Muzička lestvica

Ce-dur lestvica, uzlazno i silazno

Muzička lestvica označava niz od osam uzastopnih tonova (sedam tonova različitog naziva, i osmi ton koji predstavlja ponovljeno ime prvog tona) razvrstanih u oktave, koji se nazivaju prema slovnom označavanju. Tonovi u lestvici se mogu čitati po abecedi i po solmizaciji.  Đovani Batista Doni je poznat po tome što je promenio ime note „Ut“ (C), preimenujući je u „Do“ (u nizu „Do Re Mi ...“ poznat kao solfeđo). Po abecedi tonovi su: c (ce), d (de), e (e), f (ef), g (ge), a (a) i h (ha), a po solmizaciji su: do (ili ut), re, mi, fa, sol (ili so), la, si (ili ti), do. Koriste se i predznaci: povisilice (♯), snizilice (♭) i razrešilice (♮). Povisilicom se ton povišava za polustepen i dodaje se nastavak -is (cis, dis, fis), snizilicom se ton snižava za polustepen i dodaje se nastavak -es (ces, des, fes), a razrešilicom se povišeni ili sniženi ton razrešava, vraća u prvobitno stanje (bez predznaka). Takođe se tonovi mogu i duplo povišavati (♯♯) (cisis, disis, fisis) i duplo snižavati (♭♭) (ceses, deses, feses).

Izuzeci

• Osim običnih naziva sniženih tonova (ces, des, fes i ges) neki sniženi tonovi se nazivaju drugačije:

1. Snižen ton e se ne naziva ees nego es, zbog toga što srpski jezik ne trpi dva ista slova jedno do drugog.
2. Snižen ton a se ne naziva aes nego as, zbog toga što srpski jezik ne trpi dva samoglasnika jedan do drugog.
3. Snižen ton h se ne naziva hes nego be.

• Takođe se i kod duplo-sniženih tonova osim običnih (ceses, deses, eses, feses i geses) neki nazivaju drugačije:

1. Snižen ton as se ne naziva ases nego asas.
2. Snižen ton b se ne naziva bees nego heses.

Vrste Lestvica

• Glavne lestvice koje se koriste u muzici su durske, molske i hromatske lestvice:

Dur

Durska lestvica (ili dur) je osnovna lestvica. Durske lestvice se uvek obeležavaju velikim početnim slovom. Dur može biti prirodni, harmonski i melodijski. Prirodni dur ima polustepene između trećeg-četvrtog, i sedmog-osmog stupnja. Harmonski dur (moldur) ima snižen šesti stupanj u odnosu na prirodni i tako dobijamo polustepene između trećeg-četvrtog, petog-šestog i sedmog-osmog stupnja, i stepen i po između šestog-sedmog. Melodijski dur ima snižen i šesti i sedmi stupanj u odnosu na prirodni i tako dobijamo polustepene između trećeg i četvrtog i petog i šestog. Durska lestvica koja se prva uči je Ce-dur, to je osnovna lestvica jer je jedina lestvica koja nema nijedan predznak (osim paralelnog a-mola), tj. Ce-dur je jedina durska lestvica koja se na klaviru svira samo belim dirkama.

Mol

Molska lestvica (mol) nastaje kada krenemo da nižemo dur od šestog stupnja. Baš kao i dur, mol može biti prirodni, harmonski i melodijski. Tako da prirodni mol ima polustepene između drugog-trećeg, i petog-šestog stupnja. Harmonski mol nastaje kad povisimo sedmi stupanj prirodnog mola, a melodijski kada povisimo i šesti i sedmi. Zbog toga se u harmonskom molu polustepeni nalaze između drugog-trećeg, petog-šestog i sedmog-osmog stupnja, i nalazi se stepen i po između šestog-sedmog. U melodijskom molu polustepeni se nalaze između drugog i trećeg i sedmog i osmog. Molske lestvice se, za razliku od durskih, uvek obeležavaju malim slovom.

Pored standardnih verzija mola, postoje i neke druge, kao na primer jedna koja se kod nas u muzici koristi, takozvani „ciganski mol“. Ciganski mol nastaje tako što povisimo četvrti stupanj harmonskog mola i dobijamo polustepene između drugog-trećeg, četvrtog-petog, petog-šestog i sedmog-osmog stupnja, i stepene i po između trećeg-četvrtog i šestog-sedmog.

Prva molska lestvica koja se uči je često a-mol (paralelan od Ce-dura), ali se ponekad i uči ce-mol, jer je istoimen sa Ce-durom.

Hromatska lestvica

Hromatska lestvica, uzlazna ( Zvučni primer hromatske lestvice.).

