Mokraćna bešika
Mokraćna bešika (vesica urinaria) je neparan kesasti organ, odnosno prošireni deo mokraćnih puteva, koji služi kao privremeni rezervoar urina.[1][2] Smeštena je u subperitonealnom prostoru karlične duplje, iza preponske simfize i ispred čmarnog creva kod muškarca, odnosno materice kod žene. Ložu mokraćne bešike (paracystium) sačinjava rastresito vezivno tkivo, koje je okružuje sa gotovo svih strana.
Položaj, oblik i topografski odnosi organa zavise od stepena ispunjenosti njegovog volumena. Mokraćna bešika ima približan oblik kruške i na njoj se razlikuju tri dela: vrh (apex vesicae), koji je okrenut napred i naviše; telo (corpus vesicae), postavljeno u sredini; i baza ili dno (fundus vesicae), koje gleda naviše i unazad.
Vrh bešike je postavljen otprilike u visini preponske simfize, kada je ona prazna. Prilikom punjenja vrh postaje zaobljen i uzdiže se iznad simfize, stupajući u odnos sa prednjim trbušnim zidom. Telo bešike je u odnosu sa zadnjom stranom simfize i vijugama creva kod muškarca, odnosno matericom kod žene. Sa zadnje strane je pokrivena peritoneumom. Dno bešike kod muškarca leži na prostati, semenim kesicama i čmarnom crevu, a kod žena na prednjem zidu vagine.
Unutrašnja površina organa je obložena sluzokožom, koja gradi veliki broj nestalnih nabora. Prilikom punjenja mokraćne bešike oni se povlače. U predelu dna bešike nalazi se trouglasto polje pokriveno glatkom sluzokožom nešto tamnije boje, koje se naziva trougao bešike (trigonum vesicae). Vrh trougla je okrenut napred i odgovara unutrašnjem otvoru mokraćne cevi, a baza je okrenuta nazad i njene uglove čine desni i levi otvor mokraćovoda. Između ovih otvora pruža se interureterični nabor (plica interureterica), dug 1,5-2 cm, a iza njega se nalazi poprečno udubljenje u kome se nakuplja mokraćni kamen i gnoj kod zapaljenjskih procesa.
Funkcionalna zapremina bešike iznosi oko 350 cm3, ali pokazuje znatne individualne varijacije. Kapacitet se može popeti i na 700 cm3 kod muškarca, odnosno 650 cm3 kod žene. U patološkim slučajevima kapacitet mokraćne bešike može da varira od nekoliko mililitara do čak 2 litra.
Građa[uredi | uredi izvor]
Mokraćna bešika ima građu sličnu mokraćovodu i njen zid se sastoji od tri sloja: sluznice, mišićnog i spoljašnjeg vezivnog sloja.
Sluznica (tunica mucosa) je sastavljena od epitela prelaznog tipa (urotela) i rastresitog vezivnog tkiva (lamina propria). Kod punog organa epitel je tanak i ima 2-3 sloja ćelija, a kada je bešika prazna epitel izgleda kao da ima 4-8 slojeva i sluznica je naborana (osim u predelu trougla bešike). Ispod urotela nalazi se lamina propria, izgrađena od nešto gušćeg vezivnog tkiva, i tela submucosa (podsluzokožni sloj) izgrađen od nešto šireg sloja rastresitog veziva. Između sluznice i podsluznice nalazi se sloj lamina muscularis mucosae.
Mišićni sloj (tunica muscularis) se sastoji od glatkih mišićnih ćelija, koje se pružaju u svim pravcima i obrazuju tri nejasno odvojena podsloja: spoljašnji (longitudinalni), srednji (cirkularni) i unutrašnji (longitudinalni). Glatki mišić bešike se naziva i detruzor i svojom kontrakcijom on povećava pritisak u bešici na 40-60 mmHg. Zbog toga je kontrakcija mišića detruzora glavni korak u pražnjenju bešike. Ćelije ovog mišića se međusobno stapaju (spajaju) i grade električne puteve niskog otpora, pa se akcioni potencijal može brzo proširiti od ćelije do ćelije i izazvati istovremenu kontrakciju cele bešike. U predelu unutrašnjeg otvora mokraćne cevi mišićni sloj formira tzv. unutrašnji sfinkter (m. sphincter vesicae). Njegov prirodni tonus sprečava pražnjenje bešike, sve dok pritisak u njoj ne poraste iznad kritičnog nivoa, a takođe onemogućava i ulazak spermatozoida u bešiku za vreme ejakulacije.
