Miljokaz
Miljokazi (lat. milliarum, lapis) su masivni cilindrični stubovi, postavljani pokraj puteva širom Rimskog carstva.[1] Zahvaljujući podacima uklesani na miljokazima oni su veoma značajni pre svega za izučavanje rimske istorije, a pre svega za upoznavanje rimske putne mreže jer su označavali određene trase mnogih rimskih puteva koji su devastacijama u potonjim epohama gotovo nestali. Iako većina ljidi smatra Koloseum i druge slične monumentalne građevine, danas ruševine, najznačajnimim rimski spomenicima rimske arhitekture, nisu u pravu jer se kao najznačajniji građevinski poduhvati smatraju putevi sa njihovim miljokazima, koji su se najduže održali i koji su značajno uticali na istoriju Evrope. Rimske putevima nisu putovali samo vojska i trgovci, već su putevima putovale mnogobrojne ideje, naučna otkrića, filozofska i verska učenja, umetnički pravci.
I na prostoru današnje Srbije,[2] koja je u rimsko doba bila u sastavu Dardanije otkriven je veći broj miljokaza koji svedoče o razgranatoj putnoj mreži na ovome području, Balkana.[3]
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Jedan od važnijih dokaza postojanja rimskog puta na određenoj lokaciji jesu miljokazi. Oni se ubrajaju u veoma značajne antičke spomenike i najverodostojniji su trag postojanja trase rimske komunikacije, naročito ukoliko se nalaze in situ. Postavljani su po završetku radova na komunikaciji, a natpis na njima pobliže ukazuje na datum takvog događaja.[4][5][6][7]
Tokom vremena, kako putevi prerastaju u komunikacije od velikog ekonomskog značaja zahvaljujući jačanju rudarskih centara i njihovoj sve većoj eksploataciji, kao i nastanku i razvoju mnogih naselja, nastale su dodatne intervencije, odnosno popravke na pojedinim trasama puta, u II i III veku. O tome svedoče brojni natpisi na miljokazima (npr. oni iz vremena Antonina Pija (138–161. godine), dinastije Severa (193–235. godine), Gaja Mesija Trajana Decija (249–251. godine) i Emilijana (253. (?) godine)).[4]
Izgled[uredi | uredi izvor]
Rimski miljokazi najčešće su pravljeni od granita ili mermera, do visine od 2,4 m i prečnik do 50 cm, kako bi bili lako uočljivi od strane putnika. Pored pomenutih miljokaza koji su bili u standardnoj veličini, postojali su i tzv. kolos miljokazi, visine 3,3 m i prečnika 87 cm, na Vija Emiliji (lat. Via Emilia),[a] ili visine 2,4 m i prečnika od 1 m, na Vija Salariji (lat. Via Salaria). Bili su poznati su i mali miljokazi, visine 1,25 m i prečnika od 30 cm, na Vija Flaminiji (lat. Via Flaminia).[8] Izrađivani su od fino brušenog kamena ili od peščara.
Svi važniji komunikacioni pravci i drugi rimski putevi bili su obeleženi miljokazima. Oni su bili važan izvor informacije o udaljenosti od mesta do mesta koje su mogle da se pročitaju na miljokazima. Miljokazi su se nalazili na svakih 1.480 metara, što je bila dužina 1 rimske milje.[9] Miljokazi su se nalazili i na mestima odmorišta, gde su putnici mogli zameniti konje, kupiti hranu i piće, a ponekad i prenoćiti. Neka od tih mesta kasnije su se razvila u male gradove.
Na miljokazima se nalazio uklesan ili izliven veliki broj važnih podataka. Najčešće su to bila obaveštenja o razdaljini između dva mesta na, putu, udaljenosti od glavnog grada provincije ili od samog Rima. Iz natpisa na miljokazima putnici su mogli da se saznaju i detalje o vladaru, npr. u vreme Republike, o konzulu ili o nekom drugom zvaničniku zaduženom za izgradnju ili popravku puteva, a u carskoj epohi ime cara i njegove titule.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prve pouzdane podatke o miljokazima na području Evrope nalazimo u delima Plutarha. On navodi da je u rimskoj državi, na inicijativu Gaja Graha (154—121), oko 123. p. n. e., uveden miljokaz kao obavezni građevinski element svih javnih puteva, ili puteva za opštu upotrebu, koji su prvo bili korišćeni u vojne a potom sve više i u civilne svrhe.