Hromatska lestvica je sačinjena od samih polustepena. Ima 12 tonova u okviru oktave. Gde god u osnovnoj lestvici dva tona čine ceo stepen, između njih se dodaje povišen ili snižen (hromatski) ton.

Modusi

Osim dura i mola, lestvice koje se ređe koriste u muzici su „modusi“ (starocrkvene lestvice). Postoje: jonski, dorski, frigijski, lidijski, miksolidijski, eolski i lokrijski modusi. Modusi nastaju od durskih lestvica. Jonski modus je potpuno isti kao i dur, dorski modus nastaje kada nižemo dur od drugog stupnja, frigijski od trećeg, itd... Eolski modus je potpuno isti kao i prirodni mol.

Tetrahordi

Tetrahord je polovina lestvice (četiri tona). Lestvice se sastoje od dva tetrahorda: prvi (donji) i drugi (gornji). Prirodni Dur se sastoji od oba durska tetrahorda, harmonski dur-moldur se sastoji od durskog i harmonskog, melodijski dur se sastoji od durskog i frigijskog. Donji tetrahord svakog mola je molski, a gornji se razlikuju. Prirodnom molu je gornji tetrahord frigijski, harmonskom je harmonski, a melodijskom je durski. Jonski modus ima oba durska, dorski ima oba molska, frigijski ima oba frigijska, lidijski ima donji lidijski a gornji umanjeni, miksolidijski ima donji durski, a gornji molski, eolski ima donji molski, a gornji frigijski, i lokrijski ima donji frigijski, a gornji lidijski.

Oktave

Tonovi su raspoređeni u deset oktava: subkontra, kontra, velika, mala, prva, druga, treća, četvrta i peta. Note subkontra, kontra i velike oktave se obeležavaju velikim slovom, dok se ostale note obeležavaju malim (npr. ton ce u svim oktavama: 2C, 1C, C, c, c1, c2, c3, c4 i c5). Znakovi za obeležavanje tonova se nazivaju note, note se po trajanju dele na: cela nota, polovina, četvrtina, osmina, šesnaestina,...). Apsolutnu visinu tona određuje notni ključ koji se stavlja na početku notnog sistema, ključevi koji postoje su:

• Ge-ključ ([Violinski, Francuski violinski ključ)
• Ef-ključ (Bas, basoprofondo, bariton)
• Ce-ključ (Tenor, alt, sopran, mecosopran)

