Келнска катедрала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Келнска катедрала
Kölner Dom
Gothic-Cologne-Cathedral-004.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеКелнска катедрала
МестоAltstadt-Nord, Келн, Њемачка Уреди на Википодацима
Координате50°56′29″ СГШ; 6°57′29″ ИГД / 50.9414° СГШ; 6.9581° ИГД / 50.9414; 6.9581
Укључује
  • Choir stalls in Cologne Cathedral
  • Judensau at the choir stalls of Cologne Cathedral Edit this on Wikidata
Критеријумкултурна: i, ii, iv
Референца292
Упис1996. (20. седница)
Угроженост2004 Edit this on Wikidata–2006 Edit this on Wikidata
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/292

Келнска катедрала, службено Катедрала Светог Петра (нем. Kölner Dom, Domkirche St. Peter) је римокатоличка црква у Келну, која је уједно катедрала Келнске надбискупије. Свеци заштитници ове катедрале су Симон Петар и Богородица. То је чувени споменик немачког католицизма и готске архитектуре и декларисана је местом светског наслеђа[1] 1996. године.[2] Она је најпосећенији оријентир у Немачкој, који у просеку посећује 20.000 људи на дан.[3].

Са 157,38 метара висине, Келнска катедрала је после Катедрале у Улму, друга по висини катедрала у Европи, и трећа на свету. По површини је трећа готичка катедрала Европе (после катедрала у Севиљи и Милану). Налази се на око 250 m од Рајне.

Површински план
Келнска катедрала ноћу

Пример је изузетне хармоније постигнуте у средњовековно-готичкој архитектури. Пројектована је у облику латинског крста. Њена градња је почела 1248, а трајала је са прекидима до 1880. Дуга је 144,5 m, широка 86,5, док су јој торњеви високи 157 m.

У катедрали се чувају мошти Света три мудраца, које су у Келн стигле 1164. Оне се налазе у златном саркофагу из 13. века. Ту је и позлаћени крст надбискупа Гера из око 960, и Миланска Мадона, дрвена скулптура из око 1290. Олтарске слике је насликао Стефан Лохнер. Због тих реликвија добија је нова катедрала ранг цркве краљева, при чему се мислило на Христа, као врховног краља. Због тога је у средњем веку, надбискуп града Келна крунисао ту немачког краља из Ахена, а оба прва седишта у хору Келнског Дома била су резервисана са цареве и папе.

Грађевина чија је изградња започета 1248, напредовала је врло споро. Хор је био завршен 1320, а 1322. посвећен. До 1400. завршен је јужни звоник на два спрата. ОД XIV до XVI века сазидани су главни и бочни бродови до висине од 15 до 18 m. На томе је остало све до IX века. За богослужење коришћен је само хор.

Келнска катедрала има дванаест звона, од којих су четири из Средњег века. Најстарије звоно је „Звоно три краља“ (Dreikönigenglocke), тешко 3,8 тона, изливено 1418, постављено 1437, и поново изливено 1880. Друга два стара звона су постављена 1448. (10,5 тона и 5,6 тона).

Дуго је изгледало да се не мисли на довршавање радова. «Постепено се губио сваки смисао и разумевање средњовековног начина грађења», каже се у спису из 1880. поводом завршетка Дома. «Да су сама црква, велелепни звоници и остали делови грађевине били потпуно изграђени, не би Европа имала да покаже ништа више што би се могло супротставити светским чудима старог света», писао је један посматрач још 1600. Није се радило само о новцу, већ и о промени схватања: «Када је готика пала као жртва новог духа времена, прихваћени су и у Келну као погоднији рококо и перика».

Одлучујућа иницијатива потекла је од С. Боасереа који је заинтересовао и Гетеа. У годинама од 1843. до 1880. придодати су гигантској грађевини нови делови «у старом духу». Ти нови делови су нераздвојно везани са старим, само пластика није достигла зрелост и изражајну снагу оне из средњег века. Ускоро је Катедрала постала симбол немачког угледа. Али њено дубље значење лежи ипак на другом подручју. Дематеријализација камена и светла (кроз обојеност стакла на прозорима) даје грађевини својство једне небеске катердрале која и поред своје монументалности делује као да нема тежину.