U vreme vladavine Avgusta (64—14), negde oko 20. p. n. e., na rimskom Forumu (ispred Saturnovog hrama), postavljen je tzv. nulti, ili Zlatni miljokaz (lat. Milliarium Aureum).[11][12] On je bio izliven u bronzi, a na vrhu je imao pozlaćenu kuglu. Od nultog miljokaza (koji nije sačuvan) polazili su i tu su se završavali svi putevi Rimskog carstva i tu su se završavali.[11]
Izradu, ispisivanje i prevoz miljokaza finansirana je iz Carske kase. Obično su postavljani na razdaljini od jedne rimske milje (1.000 dvostrukih koraka, millia passum),[13] koja u metričkom sistemu iznosi približno 1.480 m.[14]
Miljokazi su često sadržali i informacije o izgradnji deonice i tehničke karakteristike deonice (da li je put bio popločan ili je kolovoz napravljen od šljunka), a pojedini carevi koristili su ih u funkciji carske propagande.
Kako bi što veći broj važnih saopštenja stajao na miljokazima, Rimljani su razvili poseban sistem skraćenica, oznaka, kako bi na relativno ograničenom prostoru miljokaza bili ispisani svi značajni podaci. Postoje, međutim, i izuzeci od ovog pravila, kao što je miljokaz iz vremena Karakale (216. godina n.e.),[15] na kome je sačuvano 76 reči ispisanih na natpisnom polju.
Miljokazi na području Srbije[uredi | uredi izvor]
Miljokazi na području Hrvatske[uredi | uredi izvor]
Miljokazi na području Švajcarske[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Via Aemilia bio je drevni rimski put na severnoj ravnici Italije, koji je vodio od Ariminuma (Rimini) na jadranskoj obali do Placentije (Pjačenca) na obali reke Padus (Po). Završen je 187. p. n. e. Via Aemilia je bila povezana sa Rimom preko Riminija i Via Flaminije, dovršene 33 godine ranije.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Miljokaz, u: Svet merenja, Beograd, 104–106.
- ^ Belgrade, N1 (2022-05-20). „Roman milestone found in southern Serbia”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ Rimski put Nissus–Lissus u Gornjoj Meziji, Niški zbornik 11, Niš, 71–78.
- ^ a b GLIGOR M. SAMARDžIĆ Bilješke o miljokazima sa juga Gornje Mezije (Nekolika primjera sa Kosova i Metohije) Nauka bez granica III. 904:625.745.6"652"(497.113) 904:625.7"652"(398)
- ^ Pašalić, E. (1958). O hodološkim pitanjima u izučavanju antičke istorije (sa naročitim osvrtom na našu zemlju). Godišnjak Istorijskog društva BiH, IX, 139–175.
- ^ Petrović, V. (2007). Dardanija u rimskim itinerarima. Beograd: Balkanološki institut SANU.
- ^ Petrović, V. (2006). Rimski put Naissus–Lissus. Leskovački zbornik, XLVI, 17–38
- ^ „A Guide to Distance in Latin: The Accusative of Extent of Space (and Ablative)”. Latinitium (na jeziku: engleski). 2020-04-01. Pristupljeno 2023-01-10.
- ^ „Mile | distance, length, speed | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ „Milliarium Aureum: The Golden Milestone”. penelope.uchicago.edu. Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ a b L. Richardson, jr., Milliarium Aureum, A New Topographical Dictionary of Ancient Rome (1992) p. 254
- ^ „Milliarium Aureum”. The Byzantine Legacy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ „Milla Passum, the Reason Why We Say Miles”. HubPages (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ „Greek & Roman Mythology - Tools”. www2.classics.upenn.edu. Pristupljeno 2023-01-10.
- ^ Zum Datum siehe Géza Alföldy: Nox dea fit lux! Caracallas Geburtstag. In: Giorgio Bonamente, Marc Mayer (Hrsg.): Historiae Augustae Colloquium Barcinonense, Bari (1996). pp. 9–36, hier: 31–36.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Miljokaz na Vikimedijinoj ostavi
- La Milla Romana Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. januar 2012) Antonio Blázquez. Publicado previamente en Boletín de la Real Academia de la Historia 34, 1899, pp. 25-52. Editado aquí en formato digital con la paginación original y sin modificaciones.
- Valor métrico de la milla romana Gabriel Puig y Larraz. Edición digital a partir de Boletín de la Real Academia de la Historia, tomo 33 (1898), pp. 80-90.
- Antiguas Unidades de Longitud (english) Recovery of the Ancient System of Foot/Cubit/Stadion – Length Units. Dieter Lelgemann, Germany.