Literatura

• Benward, Bruce; Saker, Marilyn Nadine (2003). Music: In Theory and Practice, seventh edition: vol. 1. Boston: McGraw-Hill. str. 25. ISBN 978-0-07-294262-0. 
• Barbieri, Patrizio (2008). Enharmonic Instruments and Music, 1470–1900. Latina, Italy: Il Levante Libreria Editrice. ISBN 978-88-95203-14-0. 
• Yamaguchi, Masaya (2006). The Complete Thesaurus of Musical Scales (revised izd.). New York: Masaya Music Services. ISBN 978-0-9676353-0-9. 
• Hanon, C.L. (2000) The Virtuoso Pianist. ISBN 9781569221440. Cited in Baerman, Noah (2003). Baerman, Noah (2003). Big Book of Jazz Piano Improvisation. Alfred Music. str. 33. ISBN 9780739031711. 
• Lateef, Yusef (1981). Repository of Scales and Melodic Patterns. Fana Music. Cited in Baerman (2003), pp. 33.
• Slonimsky, Nicolas (2000). Thesaurus of Scales and Melodic Patterns. ISBN 9780825672408. Cited in Baerman (2003), pp. 33.
• Mitchell, Barry (2008). "An Explanation for the Emergence of Jazz (1956)", Theory of Music (16 January)
• Moore, Allan F. (2001). „Categorical Conventions in Music Discourse: Style and Genre”. Music & Letters. 82 (3): 432—442. JSTOR 3526163. doi:10.1093/ml/82.3.432. 
• Nattiez, Jean-Jacques (1976). Fondements d'une sémiologie de la musique. Collection Esthétique. Paris: Union générale d'éditions. ISBN 978-2264000033.
• Nattiez, Jean-Jacques(1989). Proust as Musician, translated by Derrick Puffett. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36349-5.
• Nattiez, Jean-Jacques (1990). Music and Discourse: Toward a Semiology of Music, translated by Carolyn Abbate of Musicologie generale et semiologie. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09136-5 (cloth); ISBN 978-0-691-02714-2 (pbk).
• „theory, n.¹”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005. CS1 održavanje: Format datuma (veza) (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
• Palisca, Claude V., and Ian D. Bent. n.d. "Theory, Theorists". Grove Music Online, edited by Deane Root. Oxford University Press (accessed 17 December 2014).
• Purwins, Hendrik (2005). "Profiles of Pitch Classes Circularity of Relative Pitch and Key: Experiments, Models, Computational Music Analysis, and Perspectives". Doktor der Naturwissenschaften diss. Berlin: Technischen Universität Berlin.
• Read, Gardner (1969). Music Notation: A Manual of Modern Practice, second edition. Boston, Allyn and Bacon. Reprinted, London: Gollancz, 1974. ISBN 9780575017580. Reprinted, London: Gollancz, 1978. ISBN 978-0575025547. Reprinted, New York: Taplinger Publishing, 1979. ISBN 978-0800854591.
• Samson, Jim. "Genre". In Grove Music Online, edited by Deane Root. Oxford Music Online. Accessed 4 March 2012
• Schenker, Heinrich (1979). Free Composition. Translated and edited by Ernst Oster. New York and London, Longman.
• Schoenberg, Arnold (1983). Structural Functions of Harmony, revised edition with corrections, edited by Leonard Stein. London and Boston: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-13000-9.
• Scholes, Percy A. (1977). "Form". The Oxford Companion to Music, tenth edition. Oxford and New York: Oxford University Press.
• Service, Jonathan (2013). "Chinese Music Theory". Transmission/Transformation: Sounding China in Enlightenment Europe. Cambridge: Harvard University Department of Music (web, accessed 17 December 2015).
• Shiloah, Amnon (1964). La perfection des connaissances musicales: Traduction annotée du traité de musique arabe d'al-Ḥasan ibn Aḥmad ibn 'Ali al-Kātib École pratique des hautes études. 4e section, Sciences historiques et philologiques, Annuaire 1964–1965 97, no. 1: 451–456.
• Smith Brindle, Reginald (1987). The New Music: The Avant-Garde Since 1945, second edition. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-315471-1 (cloth & pbk).
• Snarrenberg, Robert (1997). Schenker's Interpretive Practice. Cambridge Studies in Music Theory and Analysis 11. Cambridge University Press. ISBN 0521497264.
• Sorantin, Erich (1932). The Problem of Musical Expression: A Philosophical and Psychological Study. Nashville: Marshall and Bruce
• Stefani, Gino (1973). "Sémiotique en musicologie". Versus 5:20–42.
• Stefani, Gino (1976). Introduzione alla semiotica della musica. Palermo: Sellerio editore.
• Stein, Leon (1979). Structure and Style: The Study and Analysis of Musical Forms. Princeton, New Jersey: Summy-Birchard Music. ISBN 978-0-87487-164-7. 
• Stone, Kurt (1980). Music Notation in the Twentieth Century. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-95053-3. 
• Tan, Siu-Lan, Pfordresher Peter, and Harré Rom (2010). Psychology of Music: From Sound to Significance. New York: Psychology Press. ISBN 978-1-84169-868-7.
• Thompson, William Forde (n.d.). Music, Thought, and Feeling: Understanding the Psychology of Music, second edition. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-537707-9.
• Touma, Habib Hassan (1996). The Music of the Arabs, new expanded edition, translated by Laurie Schwartz. Portland, Oregon: Amadeus Press. ISBN 0-931340-88-8.
• van der Merwe, Peter (1989). Origins of the Popular Style: The Antecedents of Twentieth-Century Popular Music. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-316121-4. 
• Whittall, Arnold (2008). The Cambridge Introduction to Serialism. Cambridge Introductions to Music. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86341-4 (cloth & pbk).
• Wohl, Gennady. (2005). "Algebra of Tonal Functions", translated by Mykhaylo Khramov. Sonantometry Blogspot (16 June; accessed 31 July 2015).
• Wong, Janice (2011). "Visualising Music: The Problems with Genre Classification". Masters of Media blog site (accessed 11 August 2015).
• Wright, Owen (2001a). "Munajjim, al- [Yaḥyā ibn]". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan. Reprinted in Grove Music Online, Oxford Music Online. (potrebna pretplata).
• Wright, Owen (2001b). "Arab Music, §1: Art Music, 2. The Early Period (to 900 CE), (iv) Early Theory". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan. Reprinted in Grove Music Online, Oxford Music Online. (potrebna pretplata).
• Wulstan, David (1968). "The Tuning of the Babylonian Harp". Iraq 30: 215–28.
• Yeston, Maury (1976). The Stratification of Musical Rhythm. New Haven: Yale University Press. 

Spoljašnje veze

• Octave Frequency Sweep, Consonance & Dissonance
• WolframTones—hear and play musical scales
• Visual representation of scales from WolframTones
• ScaleCoding
• Database in .xls and FileMaker formats of all 2048 possible unique scales in 12 tone equal temperament + meantone alternatives.