacija[1]
Pravni statusMeđunarodno udruženje[2]
NamenaMoto sport
LokacijaPariz, Francuska
SedišteTrg Konkord
Područje delovanjasvet
Članovi239 nacionalnih organizacija
Službeni jeziciengleski
francuski
italijanski[3]
PredsednikMuhamed ibn Sulajem
Glavni organGeneralna skupština
Međunarodno članstvoFIA Institute
FIA Foundation
Svetska zdravstvena organizacija
OECD
Svetska turistička organizacija
UNEP
Veb-sajtwww.fia.com

Međunarodna automobilska federacija (franc. Fédération Internationale de l'Automobile, FIA) je udruženje osnovano 1904. godine sa ciljem da predstavlja interese automobilista i njihovih organizacija. Sedište udruženja je u Parizu,[4] a trenutni predsednik je Muhamed ibn Sulajem. Udruženje okuplja mnoge nacionalne organizacije automobilista, među kojima je i Auto-moto Savez Srbije. FIA organizuje mnoga međunarodna automobilska takmičenja, među kojima je svakako najpopularnija Formula 1 i Svetsko prvenstvo u reliju (VRC).

Istorija[uredi | uredi izvor]

Međunarodno udruženje automobilskih klubova Rekonus (AIACR, engleski: 'International Association of Recognized Automobile Clubs') osnovano je u Parizu 20. juna 1904. kao asocijacija nacionalnih moto klubova. Udruženje je osmišljeno da zastupa interese korisnika automobila, kao i da nadgleda rastuću međunarodnu scenu moto sporta. Godine 1922, AIACR je delegirao organizaciju automobilskih trka Međunarodnoj sportskoj komisiji (CSI), koja je postavila propise za međunarodne Grand Pri trke automobila. Evropsko vozačko prvenstvo uvedeno je 1931. godine, sa titulom koja se dodeljuje vozaču sa najboljim rezultatima na odabranim Grand Pri-ima. Nakon obnavljanja automobilskih trka posle Drugog svetskog rata, AIACR je preimenovan u Međunarodnu automobilsku federaciju. FIA je uspostavila niz novih trkačkih kategorija, među kojima su Formule 1 i 2, i stvorila prvo Svetsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo vozača Formule 1, 1950. godine.

CSI je utvrdio propise i kalendar velikih međunarodnih šampionata, kao što su Svetsko prvenstvo Formule 1, Svetsko prvenstvo sportskog automobilima i Evropsko prvenstvo u reliju. U međuvremenu, organizatori pojedinačnih trka (na primer lokalni ili nacionalni klubovi) bili su odgovorni za prihvatanje prijava, isplatu novčane nagrade i opšte vođenje svakog događaja.[5] U Formuli 1, ovo je dovelo do napetosti između timova, koji su se formirali u Udruženje konstruktora Formule 1 (FOCA) osnovano 1974. godine, organizatora događaja i CSI. FIA i CSIsu uglavnom bile amaterske organizacije,[6] a FOCA pod kontrolom Bernija Eklstona počela je da preuzima odgovornost za različite aspekte organizovanja događaja, kao i za postavljanje uslova sa organizatorima trke za dolazak timova i iznos novčane nagrade.[5] To je dovelo do toga da je predsednik FIA princ Meternih pokušao da ponovo potvrdi svoj autoritet tako što je 1978. imenovao Žan-Mari Balestra za šefa CSI , koji je brzo reformisao komitet u autonomnu Međunarodnu sportsku automobilsku federaciju (FISA).[5]

Pod Balestrovim vođstvom, FISA i timovi koje podržava proizvođač su se uključili u spor sa FOCA-om (nazvan „rat FISA–FOCA“). Sukob je doveo do otkazivanja ili bojkota nekoliko trka, kao i do velikih neslaganja oko tehničkih propisa i njihovog sprovođenja. Spor i Konkord sporazum koji je napisan da ga okonča imali su značajne posledice po FIA. Sporazum je doveo do toga da je FOCA stekla komercijalna prava nad Formulom jedan, dok su FISA i FIA imale kontrolu nad sportskim propisima. Šef FOCA Berni Ekleston postao je potpredsjednik FIA sa kontrolom nad promocijom Svetskog prvenstva FIA, dok bi pravni savjetnik FOCA i bivši menadžer firme March Engineering Maks Mozli na kraju postao predsjednik FISA 1991. Mozli je nasledio Balestra na mestu predsednika FIA 1993. godine i restrukturirao je organizaciju, raspuštajući FISA i stavljajući automobilske trke pod direktnu upravu FIA.[6]

