Pređi na sadržaj

Mračna akademska estetika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhitektura Edinburga
Kelnska katedrala; gotička i neogotička arhitektura je cenjena unutar subkulture.

Mračna akademska estetika ili mračna akademija[1] (engl. Dark academia), jeste estetski tip[2] i potkultura[3] nastala na društvenim mrežama. Potkultura se fokusira na i brine za više obrazovanje, pisanje, poeziju, umetnost, antičku Grčku i gotsku arhitekturu.

Estetika[uredi | uredi izvor]

Paleta popularnih boja unutar mračne akademske estetike

Moda 1930-ih i 1940-ih je istaknuta u mračnoj akademskoj estetici, posebno kroz odevne predmete koje su nosili studenti Oksbridžu, elitnim visokošloskim i pripremnim školama tog perioda. Neki od odevnih predmeta koji se najviše povezuju sa estetikom su kardigani, džemperi, blejzeri, košulje, karirane suknje, oksfordske cipele i odeća sa pepito dezenom i od tvida, čija se paleta boja uglavnom sastoji od crne, bele, bež, braon, tamnozelene, a povremeno tamnoplava.[4][5]

Potkultura se takođe inspiriše idealizovanom estetikom visokog obrazovanja i akademske zajednice, često ističući fotografije knjiga i biblioteka. Aktivnosti kao što su kaligrafija, posete muzejima, bibliotekama i kafeima, kao i celovečernje sesije učenja su uobičajene pripadnicima potkulture.[6]

Za potkulturu se vezuju slike jeseni, gotska i neogotska arhitekture, svetlost sveća, nameštaj od tamnog drveta i guste, pretrpane sobe.[7]

Potkultura je opisana kao maksimalistička i nostalgičarska.[8][9]

Univerziteti koji su često predstavljeni na slikovnim prikazima mračne akademske estetike uključuju: Oksbridž, Univerzitet Daram, Univerzitet u Edinburgu i Univerzitet Harvard.[10]

Potkultura deli sličnosti sa gotičarskom potkulturom po tome što romantizuju pronalaženje lepote i poetičnosti u mračnim temama.[11]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Roman Done Tart The Secret History objavljen 1992. i koji govori o ubistvu koje se dešava u grupi studenata klasika na elitnom koledžu u Novoj Engleskoj, smatra se inspiracijom za mračni akademski književni žanr.[12]

Tokom 2015. potkultura je počela da prerasta u estetiku na sajtu Tumblr, sa stvaranjem književnog kluba koji se fokusirao na klasične i gotske romane. Estetski pravac je zatim prerastao u posebnu subkulturu, čemu su doprinele objave na društvenoj mreži Instagram.[13]

Mračka akademska estetika dobija na popularnosti tokom pandemije COVID-19 zbog čega su mnoge škole bile zatvorene.[14]

Dela[uredi | uredi izvor]

Interesovanje za staro i maksimalizam su neke od odlika potkulture
Džozef Severn - Posthumni portret Šelija dok piše Oslobođenog Prometeja u Italiji
Biblioteka humanistike u Selestatu

Brojni klasici književnosti, poput Vajldovog Slika Dorijana Greja i Moris od E. M Forstera, kao i dela pisaca kao što su Lord Bajron i Persi Biš Šeli, citirani su kao uticajni ili popularni unutar potkulture, ili kao autori koji se uklapaje u estetiku potkulture.[15] Novije knjige, poput Dž. K. Roulingove serije o Hariju Poteru, If We Were Villains M. L. Rija i Ninth House Lija Barduga takođe su navođene kao popularne i uticajne knjige.[16][17][18]

Niz filmova i TV serije takođe su navedeni kao uticajni na razvoj mračne akademske estetike. Film iz 1989. godine Društvo mrtvih pesnika[19] i film iz 2013. Kill your darlings[20] posebno su pripisani kao izvori inspiracije za mračnu akademsku estetiku. Pišući za Screen rant, Kejlin Pirs-Boen je navela TV emisije kao što su Ares, The Umbrella Academy, A Series of Unfortunate Events, The Queen’s Gambit i The Magicians među dela koja se uklapaju u mračnu akademsku estetiku.[20][21]

Reakcije i kritike[uredi | uredi izvor]

