Константин I Грчки
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Константин I Грчки | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. август 1868. |
| Место рођења | Атина, Краљевина Грчка |
| Датум смрти | 11. јануар 1923. (54 год.) |
| Место смрти | Палермо, Краљевина Италија |
| Породица | |
| Супружник | Софија од Пруске |
| Потомство | Ђорђе II Грчки, Александар I Грчки, Јелена од Грчке и Данске, Павле I Грчки, Irene, Duchess of Aosta, Katherine of Greece and Denmark |
| Родитељи | Ђорђе I Грчки Олга Константиновна |
| Династија | Гликсбург |
| Краљ Грчке | |
| Период | 18. март 1913 — 11. јун 1917; 19. децембар 1920 — 27. септембар 1922. |
| Претходник | Ђорђе I Грчки |
| Наследник | Александар Грчки Ђорђе II Грчки (наследник после друге владавине) |
Константин I Грчки (грч. Κωνσταντίνος Α); (2. август 1868 — 11. јануар 1923) је био краљ Грчке од 1913. до 1917. и од 1920. до 1922. године. Краљ је постао 1913. али је 1917. присиљен да оде са власти када је његова одлука о неутралности Грчке у Првом светском рату изазвала незадовољство у земљи и међу западним савезницима. Његова друга владавина је била окончана државним ударом који је уследио војном поразу у рату са Турском.
Биографија[уреди | уреди извор]
Био је син Ђорђа I, краља Грчке 1863—1913. Завршио је војну школу у Атини и политичке науке у Лајпцигу, Немачка. Оженио се немачком принцезом Софијом, сестром Вилхелма II. Био је војсковођа грчке војске током Грчко-турског и Другог балканског рата. Тада је Грчка остварила значајна територијална проширења на северу.
По избијању Првог светског рата краљ Константин се залагао за неутралност, а круг око председника владе Венизелоса за сврставање уз Антанту. Ове несугласице имале су за последицу Национални раскол и образовање Венизелосове супарничке привремене владе са седиштем у Солуну 1916. године. Под британским и француским притиском, Константин је јуна био присиљен да напусти Грчку, отишавши у Швајцарску, мада није формално абдицирао. Наследио га је његов други син Александар. Године 1920. краљ Александар је преминуо, а премијер Елефтериос Венизелос био поражен на изборима. Краљ Константин је искористио ову ситуацију да се врати на престо децембра 1920. године.[1][2]
После пораза Грчке у Грчко-турском рату 1922. године, и пуча пуковника Николаоса Пластираса, Константин је срушен с власти 27. септембра 1922, а на власт је дошао његов најстарији син Ђорђе II. Константин је умро у изгнанству у Палерму у Италији 1923. године.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
Породица[уреди | уреди извор]
.jpg)
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Софија од Пруске | 14. јун 1870. | 13. јануар 1932. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Краљ Ђорђе II | 20. јул 1890. | 1. април 1947. | Краљица Елизабета | |
| Краљ Александар | 1. август 1893. | 25. октобар 1920. | Краљица Аспасија | |
| Краљица Јелена | 2. мај/3. мај 1896. | 28. новембар 1982. | Краљ Карол II | |
| Краљ Павле | 14. децембар 1901. | 6. март 1964. | Краљица Фредерика | |
| Принцеза Ирена | 13. фебруар 1904. | 15. април 1974. | Аимон од Савоје, 4. војвода од Аосте | |
| Принцеза Катарина | 4. мај 1913. | 2. октобар 2007. | мајор Ричард Брандрам |
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета, четврто издање, 1986.
- Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.
- Van der Kiste, John (1994). Kings of the Hellenes. Sutton Publishing. ISBN 0-7509-2147-1.
Шаблон:Председници Грчког олимпијског комитета
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Биографски речници | |
| Остало | |