Nakon Velike nagrade San Marina 1994. godine, na kojoj su poginuli Ajrton Sena i Roland Racenberger, FIA je formirala Stručni savetodavni komitet za bezbednost radi istraživanja i poboljšanja bezbednosti u motornim trkama.[7][8] Njime je predsedavao šef medicine Formule 1, profesor Sid Votkins. Komitet je radio sa Udruženjem za istraživanje motorne industrije na jačanju otpornosti automobila na sudare i sistema za zadržavanje i na poboljšanju lične bezbednosti vozača.[8] Preporuke komiteta dovele su do znatno strožih testova sudara za trkačka vozila, novih bezbednosnih standarda za kacige i trkačka odela, i konačnog uvođenja HANS uređaja kao obaveznog u svim međunarodnim trkačkim serijama.[9] Komitet je takođe radio na poboljšanju bezbednosti kola. Ovo je dovelo do brojnih promena na stazama za motorne trke širom sveta i poboljšanja udarnih barijera i medicinskih procedura pored staze.

FIA je bila jedan od osnivača Evropskog programa za procenu novih automobila, programa za bezbednost automobila koji testira nove modele i objavljuje bezbednosne izveštaje na vozilima. Mozli je bio prvi predsednik organizacije.[10] FIA je kasnije pomogla u uspostavljanju Latinskog NCAP-a i Globalnog NCAP-a.

FIA je 2022. godine objavila imenovanje svog prvog generalnog direktora, Natali Robin.[11]

Istraga Evropske komisije[uredi | uredi izvor]

Direkcija za takmičenje Evropske komisije i FIA su bile uključene u spor oko komercijalne administracije motosporta tokom 1990-ih. Komesar za takmičenje, Karel Van Miert, primio je brojne žalbe od televizijskih kompanija i promotera motosporta 1997. da je FIA zloupotrebila svoj položaj upravnog tela motosporta.[12] Van Miertova početna istraga nije bila okončana do 1999. godine,[13] što je dovelo do toga da je FIA tužila Evropsku komisiju, navodeći da je kašnjenje izazvalo štetnu neizvesnost, i uspešno je primila izvinjenje od Komisije zbog curenja dokumenata koji se odnose na slučaj.[14] Mario Monti preuzeo je dužnost komesara 1999. godine, i Evropska komisija je otvorila zvaničnu istragu protiv FIA.[12] Komisija je navela brojna kršenja Evropskog zakona o konkurenciji, usredsređena na FIA-inu administraciju licenci potrebnih za učešće u motosportu i kontrolu televizijskih prava nad motosporskim događajima koje je odobrila.[12] Da bi se takmičio u disciplinama koje je FIA odobrila, takmičar je morao da podnese zahtev za licencu, koja je zabranjivala licenciranima da ičestvuju u serijama koje nisu pod kontrolom FIA. Ova odredba, koja se takođe odnosila na trkačke staze i promotere, sprečila je rivalske šampionate da se takmiče protiv FIA šampionata ograničavajući njihov pristup objektima, vozačima i proizvođačima vozila.[12] Pored toga, FIA je takođe imala nadležnost nad televizijskim pravima za sve međunarodne motosportske događaje, koja je potom preneta na Internacionalne komunikatore sportskog sveta, kompaniju koju kontroliše Eklston.[12] To je značilo da su organizatori bili primorani da svoja prvenstva promovišu koristeći istu kompaniju koja je upravljala poslovima drugih motosportskih događaja, što je potencijalni sukob interesa. Kombinacija ovih zahteva je značila da je Eklstonova administracija Formule 1, koja je sada kontrolisala komercijalna prava Formule 1, bila zaštićena od konkurencije bilo kakvog rivalskog šampionata.[12][13]

Istraga je zatvorena 2001. godine nakon što su se FIA i FOA složile sa nizom uslova.[15] Kako bi pošteno regulisala sav međunarodni motosport, FIA se složila da ograniči svoje učešće na ulogu sportskog regulatora i da proda komercijalna prava za svoja prvenstva, uključujući i Formulu jedan.[16] Ovo je trebalo da spreči sukob interesa između regulatorne uloge FIA-e i bilo koje komercijalne prednosti koju može da dobije uspehom određenih šampionata.[15] FIA više nije mogla da spreči uspostavljanje takmičenja koja ne administrira, niti je mogla da koristi svoja ovlašćenja da spreči takmičenje u Formuli 1.[15] Ekleston i FOA više nisu upravljali komercijalnim pravima za druge motosportske događaje van Formule 1.[16] Eklston je prodao kompaniji ISC, koja je sada kontrolisala samo prava na reli,[17] i povukao se sa svoje uloge potpredsednika FIA.[15] Kao rezultat ove presude, FIA je prodala komercijalna prava na Formulu 1 Grupi Formule 1 na 100 godina za 360 miliona dolara.[18]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Godine 2007. i 2008. FIA je bila kritikovana po dva osnova. Kontroverza o špijunaži Formule 1 2007. uključivala je optužbe protiv Maklarena, koji je optužen za krađu tehnoloških tajni od Ferarija. Komentarišući kako je FIA postupila sa situacijom, Martin Brandl je napisao rubriku u Sunday Times pod naslovom „Lov na veštice preti da pokvari trku za svetsku titulu“ u kojoj je optužio FIA za lov na veštice protiv Meklarena.[19] Svetski savet za motorni sport je reagovao izdavanjem naloga protiv Sunday Times zbog navodne klevete.[20] Brandl je odgovorio rekavši „Zaslužio sam pravo da imam mišljenje“, i sugerisao da je pismo „znak upozorenja drugim novinarima“.[21]