Pisac Zoe Robertson smatra da se potkultura oslanja na „zavodljive prikaze senkovite ekstravagancije“ i podseća je „da vidi trulež u temeljima institucije od koje ne mogu da ostanem podalje, i da izgradim sopstvenu školu u inat“.[22]

Neki komentatori pripisuju porast popularnosti subkulture kao reakciju na smanjenje finansiranja univerziteta i korporatizaciju visokog obrazovanja.[23][24][25]

Delimično kao reakcija na rast mračne akademske potkulture, srodna svetla akademska potkultura je doživela rast popularnosti. Ova subukltura je antipod mračnoj akademskoj potkulturi, koja zastupa optimizam i nošenje odeće svetlijih boja i tonova.[26]

Subkultura je kritikovana iz različitih razloga, uključujući evrocentrizam, nedostatak raznolikosti i podsticanje izbora nezdravog načina života.[27][28][29][30][31]

Mnoga književna dela koja su istaknuta u mračnoj akademskoj estetici su kreirana od strane belaca, a među glavnim likovima ima malo ili nimalo etničkih manjina.[32][33] Sara Berton, saradnica na departmanu sociologije na Sitiju, Univerzitet u Londonu, primetila je da estetika sadrži malo prikaza većine žena, radničke klase, ljudi boje kože, debelih ljudi, ljudi sa niskim ekonomskim ili kulturnim kapitalom, ljudi sa invaliditetom, prikaza brige i kućnih aktivnosti (posebno uživanje u njima), majčinstvo, kvir teme i svakodnevnica akademskog života.[34]

Amelija Horgan je opisala mračnu akademiju kao ukorenjenu u stavovima „starih humanista posvećenih očuvanju i održavanju tradicionalističke i hijerarhijske kulture uz očuvanje nasleđa humanističkih studija“.[35]

Kao odgovor na nedostatak raznolikosti u mračnoj akademskoj estetici, uloženi su napori da se književna dela tamnoputih autora, kao što je Langston Hjuz, uključe u mračnu akademiju.[36][37]

Pojedinci su tvrdili da mračna akademska estetika stavlja previše naglaska na estetiku umetnosti i visokog obrazovanja umesto pravilnog proučavanja tih dela.[38][39]

