Марио Монти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марио Монти
Mario Monti 2012-06-27.JPG
Марио Монти
Биографија
Датум рођења (1943-03-19)19. март 1943.(73 год.)
Место рођења Варезе
Италија
Држављанство Застава Италије Италија
Религија Римокатолик
Супружник Елса Антониоли
Професија економиста
Универзитет Универзитет Бокони и
Yale Универзитет.
Политичка партија Грађански избор
Мандат(и)
16. новембар 2011. — 28. април 2013.
Председник Ђорђо Наполитано
Претходник Силвио Берлускони
Наследник Енрико Лета
Министар економије и финансија Италије
16. новембар 2011. — 20. јул 2012.
Претходник Ђулио Тремонти
Наследник Виторио Грили
Европски комесар за конкуренцију
15. септембар 1999. — 30. октобар 2004.
Председник Романо Проди
Европски комесар за унутрашње тржиште и царину
18. јануар 1995. — 15. септембар 1999.
Председник Жак Сантер

Марио Монти (итал. Mario Monti; Варезе, 19. март 1943.) је италијански политичар, економиста, академик и налазио се на функцији премијера Италије од 16. новембра 2011. до 28. априла 2013.

Од 1994. председник је Универзитета Бокони, а између 1995. и 2004. био је европски комесар.

Од 2010. председава европску Трилатералну комисију, групу нео-либералне оријентације, која је основана 1973. године од стране Дејвида Рокфелера[1]. Монти је такође члан Управног одбора Билдерберг групе[2].

Од 2005., члан је Научног саветодавног већа Голдман Сакса за међународно тржиште[3] и саветник је Кока-кола компаније[4].

Премијер Италије[уреди]

Будући да влада Силвиа Берлусконија, није могла да претрпи удар финансијске кризе и јавног дуга, Монти је био међу фаворитима за састављање нове владе, која би спровела економске реформе које је тражила ЕУ од Италије.[5].

9. новембра 2011. председник Италије Ђорђо Наполитано, именовао је Монтија за доживотног сенатора. Следећег 13. новембра после оставке премијера Берлусконија, Наполитано га предлаже за мандатара премијера и даје му задатак за формирање нове владе.

16. новембра Монти представља нову владу и подноси заклетву верности Уставу председнику Наполитану, који га именује за премијера. 17. и 18. новембра Монтијева технократска влада добија пуну подршку у оба дома италијанског Парламента. Монти такође обавља и функцију министра финансија и економије у новој влади.[6]

Ангажовао се на парламентарним изборима 2013. као лидер ново-основане странке Грађански избор чији је лидер.

Извори[уреди]

Више информација на тему
Марио Монти
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима
  1. „www.trilateral.org”. www.trilateral.org. Приступљено 12 November 2011. 
  2. „Steering Committee”. Bilderberg Meetings. Приступљено 12 November 2011. 
  3. Foley, Stephen (Friday 18 November 2011). „What price the new democracy? Goldman Sachs conquers Europe” (на English). The Independent. Приступљено 18 November 2011. 
  4. Mario Monti.
  5. Vagnoni, Giselda; Hornby, Catherine (10 November 2011). „Mario Monti emerges as favorite to lead Italy”. Reuters (Rome). Приступљено 10 November 2011. 
  6. „Facing Crisis, Technocrats Take Charge in Italy”. New York Times. 16 November 2011. Приступљено 16 November 2011.