Mihailo Jasit
Mihailo Jasit (grč. Μιχαηλ Ιασιτης; latinski: Mikhael Iasites;† 15. mart n.e. 1117) je bio vizantijski aristokrata iz porodice Jasita, zet cara Aleksija I Komnina. Rođen sa svetovnim imenom Mihailo,[1] život je završio kao monah sa imenom Atanasije.[2]
Mihail Jasit je sin protonamesnika i Primalaca molbi Konstantina Jasita. Njegova majka je bila ćerka sevasta Konstantina, koji je bio nećak patrijarha Mihaila Kerularija, što Mihaila stavlja u srodstvo sa porodicama Makremvolitsa, Diogena i Duka.[2]
Mihail Jasit se oženio Evdokijom Komninom (* 14. januara 1094; † oko 1130/1131), ćerkom vizantijskog cara Aleksija I Komnina († 1118) i Irine Dukine († 1123/1133), rođenom u purpuru. Bila je sestra vizantijskog cara Jovana II Komnina i Ane Komnine.[3]
- Aleksije Jasit (* 1112/1115; † 17. mart)[6]
- dete, po nekima – ćerka po imenu Irina Jasitina, udata za Lava Rogerija.[6]
U hronici Jovana Zonare pominje se da je caricu Irinu nerviralo oholo ponašanje njenog zeta, koji se prema njenoj ćerki nije ponašao kako priliči princezi rođenoj u purpuru i često je žalostio i samu caricu, pa je tokom jedne bolesti svoje ćerke carica Irina je primorala Evdokiju da se zamonaši i proterala njenog zeta iz palate.[7]
Posle rastave sa Evdokijom, Mihail Jasit je primio monaštvo pod imenom Atanasije. Sa ovim monaškim imenom pominje se u tzv. Spomenik porodici carice Irine Dukine, postavljen u liturgijski tipik manastira Hrista Čovekoljubca. Dan njegove smrti – 15. mart – takođe je naznačen u ovom dokumentu. Činjenica da je njegovo sećanje odano u povelji manastira koji je osnovala carica Irina govori da je u jednom trenutku neodgovorno ponašanje Mihaila Jasita zaboravljeno i on je kao carev zet našao dostojno mesto u carskoj porodici.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mansucript Vaticanus graecus 169, f. 2
- ^ a b v Kouroupou & Vannier 2005, str. 58
- ^ N Iasites, geni.com
- ^ Skoulatos 1980, str. 78–79
- ^ Varzos 1984, str. 257–258
- ^ a b Kouroupou & Vannier 2005, str. 59
- ^ Zlatarski, str. 286–287 beležka No. 1 pod liniя.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zlatarski, Vasil. Istorija bugarske države u srednjem veku. T. II. Bugarska pod vizantijskom vlašću (1018—1187).
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Kouroupou, Matoula; Vannier, Jean-François (2005), „Commémoraisons des Comnènes dans le typikon liturgique du monastère du Christ Philanthrope (ms. Panaghia Kamariotissa 29)”, Revue des études byzantines (na jeziku: French), 63 (63): 41—69, doi:10.3406/rebyz.2005.2305
- Skoulatos, Basile (1980). Les Personnages Byzantins de I'Alexiade: Analyse Prosopographique et Synthese (na jeziku: French). Louvain-la-Neuve, Belgium: Nauwelaerts.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784634. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 01. 2021. g. Pristupljeno 28. 06. 2023.