Godine 2008, pojavile su se optužbe da je predsednik FIA Maks Mozli bio umešan u skandalozno seksualno ponašanje.[22] Nakon odluke FIA iz juna 2008. da zadrži Maksa Mozlija na mestu predsednika, nemački ogranak FIA-e, ADAC (najveće evropsko automobilsko telo), objavio je: „Sa žaljenjem i nevericom gledamo na odluku Generalne skupštine FIA u Parizu, da zadrži Maksa Mozlija na funkciji predsednika FIA“. Oni su zamrzli sve svoje aktivnosti sa FIA-om dok Maks Mozli ne napusti funkciju.[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ 2021 FIA Statutes, Article 1.1
  2. ^ 2021 FIA Statutes, Article 1.1
  3. ^ 2020 FIA Statutes, Article 38.1
  4. ^ „Members”. Fédération Internationale de l'Automobile. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  5. ^ a b v Diepraam, Mattijs (30. 11. 2007). „Poachers turned gamekeepers: how the FOCA became the new FIA Part 2: Onset – authority and rebellion”. FORIX 8W. Haymarket Media. Pristupljeno 27. 1. 2015. 
  6. ^ a b Saward, Joe (1. 9. 1993). „Why has FISA been abolished?”. GrandPrix.com. Inside F1. Arhivirano iz originala 28. 1. 2018. g. Pristupljeno 26. 1. 2015. 
  7. ^ „Feature: A History of Safety”. FIA.com. 5. 1. 2006. Arhivirano iz originala 18. 11. 2008. g. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  8. ^ a b Saward, Joe (1. 2. 1996). „The future of Formula 1 safety”. GrandPrix.com. Inside F1. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  9. ^ „FIA makes HANS device mandatory”. Autosport.com. Haymarket Media. 9. 12. 2005. Pristupljeno 11. 2. 2015. 
  10. ^ Viner, Brian (19. 7. 2003). „Max Mosley: Mosley the grand machinator of Formula One”. Independent.co.uk. London: Independent Print. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  11. ^ „FIA appoints first ever CEO”. Federation Internationale de l'Automobile (na jeziku: engleski). 2022-09-15. Pristupljeno 2022-09-22. 
  12. ^ a b v g d đ „Commission opens formal proceedings into Formula One and other international motor racing series”. European Commission. 30. 6. 1999. Pristupljeno 25. 1. 2015. 
  13. ^ a b „The FIA and the European Commission”. GrandPrix.com. Inside F1. 8. 9. 2000. Pristupljeno 25. 1. 2015. 
  14. ^ „The European Commission Apologises to the FIA”. AtlasF1. Haymarket Media. 27. 7. 1999. Pristupljeno 26. 1. 2015. 
  15. ^ a b v g „Commission closes its investigation into Formula One and other four-wheel motor sports”. European Commission. 30. 10. 2001. Pristupljeno 26. 1. 2015. 
  16. ^ a b Jackson, Stewart (26. 6. 2001). „FIA to release commercial interests”Neophodna novčana pretplata. Telegraph.co.uk. Telegraph Media Group. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 26. 1. 2015. 
  17. ^ „Richards gets rallying”. GrandPrix.com. Inside F1. 17. 12. 2000. Pristupljeno 25. 1. 2015. 
  18. ^ Henry, Alan (15. 7. 2000). „Grand prix paddock rocked by 100-year rights deal”. Guardian.co.uk. Guardian Media Group. Pristupljeno 26. 1. 2015. 
  19. ^ Brundle, Martin. „Witch hunt threatens to spoil world title race”. The Times (na jeziku: engleski). ISSN 0140-0460. Pristupljeno 2022-08-13. 
  20. ^ „WMSC charges Sunday Times with libel”. Planet-f1.com. Arhivirano iz originala 16. 3. 2008. g. Pristupljeno 28. 8. 2010. 
  21. ^ „Brundle hits back at FIA”. Planet-f1.com. Arhivirano iz originala 16. 3. 2008. g. Pristupljeno 28. 8. 2010. 
  22. ^ „Mosley denies 'sick Nazi orgy' but admits secret history of sadomasochism”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2008-07-07. Pristupljeno 2022-08-13. 
  23. ^ „Mosley stays on as FIA president”. BBC News. 3. 6. 2008. Pristupljeno 2. 5. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународна_аутомобилска_федерација&oldid=25879572”