Mračna akademska estetika je kritikovana zbog potencijalno nezdravog ponašanja, kao što su nedostatak sna, prekomerni rad i opsesisovnost.[40][41] Potencijalna promocija velike upotrebe alkohola i kofeina takođe je bila izvor kritike.[42][43]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Mračna akademija: Strast za učenjem i maksimalizam s ukusom gotike - Living”. living.ba. Pristupljeno 2022-04-04. 
  2. ^ Edwards, Caroline (2020-04-24). „Dark Academia is the witchy literary aesthetic sweeping TikTok”. i-D (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-15. 
  3. ^ Bateman, Kristen (2020-06-30). „Academia Lives — on TikTok”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-02-03. 
  4. ^ Bateman, Kristen (2020-06-30). „Academia Lives — on TikTok”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-02-23. 
  5. ^ Ike, Noëlle (26. 10. 2021). „Dark academia is trending: Here's how to nail the fall fashion trend from TikTok”. CNN. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  6. ^ Abdi, Amal. „Meet Dark Academia, The Bookish Fashion Trend That's All Over TikTok”. www.refinery29.com. 
  7. ^ „Six Reasons to Explore the Dark Academia Aesthetic | Her Campus”. www.hercampus.com. 3. 3. 2021. 
  8. ^ „Introducing 'Dark Academia' – the new trend filling interiors with moody maximalism”. 29. 7. 2021. 
  9. ^ Foulston, Freddy (6. 11. 2021). „Nostalgia and the Dark Academia aesthetic”. Oxford Student. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  10. ^ „Everything to know about the "Dark Academia Aesthetic" Trend”. 
  11. ^ Topacio, Justine Gianna (16. 3. 2021). „Studying the Dark Academia trend”. 
  12. ^ Garrett, Beata (2019-10-06). „"The Secret History" Makes Strides in Budding Dark Academia Genre”. Mount Holyoke News. Arhivirano iz originala 2019-10-08. g. Pristupljeno 2020-07-15. 
  13. ^ newspaper (2020-11-05). „The Rise of Dark Academia”. The INSIDER (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 03. 2022. g. Pristupljeno 2020-12-09. 
  14. ^ Bateman, Kristen (2020-06-30). „Academia Lives — on TikTok”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-07-15. 
  15. ^ „The pages of Dark Academia”. Manila Bulletin. 16. 7. 2021. 
  16. ^ Price, Tirzah (16. 6. 2021). „6 of the Best New Dark Academia YA Books to Put on Your TBR”. 
  17. ^ „8 Queer Dark Academia Novels You Should Read ASAP”. Nerdist. 
  18. ^ „Review of Ninth House-Dark Academia and Ghosts”. 7. 6. 2021. 
  19. ^ „Dark Academia: Students Romanticize College Life Again”. 30. 3. 2021. 
  20. ^ a b „Dead Poets Society & 9 Other Movies For Fans Of The Dark Academia Aesthetic”. ScreenRant. 5. 1. 2021. 
  21. ^ „15 Best Dark/Gothic Academia Movies & TV Shows On Netflix”. ScreenRant. 2. 12. 2020. 
  22. ^ Robertson, Zoe (27. 2. 2020). „The Scholarship of Sexy Privilege: Why Do I Love Dark Academia Books?”. 
  23. ^ „What's Dark about Dark Academia”. 31. 3. 2021. 
  24. ^ „Dark Academia and debt: University thrillers are the literary subgenre of the student loan crisis”. 31. 7. 2021. 
  25. ^ Gentry, Amy (18. 2. 2021). „Dark Academia: Your Guide to the New Wave of Post-Secret History Campus Thrillers”. Crimeread. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  26. ^ Jake (2022-01-22). „Light Academia Fashion: The Essential 2022 Guide to the TikTok-Inspired Style Trend”. Modern Fellows (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-04. 
  27. ^ „Dark Academia: The Toxic Cultural Paradigms promoted by a Dark Academic Aesthetic”. Her Campus. 21. 9. 2020. 
  28. ^ Floyd, Courtney (27. 10. 2021). „Beyond Dark Academia: The Real Horror in Magic School Is Systemic Inequality”. Tor.com. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  29. ^ Thompson, Maya (29. 9. 2021). „Foiling fiat lux: Dark academia and the mirage of digital aesthetics”. The Daily Californian. Arhivirano iz originala 07. 04. 2022. g. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  30. ^ Jaigirdar, Abida (9. 9. 2021). „What Is Dark Academia And Why Is It So Popular”. Book Riot. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  31. ^ B., Vincent (2. 1. 2021). „" Dark Academia " : une esthétique " scolaire " ?”. Le Mag du Ciné. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  32. ^ „The Sins of Dark Academia”. septembar 2021. 
  33. ^ Bologna, Caroline (14. 10. 2021). „Dark Academia Is Coming For Fall. Move Over, Cottagecore.”. Huffington Post. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  34. ^ „Dark Academia, Gender, Intellectualism”. Newcastle University. 16. 2. 2021. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  35. ^ Horgan, Amelia (19. 12. 2021). „The "Dark Academia" Subculture Offers a Fantasy Alternative to the Neoliberal University”. Jacobin. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  36. ^ „Finding Diversity in Dark Academia”. Madame Blue. 5. 11. 2021. 
  37. ^ Soumyanath, Sujena (4. 10. 2021). „Wear Me This: Dark Academia could be the answer to the very problem it romanticizes”. The Daily Free Press. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  38. ^ „'Dead Poets Society' is a Terrible Defense of the Humanities”. The Atlantic. 19. 2. 2014. 
  39. ^ „A Critique of Dark Academia: The Hunt for Beauty | Her Campus”. www.hercampus.com. 25. 10. 2020. 
  40. ^ „A Critique of Dark Academia: The Romanticization of Overwork | Her Campus”. www.hercampus.com. 3. 11. 2020. 
  41. ^ „A Critique of Dark Academia: The Cultivation of Relentless Focus | Her Campus”. www.hercampus.com. 9. 11. 2020. 
  42. ^ „The Dark Side of Dark Academia: a Critique of the Aesthetic”. The Teen Magazine. 
  43. ^ „Tämän korona aiheutti: Nuoret ihannoivat nyt vanhaa maailmaa, sivistystä ja tyyliä – dark academia -someilmiön suosio räjähti”. 6. 5. 2021. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мрачна_академска_естетика&oldid=27408164”