Spoljašnji sloj (tunica adventitia) je izgrađen od vezivnog tkiva i obavija najveći deo mokraćne bešike, osim gornjeg dela organa koji prekriva seroza (deo peritoneuma).
Vaskularizacija i inervacija[uredi | uredi izvor]
U vaskularizaciji bešike učestvuju gornje bešične arterije (aa. vesicales superiores), koje potiču iz pupčane arterije (a. umbilicalis); donja bešična arterija (a. vesicalis inferior), koja zajedno sa pupčanom arterijom potiče iz unutrašnje bedrene ili hipogastrične arterije; i zadnja bešična arterija (a. vesicalis posterior), grana hemoroidalne arterije.
Glavna inervacija organa se ostvaruje putem vegetativnih pelvičkih nerava (nn. pelvici). U njihovom sastavu se nalaze i senzorna i motorna vlakna. Senzorna nervna vlakna detektuju stepen istegnutosti zida bešike i odgovorna su za nastajanje refleksa koji izaziva njeno pražnjenje. Motorni nervi su parasimpatička vlakna, koja inervišu mišić detruzor. Osim pelvičkih nerava, bešika ima i druga dva tipa inervacije: skeletna motorna vlakna u pudendalnom nervu (n. pudendalis), za inervaciju i voljnu kontrakciju sfinktera, i simpatička vlakna u sastavu hipogastričkih nerava, koja deluju na krvne sudove. U njihovom sastavu se nalaze i retka senzorna nervna vlakna odgovorna za osećaj bola.
Punjenje i pražnjenje bešike[uredi | uredi izvor]
Kada je mokraćna bešika prazna pritisak u njoj iznosi približno 0 cmH20. Tokom vremena u njoj se nakupi 40-50 ml mokraće i pritisak poraste na oko 5 cmH20. Zahvaljujući tonusu zida bešike, dalji priliv urina neće izazvati značajniji porast pritiska, sve dok volumen urina ne pređe 300-400 ml. Tada se dešava nagli porast pritiska i kao rezultat se javljaju kontrakcije mišića detruzora, koje postaju sve snažnije i snažnije. Odnosno počinje tzv. refleks mikturicije. Kada ovaj refleks postane dovoljno snažan uzrokovaće pojavu drugog refleksa, koji će izazvati inhibiciju spoljašnjeg sfinktera. Ako je ova inhibicija snažnija od voljnih signala za sfinkterski mišić doći će do mokrenja, odnosno javiće se svesna želja za mokrenjem. U slučaju da do toga ipak ne dođe, nervni elementi refleksa mikturicije se isključuju narednih nekoliko minuta (ili časova), sve dok se ne pojavi novi još snažniji refleks.