О уметничком благу Дома написане су многе књиге. Треба поменути да је Распеће, које је настало око 970. године, најстарија сачувана пластична представа разапетог Христа. Међународну славу достигао је ковчег Три краља, највеће дело златарске вештине на свету, које је започео Николаус фон Фердун 1181, а завршили су га мајстори из Келна око 1220. Најзначајнијим вајарским делима Немачке раног XIV века, сматрају се Апостоли на преградама хора. Не мање вредни су и средњовековни прозори и блистава дела ризнице. Највеће дело келнске сликарске школе XV века је Триптих Дома од Стефана Лохнера.

Келн је сравњен у савезничком бомбардовању у Другом светском рату, али се катедрала одржала, иако оштећена. Срушени су сводови главног брода и северни делови бочних бродова. Једанаест година седамдесет људи је радило на отклањању штете. Оштећења су поправљена после рата, али она и данас захтева сталне поправке и одржавање. Године 2007. у њој је постављено 113 m² витража. Од 1996. Келнска катедрала је на УНЕСКО листи Светске баштине. То је најпосећенија туристичка атракција Немачке коју је 2004. посетило 6 милиона туриста.

Одлике[уреди]

Келнска катедрала је значајно ходочасничко одредиште, али и пригодна туристичка атракција која привлачи велики број посетилаца годишње. Отворена је сваког дана од 6 сати изјутра до 7:30 увече, а улаз је слободан, осим за успон торњем и за ризницу. Посетиоци се могу попети спиралним степеништем са 509 степенице до видиковца на платформи која се налази на висини од 98 m.

Западно прочеље првостолнице (април 2009.).
Поглед на катедралу преко реке Рајне.
Спољашња дужина 144,58 m
Спољашња висина 86,25 m
Ширина западне фасаде 61,54 m
Ширина трансепта фасаде 39,95 m
Ширина главног брода (с оба бочна брода) 45,19 m
Висина јужног торња 157,31 m
Висина северног торња 157,38 m
Висина трансепта фасаде 69,95 m
Висина руба крова 61,10 m
Висина унутарњег свода 43,35 m
Површина грађевине 7.914 m²
Површина под стаклима 10.000 m²
Površina krova 12.000 m²
Укупна запремина без контрафора 407.000 m³

Архитектура Келнске катедрале је заснована на оној у Амјену, посебно по тлоцрту, стилу и ширини средишњег брода у односу на њену висину. Тлоцрт је уписаног латинског крста, што је уобичајено за готске катедрале. Има два бочна брода са обе стране главног брода, чиме је подупрт један од највиших готских крсних сводова, скоро висине катедрале у Бовеу, која је већином порушена. Споља је терет спољашње опне подупрт контрафорима у француском стилу, а источни крај има јединствен деамбулаторијум чији се проход растаче у апсиду са седам радијалних капела.

Изван, а посебно из велике удаљености, катедралом доминирају њени високи торњеви који имају особен немачки стил попут торњева на катедралама у Улму, Бечу и Регенсбургу.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ „UNESCO World Heritage Sites, Cologne Cathedral”. Whc.unesco.org. Приступљено 15. 8. 2010. 
  2. ^ „Cologne Cathedral”. www.cologne-tourism.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  3. ^ A Little Closer to Heaven Archived 2010-09-14 at the Wayback Machine, the official movie, Cologne Cathedral website. Приступљено 7 November 2010.
  4. ^ Wim Swaan, Banister Fletcher

Литература[уреди]

  • Роланд Гек; Сва чуда света; 21,22 страна, Младинска књига, Љубљана 1973.
  • Swaan, Wim and Christopher Brooke, The Gothic Cathedral. Omega Books.1969. ISBN 978-0-907853-48-0.
  • Fletcher, Banister, A History of Architecture on the Comparative Method.
  • Hubbard, Howard, Masterpieces of Western Sculpture, Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-23278-1.
  • Wolff, Arnold, Cologne Cathedral. Its History – Its Works of Arts, Verlag (editor) Kölner Dom, Cologne: 2nd edition. 2003. ISBN 978-3-7743-0342-3.

Спољашње везе[уреди]