Muslimansko osvajanje Parsa
| Muslimansko osvajanje Parsa | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Muslimansko osvajanje Persije | |||||||
 Ruševine zorooastrijskog hrama u Bišapuru | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Sasanidsko carstvo | Rašidunski kalifat | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Jezdigerd III ,Šahrag †, Mahak |
Omar, El Ala ibn el Hadrami, El Džarud ibn el Muala El Savar ibn Hamam Hulajd ibn el Mundir Ubajd Alah ibn Maram Baresmanas Sad ibn Abi Vakas | ||||||
| Jačina | |||||||
| nepoznato | nepoznato | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| veliki | Nepoznato, verovatno veliki | ||||||
Muslimansko osvajanje Parsa odvijalo se od 638/9 do 650/1, a završilo se potčinjavanjem važne sasanidske provincije Pars Rašidunskom kalifatu.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Prva muslimanska invazija i uspešan sasanijski kontranapad
[uredi | uredi izvor]Muslimanska invazija na Pars prvi put je započela 638/9, kada je guverner Rašiduna u Bahreinu, El Ala ibn el Hadrami, koji je nakon poraza nekih pobunjenih arapskih plemena, zauzeo ostrvo u Persijskom zalivu.[1] Iako je El Ali i ostatku Arapa naređeno da ne napadaju Pars ili okolna ostrva, on i njegovi ljudi su nastavili upade u provinciju. El Ala je brzo pripremio vojsku koja je bila podeljena u tri grupe, jednu pod El Džarudom ibn Mualom, drugu pod El Savar ibn Hamamom i treću pod vodstvom Hulajda ibn el Mundira ibn Savae. Kada je prva grupa ušla u Pars, ona je brzo poražena a El Džarud je ubijen.[1]
Ubrzo se isto dogodilo i drugoj grupi. Međutim, pokazalo se da su stvari bile povoljnije po treću grupu; Hulajd je uspeo da ih zadrži u zalivu, ali nije uspeo da se povuče nazad u Bahrein zbog Sasanida koji su mu blokirali put na moru.[1] Omar je, saznavši za El Alinu invaziju na Pars, njega zamenio Sadom ibn Abi Vakasom na mestu guvernera Bahreina. Omar je tada naredio Utbi ibn Gazvanu da pošalje pojačanje Hulajdu. Kada je pojačanje stiglo, Hulajd i neki od njegovih ljudi su izveli uspešno povlačenje nazad u Bahrein, dok su se ostali povukli u Basru.[1]
Druga i poslednja muslimanska invazija
[uredi | uredi izvor]Tokom 643. godine, Osman ibn Abi el As je zauzeo Bišapur i sklopio mirovni ugovor sa stanovnicima grada. U periodu 19/644. godine El Ala je ponovo napao Pars iz Bahreina, stigavši čak do Istahra, sve dok ga guverner (marzban) Parsa, Šahrag, nije odbio.[2] Nešto kasnije, Osman ibn Abi el As je uspeo da uspostavi vojnu bazu u Tavadžu i ubrzo je porazio a zatim ubio Šahraga u blizini Revšahra (međutim drugi izvori navode da je to uradio njegov brat). Persijskog preobraćenika na islam, Hormoza ibn Hajana el Abdija, Osmana ibn Abi el Asa je ubrzo poslao da napadne tvrđavu poznatu kao Senez na obali Parsa.[3] Nakon pristupanja Osmana ibn Afana za novog kalifa Rašidunskog kalifata 11. novembra, stanovnici Bišapura pod vođstvom Šahragovog brata proglasili su nezavisnost, ali su poraženi.[3] Međutim, datum ove pobune je osporavan , jer persijski istoričar El Baladuri navodi da se to dogodilo 646. godine.[4]
Već 648. godine, Abd Alah ibn el Ašari primorao je guvernera Istahra, Mahaka, da preda grad. Međutim, ovo nije bilo konačno osvajanje Istahra, jer će se stanovnici grada kasnije pobuniti 649/50. dok je njegov novoimenovani guverner, Abd Alah ibn Amir pokušavao da zauzme Gor. Vojni guverner provincije Ubajd Alah ibn Mamar je poražen i ubijen. Godine 650/1, sasanidski car Jezdigerd III je otišao u Istahr i pokušao da planira organizovani otpor protiv Arapa, a posle izvesnog vremena otišao je u Gor, ali Istahr nije uspeo da pruži snažaniji otpor, pa su ga Arapi ubrzo otpustošili , a zatim su pobili preko 40 000 branilaca. Arapi su zatim brzo zauzeli Gor, Kazerun i Siraf, dok je Jezdigerd III pobegao u područje Kirmana.[2] Tako je dovršeno muslimansko osvajanje Pars-a, međutim, stanovnici provincije će kasnije u nekoliko navrat podizati pobune protiv Arapa.[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g Daryaee 1986, str. 8–9.
- ^ a b v Morony 1986, str. 203–210.
- ^ a b Daryaee 1986, str. 12.
- ^ Daryaee 1986, str. 17.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6.
- Morony, M. (1986). „ʿARAB ii. Arab conquest of Iran”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 2. str. 203—210.
- A. K. S., Lambton (1999). „FĀRS iii. History in the Islamic Period”. Encyclopaedia Iranica, Vol. IX, Fasc. 4. str. 337—341.
- Daryaee, Touraj. Collapse of Sasanian Power in Fars. Fullerton, California: California State University. str. 3—18.