Funkcija[uredi | uredi izvor]
Urin, izlučen bubrezima, skuplja se u bešiku zbog drenaže iz dva uretera, pre nego što se odlaže mokrenjem (mikcijom).[3] Urin napušta bešiku preko uretre, jedne mišićne cevi koja se završava otvorom koji se naziva urinarni kanal, gde izlazi iz tela.[4] Mokrenje uključuje koordinirane promene mišića koje uključuju refleks baziran na kičmi, sa većim inputima iz mozga.[3] Tokom mokrenja, mišić detruzora se skuplja, a spoljašnji urinarni sfinkter i mišići perineuma se opuštaju, omogućavajući mokraći da prođe kroz uretru i izađe iz tela.[3]
Nagon za mokrenjem potiče od receptora istezanja koji se aktiviraju kada se između 300 - 400 mL urina zadrži u bešici.[3] Kako se urin akumulira, nabori se spljoštavaju i zid mokraćne bešike se stanji dok se rasteže, omogućavajući bešici da skladišti veće količine urina bez značajnog porasta unutrašnjeg pritiska.[5] Mokrenje kontroliše pontinski centar za mokrenje u moždanom stablu.[6]
Receptori istezanja u bešici signaliziraju parasimpatičkom nervnom sistemu da stimuliše muskarinske receptore u detruzoru da kontrahuju mišić kada je bešika proširena.[7] Ovo podstiče bešiku da izbaci urin kroz uretru. Glavni aktivirani receptor je M3 receptor, iako su M2 receptori takođe uključeni i iako su brojčano zastupljeniji od M3 receptora, oni nisu jednako responzivni.[8]
Glavni put relaksacije je putem cAMP puta adenilil ciklaze, koji se aktivira preko β3 adrenergičkih receptora. β2 adrenergički receptori su takođe prisutni u detruzoru i čak su brojniji od β3 receptora, ali nemaju toliko važan efekat u opuštanju glatkih mišića detruzora.[9][10][11]
Klinički značaj[uredi | uredi izvor]
Upala i infekcija[uredi | uredi izvor]
Cistitis se odnosi na infekciju ili upalu bešike. Obično se javlja kao deo infekcije urinarnog trakta.[12] Kod odraslih je češći kod žena nego kod muškaraca, zbog kraće uretre. Uobičajen je kod muškaraca u detinjstvu i kod starijih muškaraca gde uvećana prostata može izazvati zadržavanje urina.[12] Ostali faktori rizika uključuju druge uzroke blokade ili suženja, kao što je rak prostate ili prisustvo vezikoureternog refluksa; prisustvo spoljašnjih struktura u urinarnom traktu, kao što su urinarni kateteri; i neurološki problemi koji otežavaju mokrenje.[12] Infekcije koje zahvataju bešiku mogu da izazovu bol u donjem delu stomaka (iznad pubične simfize, tzv. „suprapubični” bol), posebno pre i posle mokrenja, kao i želju za čestim mokrenjem i sa malim upozorenjem (urgentnost).[12] Infekcije su obično uzrokovane bakterijama, od kojih je najčešća E. coli.[12]
Intersticijski cistitis se odnosi na stanje u kojem je bešika inficirana zbog uzroka koji nisu bakterije.[13] [14]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Boron, Walter F.; Boulpaep, Emile L. (2016). Medical Physiology. Elsevier Health Sciences. str. 738. ISBN 9781455733286. Pristupljeno 1. 6. 2016.
- ^ Walker-Smith, John; Murch, Simon (1999). Cardozo, Linda, ur. Diseases of the Small Intestine in Childhood (4 izd.). CRC Press. str. 16. ISBN 9781901865059. Pristupljeno 1. 6. 2016.
- ^ a b v g Barrett, Kim E; Barman, Susan M; Yuan, Jason X-J; Brooks, Heddwen (2019). „37. Renal function & Micturition: The Bladder”. Ganong's review of medical physiology (26th izd.). New York. str. 681—682. ISBN 9781260122404. OCLC 1076268769.
- ^ Standring, Susan, ur. (2016). „Urinary bladder”. Gray's anatomy : the anatomical basis of clinical practice (41st izd.). Philadelphia. str. 1255—1261. ISBN 9780702052309. OCLC 920806541.
- ^ Marieb, Mallatt (2016). „23”. Human Anatomy (5th izd.). Pearson International. str. 700.
- ^ Purves, Dale (2011). Neuroscience (5. izd.). Sunderland, Mass.: Sinauer. str. 471. ISBN 978-0-87893-695-3.
- ^ Giglio, D; Tobin, G (2009). „Muscarinic receptor subtypes in the lower urinary tract”. Pharmacology. 83 (5): 259—69. PMID 19295256. doi:10.1159/000209255
.
- ^ Uchiyama, T; Chess-Williams, R (decembar 2004). „Muscarinic receptor subtypes of the bladder and gastrointestinal tract”. Journal of Smooth Muscle Research = Nihon Heikatsukin Gakkai Kikanshi. 40 (6): 237—47. PMID 15725706. doi:10.1540/jsmr.40.237 .
