Musić Stevan (epska narodna pesma)

Stefan Musić

Ikona srpske pravoslavne crkve o Kosovu

Musić Stevan je narodna epska pesma kosovskog ciklusa koji obuhvata pesme u kojima je opevan tok i ishod sukoba turske i srpske vojske na Kosovu polju 28. juna 1389. godine. Prvi put ju je zapisao Vuk Stefanović Karadžić u delu Pjesme junačke najstarije, knjiga druga 1845.

U tradiciji

Kosovski ciklus pesama imao je dugu i složenu genezu, a sama epska tradicija je beležena u više navrata tako da je sačuvano više različitih verzija pesme o Stevanu Musiću. U 18. veku nastao je Erlangenski rukopis koji predstavlja najvažniju predvukovsku zbirku narodne poezije i u njemu se nalazi pesma o Stevanu Musiću. U pesmarici Avrama Miletića iz 1779. godine zabeležena je pesma Istorija Musića Stefana, jedna od dve deseteračke pesme u ovom zborniku koja je dvostruko kraća od kasnije verzije koju je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić.

Pesmu Musić Stefan Vuk je zabeležio od Slepice iz Grgurevaca. On je čuo za ovu pevačicu, verovatno poreklom sa Kosova, 1816. godine, dok je boravio u Sremu gde je pevačica bila poznata po „tri kosovske pesme“. Vuk je u nekoliko navrata iz Beča pisao Lukijanu Mušickom u manastir Šišatovac moleći ga da mu zapiše pomenute pesme. Početkom 1817. Mušicki je Vuku poslao ne tri, već šest pesama. Zahvaljujući Vukovim beleškama poznato nam je da su u pitanju pesme: Propast carstva Srpskoga, Kosovka devojka, Obretenije glave kneza Lazara i Marko Kraljević ukida svadbarinu, a kasniji istraživači su u pesme slepice iz Grgurevca ubrojali i pesme Marko Kraljević i orao i Musić Stevan.

Tekst na spomeniku na Gazimestanu

Kletva kneza Lazara

Pesma Musić Stevan sadrži čuvenu kletvu kneza Lazara, koja je ispisana na spomeniku na Gazimestanu:
Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga;
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni ’šenica bela;
Rđom kap’o, dok mu je kolena!

Drugi stih nije ispisan na spomeniku Kosovskim junacima.

Sadržaj pesme

U pesmi, Stevan Musić, iz Majdana u nahiji Požarevačkoj, priprema se da spava i naređuje sluzi, Vaistini, da ga probudi da krenu na Kosovo polje, prema zakletvi kneza Lazara, kada na nebu vidi
Je li jasan mesec na zahodu,
Je l' danica na istoku zvezda,
Je li nama putovati vreme
Na Kosovo lepo polje ravno
Kada sluga to vidi, kreće da probudi gospodara, ali ga Stevanova supruga zaustavlja i pokušava odgovoriti od toga, pošto je sanjala san o pogibiji golubova pred Muratovim taborom. Ali sluga je podseća na kneževu zakletvu i odlazi da budi gospodara. Oni se spremaju i kreću. Uz put sreću Kosovku devojku koja se vraća sa Sitnice i nosi klobuk
Al' Sitnica mutna i povodna,
Nosi, brate, konje i junake,
Turske kape i bijele čalme,
Krasne srpske bijele klobuke;
Ovaj klobuk blizu kraja beše
Stevan Musić je prepoznao klobuk i pomislio da je zakasnio, da će na njemu ostati kneževa kletva. Međutim, stigao je da pogubi tri paše, a onda je poginuo, sa svojim slugom i sa svojih dvanaest hiljada vojnika.

Stevan Musić

Stevan Musić jedan je od nekolicine srpskih srednjovekovnih vlastelina koji su postali deo srpske epske tradicije. Bio je sin sestre kneza Lazara i imao brata koji je takođe poginuo na Kosovu polju. Braća Musići su iza sebe ostavili zadužbinu - crkvu Bogoročinog Vavedenja u Novoj Pavlici, 8 km severno od Raške. Nova Pavlica je podignuta između 1381. i 1386. godine. U crkvi se posebno izdvaja ktitorski portret braće Musića i cara Lazara. U njoj su sahranjeni Stevan i Lazar Musić i njihova majka Dragana kao monahinja Teodosija. Prilikom prenošenja tela kneza Lazara u njegov mauzolej Ravanicu, posle Kosovske bitke 1392. godine, prenoćilo se u Pavlici.

Vidi još

• Stefan Musić
• Kosovska kletva
• Kosovski boj