Марио Монти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марио Монти
Mario Monti 2012-06-27.JPG
Марио Монти
Биографија
Датум рођења (1943-03-19)19. март 1943.(74 год.)
Место рођења Варезе
Италија
Држављанство  Италија
Религија Римокатолик
Супружник Елса Антониоли
Професија економиста
Универзитет Универзитет Бокони и
Yale Универзитет.
Политичка
партија
Грађански избор
16. новембар 2011. — 28. април 2013.
Председник Ђорђо Наполитано
Претходник Силвио Берлускони
Наследник Енрико Лета
Министар економије и финансија Италије
16. новембар 2011. — 20. јул 2012.
Претходник Ђулио Тремонти
Наследник Виторио Грили
Европски комесар за конкуренцију
15. септембар 1999. — 30. октобар 2004.
Председник Романо Проди
Европски комесар за унутрашње тржиште и царину
18. јануар 1995. — 15. септембар 1999.
Председник Жак Сантер

Марио Монти (итал. Mario Monti; Варезе, 19. март 1943.) је италијански политичар, економиста, академик и налазио се на функцији премијера Италије од 16. новембра 2011. до 28. априла 2013.

Од 1994. председник је Универзитета Бокони, а између 1995. и 2004. био је европски комесар.

Од 2010. председава европску Трилатералну комисију, групу нео-либералне оријентације, која је основана 1973. године од стране Дејвида Рокфелера[1]. Монти је такође члан Управног одбора Билдерберг групе[2].

Од 2005., члан је Научног саветодавног већа Голдман Сакса за међународно тржиште[3] и саветник је Кока-кола компаније[4].

Премијер Италије[уреди]

Будући да влада Силвиа Берлусконија, није могла да претрпи удар финансијске кризе и јавног дуга, Монти је био међу фаворитима за састављање нове владе, која би спровела економске реформе које је тражила ЕУ од Италије.[5].

9. новембра 2011. председник Италије Ђорђо Наполитано, именовао је Монтија за доживотног сенатора. Следећег 13. новембра после оставке премијера Берлусконија, Наполитано га предлаже за мандатара премијера и даје му задатак за формирање нове владе.

16. новембра Монти представља нову владу и подноси заклетву верности Уставу председнику Наполитану, који га именује за премијера. 17. и 18. новембра Монтијева технократска влада добија пуну подршку у оба дома италијанског Парламента. Монти такође обавља и функцију министра финансија и економије у новој влади.[6]

Ангажовао се на парламентарним изборима 2013. као лидер ново-основане странке Грађански избор чији је лидер.

Извори[уреди]

  1. „www.trilateral.org”. www.trilateral.org. Приступљено 12 November 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. „Steering Committee”. Bilderberg Meetings. Приступљено 12 November 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  3. Foley, Stephen (Friday 18 November 2011). „What price the new democracy? Goldman Sachs conquers Europe” (на језику: енглески). The Independent. Приступљено 18 November 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  4. Mario Monti.
  5. Vagnoni, Giselda; Hornby, Catherine (10 November 2011). „Mario Monti emerges as favorite to lead Italy”. Reuters. Rome. Приступљено 10 November 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  6. „Facing Crisis, Technocrats Take Charge in Italy”. New York Times. 16 November 2011. Приступљено 16 November 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)