- ^ Andersson KE, Arner A (jul 2004). „Urinary bladder contraction and relaxation: physiology and pathophysiology”. Physiol. Rev. 84 (3): 935—86. CiteSeerX 10.1.1.324.7009 . PMID 15269341. doi:10.1152/physrev.00038.2003.
- ^ Moro, Christian; Tajouri, Lotti; Chess-Williams, Russ (2013). „Adrenoceptor Function and Expression in Bladder Urothelium and Lamina Propria”. Urology. 81 (1): 211.e1—211.e7. PMID 23200975. doi:10.1016/j.urology.2012.09.011.
- ^ Chancellor, M. B.; Yoshimura, N. (2004). „Neurophysiology of Stress Urinary Incontinence”. Rev. Urol. 6 Suppl 3: S19—28. PMC 1472861 . PMID 16985861.
- ^ a b v g d Davidson's 2018, str. 426–429.
- ^ „Interstitial cystitis”. Mayo Clinic. 14. 9. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2020.
- ^ Glass, Cheryl, A.; Gunter, Debbie (2017). Glass, Cheryl, A.; Cash, Jill, C., ur. Family Practice Guidelines (4 izd.). New York: pringer Publishing Company, LLC. str. 352—353. ISBN 978-0826177117.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Arthur C. Guyton, John E. Hall: Medicinska fiziologija, IX izdanje ("Savremena administracija“ Beograd). 1999. ISBN 978-86-387-0599-3.;
- Stanoje Stefanović i saradnici: Specijalna klinička fiziologija, III izdanje ("Medicinska knjiga“ Beograd – Zagreb, 1980);
- Z. Anđelković, Lj. Somer, M. Perović, V. Avramović, Lj. Milenkova, N. Kostovska, A. Petrović: Histološka građa organa, I izdanje ("Bonafides“ Niš). 2001. ISBN 978-86-7434-003-5.;
- Slavoljub V. Jovanović, Neva L. Lotrić: Deskriptivna i topografska anatomija čoveka, III izdanje ("Medicinska knjiga“ Beograd – Zagreb, 1987);
- Vjekoslav Duančić: Osnove histologije čoveka, VIII izdanje ("Medicinska knjiga“ Beograd – Zagreb, 1983);
- editor-in-chief, Susan Standring; section editors, Neil R. Borley et al., ur. (2008). Gray's anatomy : the anatomical basis of clinical practice (40th izd.). London: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-8089-2371-8.
- Ralston, Stuart H.; Penman, Ian D.; Strachan, Mark W.; Hobson, Richard P. (2018). Davidson's principles and practice of medicine (23rd izd.). Elsevier. ISBN 978-0-7020-7028-0.
- Mech, L. David; Boitani, Luigi (2003). Wolves: Behaviour, Ecology and Conservation. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-51696-7.
- Young, S. P.; Jackson, H. H. T. (1978). The Clever Coyote. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-5893-8.
- de Groat, William C.; Griffiths, Derek; Yoshimura, Naoki (17. 1. 2011). „Neural Control of the Lower Urinary Tract”. Comprehensive Physiology. 5 (1): 327–396. doi:10.1002/cphy.c130056.
- Mech, L. David; Boitani, Luigi (2003). Wolves: Behaviour, Ecology and Conservation. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-51696-7.
- Young, S. P.; Jackson, H. H. T. (1978). The Clever Coyote. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-5893-8.
- de Groat, William C.; Griffiths, Derek; Yoshimura, Naoki (17. 1. 2011). „Neural Control of the Lower Urinary Tract”. Comprehensive Physiology. 5 (1): 327–396. doi:10.1002/cphy.c130056.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Anatomy photo: Urinary/mammal/bladder/bladder1 - Comparative Organology at University of California, Davis – "Mammal, bladder (LM, Medium)"
- Bladder[mrtva veza] (ISSN 2327-2120) – An open-access journal on bladder biology and diseases.
| Urinarni sistem |
|---|
| Bubreg (Nefron - Glomerul - Baumanova kapsula)| Mokraćovod | Mokraćna bešika | Mokraćna cev |
