Muzej balkanskih ratova
| Muzej balkanskih ratova | |
|---|---|
 Zgrada muzeja | |
| Osnivanje | 26. oktobar 1999. |
| Lokacija | Gefira Solun Grčka |
Muzej balkanskih ratova smešten je u istorijskoj vili na jugoistočnoj strani sela Gefira u Solunu. Muzej je nastao 1999. godine kada je Ministarstvo odbrane Grčke kupilo ovu vilu kako bi je koristilo kao muzej. Gefira, selo u kome se nalazi muzej, udaljeno je 25 km od Soluna, pored nacionalnog puta Solun - Voden.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Pre Prvog balkanskog rata bila je centralna zgrada farme Modijano, koju je 1906. stvorio Jakos Modijano, a koja je obuhvatala i niz pomoćnih i pomoćnih objekata. Jakov otac, Saul Modijano, bio je drugi najveći vlasnik imovine u Osmanskom carstvu. Selo Gefira se za vreme turske okupacije zvalo Topsin. Kao rezultat ova dva događaja, zgrada se ponekad nazivala Vila Modijano, a ponekad Vila Topsin.[1]
U ovoj zgradi je tokom Prvog balkanskog rata 24. oktobra 1912. godine postavljen Glavni štab grčkih snaga iz Janice i Adendrosa. Na istom mestu je ostao do zore 27. oktobra. Tri dana Glavnog štaba bila su odlučujuća za sudbinu Makedonije i ishod rata uopšte. U ovom dvorcu vođeni su intenzivni pregovori između turske delegacije, koju je predvodio guverner grada Hasan Tahsin-paša, i šefa grčkih snaga, glavnokomandujućeg Konstantina. Posle dva neuspela pokušaja dogovora, Turci su se vratili u zgradu 26. oktobra 1912. u podne, na dan svetog zaštitnika Soluna, Svetog Dimitrija, saopštavajući da je Tahsin-paša prihvatio bezuslovnu predaju grada. Svake godine, istog dana, organizuje se štafeta baklje u Muzeju Trećeg armijskog korpusa, u znak sećanja na ove istorijske događaje.[2]
Eksponati[uredi | uredi izvor]
U holovima zgrade posetioci mogu videti eksponate kao što su oružje, mačevi, vojne uniforme, medalje, slike, litografije, karte, fotografije, razne relikvije iz balkanskih ratova, rukom pisana karta tadašnjeg premijera Grčke Elefteriosa Venizelosa, kao i kopiju Solunskog primopredajnog protokola. Relikvije grčke, turske, bugarske, srpske, crnogorske i rumunske vojske izložene su u prizemlju zgrade, u vitrinama, posvećenim svakoj vojnoj sili posebno.
Zbirka oružja izloženog u muzeju obuhvata puške Manliher M1903 koje su koristile grčka i bugarska vojska, puške Mauser M1889 turske vojske, Bergman-Baiard M1908 pištolj grčke vojske, Smit & Veson pištolj turske vojske, kao kao i čitav niz mačeva grčke i bugarske vojske. Slike prikazuju vođstvo grčke vojske i flote, Tahsin-pašu koji potpisuje predaju Soluna i najvažnije momente bitaka Balkanskih ratova. Sačuvan je veliki procenat tadašnjeg nameštaja, koji je čak obogaćen nameštajem koji se do sada čuvao u magacinima vojske.[3] [4]
Grobnica Tahsin-paše[uredi | uredi izvor]
Grobnica Tahsin-paše nalazi se u predvorju muzeja. Kosti sina i pristalice Kenana Mesarea takođe su deponovane u istom grobnom spomeniku.
I sam je bio dramatična ličnost i njegova uloga u bezuslovnoj kapitulaciji i beskrvnoj predaji grada Soluna bila je odlučujuća. Kao diplomac Janjinske škole Zosima, učestvovao je u grčkom obrazovanju i imao veliko poštovanje prema grčkoj kulturi, što je doprinelo njegovoj odluci da ne dozvoli predaju Soluna Bugarima. Izašavši u nemilost Turaka, tada je živeo u Švajcarskoj, uživajući zaštitu grčke države.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „ΔΗΜΟΤΙΚΟ ΣΧΟΛΕΙΟ ΓΕΦΥΡΑΣ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ”.
- ^ „Μουσείο Βαλκανικών Πολέμων”. Arhivirano iz originala 2017-04-21. g.
- ^ „Μακεδονική Κληρονομιά”. Μουσείο Βαλκανικών Πολέμων. Arhivirano iz originala 2016-05-17. g.
- ^ „Πολιτιστικός Σύλλογος Γέφυρας”. Σχετικά με το στρατιωτικό μουσείο Βαλκανικών πολέμων. Arhivirano iz originala 2015-08-02. g.